И њој утехе не треба више, / Премда је, ко пре, несавршена. / Блаженством вечна душа би да дише, / Не знајући да је преблажена!
Небеса плава, тулипани, трава!
Висибабе снêже, свежина у зраку.
И душу пла̏ве валови Славља –
Сновима она давно је у Браку;
И њој утехе не треба више,
Премда је, ко пре, несавршена.
Блаженством вечна душа би да дише,
Не знајући да је преблажена!
Велика Субота, 26. април 2008.
скит Ветрово
Са руског препевао: Александар Мирковић
Categories: Преносимо
Оставите коментар