Једина канонска аутокефална организација у Црној Гори од 1220. године, када је Свети Сава на Жичком сабору основао Зетску митрополију, па све до данас је Српска црква, рекао проф. Чворовић

Зоран Чворовић (Извор: Искра/Јутјуб)

Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, правни историчар Зоран Чворовић изјавио је коментаришући спор власти у Црној Гори и Српске православне цркве, да воља државних власти не може да буде фактор, односно извор законите аутокефалије и да на то указује канонско право.

„У почетку су нове самосталне цркве стварали ученици Христови – апостоли, а неке од тих цркава и данас постоје као аутокефалне као што су Јерусалимска и Антиохијска патријаршија. У периоду Васељенских сабора од 4. до 8. века, Васељенски сабори су се јављали као творци нових аутокефалних цркава. Тако је створена, примера ради, Цариградска патријаршија“, рекао је Чворовић за агенцију Бета.

Како је навео, „после епохе Васељенских сабора, воља мајке-цркве која додељује аутокефалност једном свом делу је једини канонски ваљан извор аутокефалности, па су на овакав начин аутокефалност стекле, примера ради, Грузијска црква од Антиохијске патријаршије или Бугарска, Српска и Руска црква од Цариградске патријаршије“.

„Да би мајка-црква уопште дошла у ситуацију да разматра додељивање аутокефалности једном свом делу мора да буду испуњени материјални и формални услови дефинисани канонима и предањем цркве“, навео је Чворовић.

Како је објаснио, „најпре, мора да постоји јединствени захтев за аутокефалијом народа и клира једне области у саставу мајке-цркве“, али „верног народа“, тако да то „не могу да учине они који себе не сматрају члановима канонске помесне цркве“.

Међутим, нагласио је, „у Црној Гори таквог захтева за аутокефалијом клира и верника никад није било“.

„Поред јасно изражене и једнодушне воље за аутокефалношћу верног народа и клира једне области, неопходно је да та воља буде подупрта чињеницама које гарантују да ће моћи да се организује самосталан црквени живот, што пре свега подразумева постојање у области која тежи аутокефалности црквене организације од најмање четири епископа“, прецизирао је Чворовић.

Он је навео да су, историјски гледано, постојали и други спољни услови који су понекад утицали на стицање аутокефалности, као што су етничко начело и воља власти једне независне државе која нема независну црквену организацију.

„Историја Цркве показује да се аутокефалност додељивала једном етносу тек после дугог живота у оквирима црквене организације мајке-Цркве и под условом да тај етнос има независну и притом у великој мери етнички хомогену државу“, рекао је Чворовић, додајући да је то био случај и са српском аутокефалијом.

Он је истакао да „бројни случајеви из прошлости показују да је државна власт изражавала жељу за добијање аутокефалности, при томе нам средњовековна историја показује да се, као у случају Немањића, увек радило о владарима који су били међу најревноснијим члановима цркве“.

Према речима Чворовића, „једина канонска аутокефална организација у Црној Гори од 1220. године, када је Свети Сава на Жичком сабору основао Зетску митрополију, па све до данас је Српска црква и само воља њеног епископата и верника може да буде извор нове аутокефалне цркве у Црној Гори“.

„Позивање на национално начело не може у данашњој Црној Гори да служи као разлог за формирање аутокефалне цркве, пошто она није пример етнички хомогене државе“, рекао је Чворовић, који сматра да је „Црна Гора, уз Белгију, данас етнички најнехомогенија европска држава“.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Бета, 21. 5. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Закон о слободи вероисповести, Зоран Чворовић, СПЦ, Црна Гора, литије