Милан Рогановић: Инфрацрвени топломери – кербери новог тоталитаризма

Хоће ли свако моћи да игра улогу медицинског радника, и да нас лишава наших права где год да се појавимо само зато што смо му „здравствено сумњиви“? Хоће ли топломер бити Кербер на сваком улазу

Фото: Anthony Wallace/AFP

Шири се мрежа здравствених установа?

„Доба короне“ нам је донело још једну новину у свакодневном животу, а то је мерење телесне температуре приликом покушаја да уђемо у неку од јавних установа ради обављања насушних потреба. На улазима банака, општина и других установа дочекују нас портири или службеници обезбеђења и бесконтактним, инфрацрвеним термометрима, очитавају нашу телесну температуру. Поред наметања ношења маски сумњивог квалитета заштите, намеће се и ова медицинска процедура, која је некада, заиста, била само у опису рада медицинских радника (све до појаве кућних топломера). Да ли се то – да будем, с правом, ироничан – шири и развија мрежа здравствених установа и повећава број „оспособљених кадрова“ за процену нашег здравственог стања?

Службеник банке уместо лекара

До скоро то није могла бити јавна мера, јер се могла тумачити као задирање у приватност (свако има право да буде болестан, а да то други не морају да знају), која дискредитује и загарантовану поверљивост података на релацији лекар -пацијент. Зашто, онда, лекар да чува тајну о евентуалној болести свог пацијента, а Мика Микић, службеник банке, да открива да му први комшија има температуру и, наочиглед бројних присутних, да му не дозвољава да уђе у банку и подигне новац, јер је „болестан“? Али Мика Микић није крив, нико га није обавестио да повишену телесну температуру човек може да има не само због корона вируса, већ и из других разлога, на пример, као реакцију на разне инфекције у организму (али, авај, висока температура не мора указивати на инфекцију!), на повреде или стања попут артритиса, хипертироидизма, па чак и на неке облике рака, али и да није баш сваки тренутак погодан за мерење телесне температуре.

Кад се мери телесна температура?

Медицина каже да телесну температуру код одраслог човека треба мерити тек двадесет минута до пола сата након јела, пушења, конзумације топлих или хладних напитака, а тек након сат времена ако сте имали физичку активност или се туширали топлом водом. Да ли су у свакодневним активностима сви ти услови испуњени?

Мерење температуре новопридошлих путника на аеродрому у Сингапуру (Архивска фотографија)

Такође, приликом тумачења измерене температуре треба знати да се она мења током дана, било да смо болесни или здрави. Најнижа је рано ујутру, између четири и шест, а највиша рано увече између шест и осам сати. Осим од доба дана и нашег здравственог стања, температура тела зависи и од температуре ваздуха, али и од наших физичких активности. Тако, на пример, ако је температура ваздуха 20 степени целзијусових, температура нашег трупа биће око 37, руку 28, а ногу 31°С, док ће нам услед јаког мишићног напрезања порасти и за два степена. Телесна температура је, такође, веома осетљива на ниво хормона и код жена може бити незнатно повишена у периоду овулације или менструације.

Телесна температура ће скочити кад једемо љуто, док вежбамо, жустро обављамо неке активности, чак и кад лажемо, а опашће док мирно гледамо омиљену ТВ серију, одмарамо се…

Ако се искључе сви потенцијални узроци повишене телесне температуре органског порекла, могућа је и тзв. психогена температура. Обично се јавља код захтевних особа, али и оних које су несигурне, потискују осећања или су стално под притиском због свог здравственог стања, проналазећи стално код себе симптоме непостојећих болести. А коме данашњи темпо живота и борба за голу егзистенцију не доноси свакодневне притиске?

Поузданост топломера

Упитно је, такође, да ли се на прави начин употребљавају поменути топломери и колико су поуздани, а видимо да су током пандемије изазване САРС Ков-2 вирусом, широм света ушли у масовну употребу.

„Ти уређаји су познати по томе да нису прецизни и поуздани“ – каже за „Њујорк тајмс“ др Џејмс Лолер, медицински стручњак из Глобалног центра за здравствену сигурност Универзитета Небраске и додаје да они делимично служе ради демонстрације.

Др Џејмс Лолер (Извор: Снимак екрана)

Лолер каже да би се на основу вредности које су му на тај начин измерене док је путовао Западном Африком у доба епидемије еболе 2014-2016. године, могло закључити да умире од хипотермије.

„Често ми је температура била 35 степени целзијуса или нижа, што није компатибилно са животом. Због тога нисам сигуран да су били прецизни“, каже он.

Већина људи који машу овим уређајима држе их предалеко, или преблизу субјекта, тако да они приказују или превисоку, или прениску температуру, тврде стручњаци за „Њујорк тајмс”, а преноси „Бизнис инсајдер“.

Према компанији „Грејнџер“, која производи инфрацрвене топломере, правилна удаљеност пиштоља зависи од величине субјекта. Осим тога, окружење као што су прашњава улица или врео аутомобил такође могу утицати на приказани резултат.

Чак и ако се користе правилно, ови топломери не могу да региструју сваког могућег преносиоца вируса. Студије показују да симптоми могу да се појаве тек после 14 дана, па чак и после 24 дана!

Хоћемо ли заиста дозволити да нас, у име „јавног здравља“, понижавају на основу одлуке нестручних који се, рецимо, налазе у управним телима банака и других услужних установа? Хоће ли свако моћи да игра улогу медицинског радника, и да нас лишава наших права где год да се појавимо само зато што смо му „здравствено сумњиви“? Хоће ли топломер бити Кербер на улазу у сваки јавни простор?

Примаријус др Милан Рогановић



Категорије:Противу дезинформација

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Браво, докторе! Све деталјно и једноставно речено, да свако разуме.

    Свиђа ми се

  2. А, ево и новог хобија „брата“ Си Ђинпинга:
    “ Кинеске власти шире употребу здравствених апликација
    BY СТАЊЕ СТВАРИ on 27. МАЈА 2020.: Људи би били оцењени на основу тога колико су вежбали, како су се хранили, шта су пили, да ли су пушили и чак колико су спавали ноћ раније…“

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s