Дармановићево монтенегринство увијено у идеолошку обланду атлантизма и Дачићево србијанство оправдано „реал-политиком“, нису заправо ништа друго него одјеци титоистичке догме о великосрпској хегемонији
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић (Фото: ATA Images/Antonio Ahel)
На званично саопштење министра спољних послова Црне Горе, Срђана Дармановића, у коме је између осталог упозорено да садашње подгоричке власти “никада никоме неће допустити неку нову Подгоричку скупштину”, одговорио је министар иностраних послова Србије, Ивица Дачић, поручивши како ће “лако они са њим, јер је Србин из јужне Србије и да се питао никада са њима не би правио заједничку државу”.
Ове изјаве јасно показују да су Дармановић и Дачић, као некадашњи функционери Савеза социјалистичке омладине Југославије, жестоки противници српског интегрализма који је тријумфовао управо у одлукама “Велике Народне Скупштине Српског народа у Црној Гори” од 26.11.1918. године, како је гласио званични назив тзв. Подгоричке скупштине. Једном речју, Дармановићево монтенегринство увијено у идеолошку обланду атлантизма и Дачићево србијанство оправдано „реал-политиком“, нису заправо ништа друго него одјеци титоистичке догме о великосрпској хегемонији, коју су они као ревносни Брозови ђаци усвојили на идеолошким омладинским курсевима и политичким школама.
Министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић (Фото: Снимак екрана)
Ширећи ксенофобију према Црногорцима у Београду и Србији, Дачић даје аргументе Ђукановићевом режиму да према хрватском моделу шири мржњу према свему српском, те да оптужује Србију, као матичну државу српског народа, за антицрногорство. Такве неодговорне изјаве само доприносе даљој дезинтеграцији српског народа. Истовремено, Дачићу не смета да према његовом личном сведочењу буде близак пријатељ са појединим сумњивим црногорским „бизнисменима“ у Београду, који су најочигледнији доказ да Ђукановићева “хоботница” контролише “пословне” и политичке прилике у Србији за владавине Вучића и Дачића.
Дачићево указивање на дискриминацију Срба и СПЦ у Црној Гори је обичан вербализам, који нема упориште у реалним радњама, пошто држава Србија никада није изнела пред УН и Савет Европе проблем бруталног кршења људских права у Црној Гори. При томе, Србијин министар иностраних послова своди проблем Ђукановићевог неоусташког експеримента мењања културно-историјског идентитета Црне Горе, који се спроводи ускраћивањем елементарних људских права, на питање статуса српске мањине у Црној Гори. На исти начин је Ђукановић данас (18. маја) на Цетињу епархије СПЦ у Црној Гори представио као цркву српске националне мањине насупрот које треба да стоји будућа аутокефална црква националних Црногораца.
Зоран Чворовић (Извор: Снимак екрана)
Српско питање у Црној Гори није и не сме да буде мањинско, пошто је Црна Гора држава српског народа. Међутим, крајње је наивно очекивати од Вучића и Дачића да бране идеју интегралног Српства и српски идентитет Црне Горе, када су противуставним Бриселским споразумом и питање статуса Косова и Метохије успели да претворе у питање статуса српске националне мањине у тзв. Републици Косово. Неодговорним изјавама и (не)промишљеним провокацијама, Београд помаже Ђукановићу да аутентични протест обесправљених грађана Црне Горе против његове диктатуре, који је претходних месеци добио форму референдумских народних литија, а ових дана никшићког заточеника, владику Јоаникија, уздигао у истинског народног вођу, прикаже као великосрпску агресију на Црну Гору.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Све што СеПС-а уради је на штету српства..тако су програмирани…