Горан Шарић: Ђорђе Јанковић, Сократ српске археологије

Ђорђе Јанковић је био највећи теренски археолог бивше Југославије, ментор и учитељ генерација археолога, човјек који није жалио ни свој положај, ни живот у борби за истину о прошлости свог народа

Часопис Благодарје

Са др Гораном Шарићем за часопис Благодарје разговарала Драгана Кузмановић.

У књизи Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије професор Јанковић каже: „Да би опстао, народ мора бити свестан себе, као што пише у Законоправилу Светог Саве: „Сваки учитељ… ако проникне у дубину богонадахнутих ових књига, као у огледалу видеће себе какав је и какав треба да буде, и друге ће познати и научити.““ Да ли је професор Јанковић „проникао у дубине богонадахнутих књига и археолошких доказа и како је на основу тога видео прошлост свог народа ?

Констелација снага на свјетској геополитичкој позорници, претензије великих сила на Балкан и заблуде оних који су посљедњих 100 до 150 година водили Србију довели су до тога да Срби као народ не забораве само на ријечи Светог Саве, већ и на саме себе, на свој идентитет и оно што их је чинило Србима. Мало је који народ доживјео такво кривотворење повијести, не само од стране Ватикана, Беча и Лондона, већ и од домаћих историчара који су у 19. стољећу зарад добрих односа са Хабсбуршком монархијом брисали из српске историје све што је било старије од Немањића. У Брозовој Југославији уништено је и оно мало што је преживјело раније цензоре и фалсификаторе попут Ћоровића и Руварца. У таквим околностима професор Јанковић направио је херкулијански посао јер је кретао од нуле. Он је цијели свој живот провео на терену „копајући по прошлости“. Као што Свето Писмо каже: „Будемо ли ми ћутали, камење ће проговорити“. Управо су камење и небројени археолошки налази, као и повијесни извори који су се са њима слагали, били разлог зашто је професор Јанковић био први српски археолог који је имао храбрости рећи истину о томе да присутност Славена на Балкану сеже пуно пре 7. вијека. Тада је све постало логично, сва његова ископавања добила су смисао и он је полако почео слагати мозаик наше истинске прошлости.

Професор Јанковић у књизи Српске громиле говори о археолошким сазнањима која сведоче о постојању Срба-Словена на овим просторима много раније од 6. и 7. века, како смо до сада учени. Он је због ове књиге имао велике неприлике, па му је чак под оптужбом да „квари омладину“ попут Сократа, онемогућено да предаје студентима. Зашто је толико важно да се по сваку цену одржи теза о Словенима као „дивљим“ дошљацима који су протерали и уништили староседеоце „нападајући их из заседе“, после чега су се крили по мочварама „дишући на трску“?

Ако сте ви на неке просторе дошли као освајачи и дивљаци, онда ви на њих немате ни морално ни историјско право. То је био разлог зашто је Беч, пошто су се Срби ослободили од Турака, пропагирао лаж о досељавању Славена у 7. вијеку. Аустрија је сматрала да је предодређена да влада не само Балканом него и свијетом, а Славене као аутохтоне становнике Балкана морали су приказати као робове и дошљаке који могу бити сретни што им бечка круна уопће дозвољава да живе на Балкану. Хабсбуршке монархије одавно нема, али се на катедрама Филозофског факултета у Београду и даље уче њихове лажи, више као одраз неког атавизма, неке жеље за очувањем својих звања и фотеља, па и аутошовинизма, него стварног увјерења тих професора у те лажи.

Део интервјуа Горана Шарића у часопису Благодарје

У години када обележавамо 800 година од самосталности Српске Православне Цркве – професор Јанковић би рекао од обнављања Помесне Цркве Срба – на остацима српског православног храма на Новом Брду служена је римокатоличка миса. Професор Јанковић се свим својим бићем борио да спречи кривотворење историје не због уверења, већ због материјалних доказа које је налазио. Да ли је археологија заиста толико опасна по званичну историографију?

Опасне су чињенице не само из археологије, него из разних грана науке које су лаж о досељавању Славена у 7. вијеку буквално сахраниле. Зато се званична историографија у Србији прави да се ништа у посљедњих педесетак година није открило ни у археологији, ни у антропологији, ни у генетици. Кад археолози у Словенији открију славенску керамику старију од досељавања Славена, историчари у Србији се праве да се ништа није десило. Важно је да некако догурају до пензије уз status quо, јер су им себични интереси важнији од интереса народа који издваја од уста за њихове плаће. Они су спремни жртвовати будућност читаве нације учећи их лажи, због неког свог биједног мјеста асистента на факултету. Ђорђе Јанковић није био такав и зато су га мрзили.

Данас смо сведоци сукоба тзв. „аутохтонистичких“ и „бечко-берлинских“ историчара. Чини се као да никада није био већи интерес да се из материјалних доказа установи каква нам је заиста била прошлост. С друге стране нам говоре како „прошлост није битна“ и да се „окренемо будућности“. Да ли су ти који нас упорно окрећу ка „будућности“ и сами окренути ка њој или воде рачуна о неговању и очувању својих митова, па чак и домаштане прошлости?

Тај сукоб постоји само у Србији. У другим земљама је одавно јасно да су приче о досељавању Славена у 7. вијеку само дневнополитичке измишљотине Хабсбуршке монархије и Млетачке републике које су давно завршиле на сметлишту историје, гдје су завршиле и њихове интерпретације наше повијести. У Хрватској нпр. највећи ауторитет за средњовјековну повијест, проф. др Невен Будак, каже да је концепт о досељавању Славена у 7. вијеку одбачен од стране модерне хисториографске знаности. Највећи хрватски лингвист, професор Алемко Глухак, још је прије 30 година написао да је Подунавље прадомовина Славена. Само у Србији политичари вриште да се морамо окренути будућности, иако народ који не познаје своју прошлост нема никакву будућност. Поготово се та синтагма о „окретању будућности“ користи кад се треба народ увјерити да изда Косово. Само заборавите прошлост и све ће Србима кренути, кажу они. Али, прошлост једног народа је исто што и искуство једног човјека. Шта би се десило са неким човјеком кад би му избрисали сво искуство и рекли да се „окрене будућности“?! Коријени будућности налазе се у нашој прошлости, а не у европским интеграцијама, јефтиним производима са Запада и НАТО пакту.

Кад бисте у једној реченици морали неком ко никада није чуо за професора Ђорђа Јанковића објаснити ко је тај човек био, шта бисте рекли?

Највећи теренски археолог бивше Југославије, ментор и учитељ генерација археолога, човјек који није жалио ни свој положај, ни живот у борби за истину о прошлости свог народа.

***

Ђорђе Јанковић (Извор: Благодарје)

Археолог Ђорђе Јанковић рођен је у Београду 1947. године. Дипломирао археологију на Филозофском факултету у Београду а потом започео стручни рад 1971. год. у Музеју Крајине у Неготину. Од 1977. до 1978. био запослен на Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету као асистент за средњовековну археологију.

Магистрирао је 1977. а докторирао 1987. године. У звање доцента изабран 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију изабран је 1997. године и ту дужност обављао све до 2007. године када му је одузето звање доцента и онемогућен даљи рад са студентима под оптужбом да „квари омладину“.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије на основу којих је заступао теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе. Аутор је многих књига, чланака и монографија.

Радио је као професор на Академији за уметност и конзервацију СПЦ, где је био и продекан за наставу.

Био је и председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године, као и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Преминуо у Београду 2016. године.

***

„Сада имамо археолошке доказе да смо овде живели и пре Римљана, али те чињенице угрожавају поредак Империје. Како објаснити својим поданицима да су „примитивни“ сељаци са тла Србије „агресори“ и „злочинци“, непријатељи „европских вредности“, некада давали Риму цареве и стварали врхунска уметничка дела, а нису били „романизовани“? Зато нам ускраћују знања о нашој баштини, и ту баштину дају новоствореним народима. Зато имамо мало музеја, многи музеји не раде, а они који раде немају археолошку изложбу о средњем веку. Скривањем података о вредности сопствене културе олакшава се асимилација наших исељеника, слаби се одбрана оних који још нису напустили своја огњишта. Кад бисмо се бавили својом баштином колико државе сличне величине, постале би свима очигледне две чињенице. Прво, Срби су аутохтони на највећем делу бивше Југославије и на њиховом тлу су променом свести образоване нове нације без корена старијих од 19. века. Друго, та српска баштина није никаква копија надмоћнијих култура, већ стваралачка и особена.“

„Друштвени поредак за време Југославије подржавао је у Србији анационално деловање против српских интереса, а непотизам данас чини своје. Отворено се спречава и закулисно омета рад на средњовековној археологији: позни средњи век је дат на управљање архитектама, рани средњи век византолозима, а период од 7. до 12. века није пожељан за истраживање. Како рече један академик: довољан је Србима славни период Немањића, шта ће им старија историја! Измишљено илирско порекло Албанаца бранили су неки најугледнији српски научници. Одлучивали су и одлучују људи у врху, које не занима државни и народни интерес, или свесно раде против њега. Међу њима су и они обузети колекционарским страстима, учесници или присутни у трговини и распродаји археолошке грађе, на највишим местима. Уз њих су разни неспособни археолози, они девијантни, сви различито духовно оштећени. А њих користи Запад. Сви који су противници словенске археологије повезани су с Немцима, кроз неке стипендије, докторате, дневнице, објављени чланчић, и њима за реизбор нису потребни озбиљни научни резултати.“

(Из интервјуа Ђ. Јанковића објављеног у листу Печат)

Разговор водила: Драгана Кузмановић

Приредило: Стање ствари

(Благодарје бр. 8, новембар 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. „Славени“, па „Славени“ …
    Е, па да радиш оно а да не уђе – не мере !

    Свиђа ми се

  2. На јутјуб сајту (youtube.com), када се упише ‘Djordje Jankovic arheolog’ може се наћи неколико занимљивих, у трајању око 1 сата, тв снимака емисија у којима је гостовао професор Ђ. Јанковић. Познати српски археолог. Постоји такође интересантан и један подужи интервју, такође око 1 сата, из, мислим 2014. године који је дао за једну овдашњу ТВ. У сваком случају препоручујем заинтересованим читаоцима за српску историју пре Немањића, чак до Винчанске, Лепенске културе, палеолитског периода, да обавезно погледају или доунладују (као што сам ја урадио) ове снимке. Има ту много тога новог, занимљивог да се научи из прве руке од нашег истакнутог археолога а о коме млађи не знају, или мало тога знају. Археологија је заиста занимљива мултидисциплинарна наука. Комплементарна и уједно упоредна са историјом. Она се базира на материјалним доказима – артефактима на основу којих се изводе научни докази како о самим нађеним објектима, локацији, ширем простору. О животу ондашњих људи, племена. Историји народа.
    Мене је као и саговорнике својим непобитним аргументима професор Јанковић убедио да су Срби, Славени на овим просторима староседеоци. Не досељеници у некаквим сеобама народа како то још пише у неким уџебеницима историје и књигама. Наука о хаплогрупама, генетска археологија све више својим открићима иде у прилог тврдњи професора Ђ. Јанковића. Пре свега ту мислим на закључке немачког историчара генетичара Ј. Шпанута те америчког научника руског порекла А. Кљосова. Веома леп интервју са г-ном Г. Шарићем!

    Свиђа ми се

  3. Г. Горан Шарић је Хрват из Ријеке који се бави античком историјом. Оно што не можемо да чујемо или прочитамо од ‘српских’ и САНУ историчара, можемо да чујемо од Горана који највећи део времена проводи у Србији где бесплатно држи предавања по градовима о древној историји српског народа. Ово што он каже је веома слично ономе што су недавно написали у својим коментарима г.Јанкетић и ‘Зови Симу’ поводом једног обраћања (‘Веслач’) г.Ломпару да јавно постави питање о доказима за досељавању Срба на Балкан у 7.веку и који су основа фалсификоване српске историје. Надам се да ће г.Ломпар прочитати и овај текст а такође и г.Антонић који је подржао професора Јанковића у време његовог прогона и изгона са Филозофског факултета. Такође остаје нада да барем родољубиви сајтови неће цензурисати овакве текстове ако то већ чине ‘другосбијански’.

    Свиђа ми се

  4. „Министарство културе и информисања поново мора да указује домаћој и међународној јавности на очигледно оркестриране активности из шовинистичких кругова неких суседних држава у региону које су усмерене на поништавање, брисање из историје или преотимање српске културне баштине, како материјалне тако и нематеријалне. Такви покушаји имају све обрисе културног геноцида, а он је, историја нас томе учи, често увод у физички геноцид”, пише у допису, преноси Танјуг.

    >>>>>>>>>>>>>>>>

    Ово је део саопштења у данашњој Политици поводом приказивања филма на албанској тв где се присваја српска историја и културна баштина. Ово је могуће јер су наши историчари неми и корумпирани. Они не знају српску историју и ово је већ хиљадити пут да то раде без икакве реакције од стране САНУ или неке друге институције. Албанци себе проглашавају староседеоцима Балкана иако су се зек 1043.г случајно појавили на тлу Србије на подручју данање Албаније и добили дозволу да се баве сточарством на планини Јабланици, која још увек има српско име и што су само радили до доласка Турака. Да ли ће се иједан тзв. српски интелектуалац јавити да ишта смислено каже? Ваљда ће се нешто померити с места када проф. Ломпар постави питање нашим историчарима да објасне један једини детаљ српске и светске историје.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s