Вишња Павелић: Мој отац Анте своје последње године провео лутајући по улицама Мадрида

Анте Павелић је добио уточиште од шпанског диктатора Франциска Франка и последње две године живота провео је у Мадриду, где је и умро 1959. године

Анте Павелић на одмору, касних 1950-их, Санта Пола, Аликанте, Шпанија (Архива Вишње Павелић)

Пре него што је преминула 2015. године, Вишња Павелић, ћерка хрватског диктатора Анте Павелића, живела је сама у једном мрачном мадридском стану. Завесе су биле навучене, а ролетне су стално стајале спуштене.

У овом вечном сумраку педесет година је неуморно радила на архивским документима свог оца, у соби препуној разбацаних докумената. Једини прекид њене свакодневне рутине био је када би поподне легла на кауч и пустила плочу Вердија и свог омиљеног баритона Ђина Бекија.

Овако причу o Вишњи Павелић почиње новинар шпанског  El Pais Semanala (недељног магазинског издања „Ел паиса“) Пабло де Љано, који је од 2009. године више пута имао прилике да разговара са ћерком једног од највећих злочинаца двадесетог века.

Анте Павелић је добио уточиште од шпанског диктатора Франциска Франка и последње две године живота провео је у Мадриду, где је и умро 1959. године.

Аутор пише како је његова фашистичка владавина била под покровитељством нацистичке Немачке, док су Срби, Јевреји, Роми и противници режима слати у логоре смрти између 1941. и 1945. година, и износи податак да је у НДХ преко 300 хиљада људи убијено, позивајући се на архиве америчког Музеја холокауста.

„То је био монструозни режим и он је био вођа. За мене, он је раме уз раме са Хитлером”, цитирао је новинар „Ел паиса“ Хрвоја Класића, историчара из Загреба.

Ћерка Анте Павелића, међутим, то никада није желела да призна,

Како је причала, он је своје последње године живота провео „лутајући по улицама Мадрида”.

Када је умро у 70. години шпанска агенција „Цифра“ известила је кратко да је сахрањен на Сан Исидро гробљу у Мадриду „током церемоније одржане у најстрожој приватности”, без додатних детаља осим да је реч о човеку који био „шеф хрватске државе током Другог светског рата”.

Шпанске новине ABC су објавиле кратку умрлицу у доњем делу рубрике „Друштвена дешавања”, где су се објављивале вести о венчањима и веридбама.

„Да ли желите мало чоколаде”, упитала је Вишња новинара.

Адолф Хитлер и Анте Павелић 1944. године (Фото: CORDON PRESS)

Диктаторова ћерка је била озбиљна, али пријатељски настројена и љубазна. Увек га је ословљавала формално „на ви”.

„Неколико пута сам био код ње кући у годинама пре него што је преминула, деловало је као да јој пријају и друштво и могућност да прича о свом оцу. Сваки пут када бих напуштао њен стан испратила би ме до врата уз поруку: Али, ово пре моје смрти, ништа, ех, ништа!”, навео је аутор.

Њен шпански акценат је био тврд, а осећао се и утицај времена проведеног у Аргентини.

Вишња је била дискретна. Није желела да људи причају о њој или да је фотографишу. Чувала је ревносно гроб свог оца. Како је рекла Алмудена Морено, шефица управе гробља, „долазила би са малом столицом на расклапање и проводила поподне штитећи његов гроб”.

Плашећи се да ће Срби оскрнавити гроб поставила је тежак надгробни споменик и захтевала од управе да не открива локацију гробља непознатима.

„Деловала је успаничено”, рекла је Морено. „Ја сам јој рекла: не брините, неће они доћи у Шпанију да га траже.”

Њен страх је толико био укорењен да је контактирала Министарство правде како би се обезбедила да после њене смрти неће бити било какве ексхумације остатака њеног оца.

Вишња је преминула на Божић 2015. године, имала је 92 године. Кремирана је, а њен пепео је постављен на исто гробље где се налазе посмртни остаци осталих чланова њене породице.

Ко је извршио атентат?

Новинар „Ел паиса“ је у овом тексту направио паралелу између Павелића и Вита Корлеонеа. Не само зато што је Павелић на сликама из последњих дана изгледао као скрушени старац, ни налик диктатору и једном од највећих злочинаца 20. века, него и зато што су обојица пре смрти преживели атентат.

Иако је прича о атентату на Павелића у Буенос Ајресу 1957. године, у нашој јавности довољно већ позната, овде се кроз разговор са Вишњом Павелић даје другачија страна.

„Ушао је у кућу у рекао: погођен сам”, сећала се Вишња.

Последња заједничка фотографија породице Павелић, настала 1959. у Мадриду, неколико месеци пре Павелићеве смрти (Архива Вишње Павелић)

Она је одбацила тврдње да иза атентата стоји режим Јосипа Броза Тита како је спекулисао новинар „Ел паиса“.

„Срби су тражили његово изручење, они су желели да га имају живог”, рекла је.

Занимљиво је како поистовећује „Титов режим” и „Србе”.

Према њеном гледању, то је било организовано од стране њихових сународника који су желели да преузму вођство на хрватском дијаспором.

Како је Павелић побегао?

После Другог светског рата Павелић је побегао у Италију где се сакрио у једном језуитском манастиру.

„Нико никада није знао за то, само ми, ха!”, рекла је Вишња.

Већ 1948. године Павелић се под именом Антонио Сердар укрцао на брод из Ђенове за Аргентину, користећи пацовске канале до Латинске Америке.

Наредних десет година породица је живела у Буенос Ајресу уз дозволу Перонове владе, а Павелић је основао грађевинску фирму. Имали су и пољопривредну фарму.

„Имали смо пилиће”, рекла је Вишња. „Ја сам ишла ујутру да скупљам јаја”.

Ћерка брани оца

У једном тренутку новинар ју је питао, гледајући у портрет Анте Павелића:

„Ви не мислите да га треба кривити за било шта?”

„Не, никако”, одговорила је.

Често је устајала како би пронашла неки документ којим се доказује да њен отац није онако мрачна личност каквим га историја памти.

Чак и када се тешко кретала због остеопорозе, нашла би довољно снаге да устане и пронађе жељени папир. И рекла би: „Све је то лаж. Све што кажу о мом оцу је лаж. Све. Све…”

Новинар „Ел паиса“ потом наводи податке о циљевима НДХ да етнички очисти Хрватску од Срба, Јевреја и Рома. Изнео је и податке о Јасеновцу и 83.145 званично забележeних убијених људи.

Наводи и изворе који су сведочили да су усташе биле толико злокобне да су њихови злочини запрепастили и нацисте. Наводи и детаљна сведочења о свирепости у Јасеновцу и другим логорима.

Али, ништа од тога није дотицало Вишњу.

„Јасеновац је потпуно претеривање”, рекла је Вишња. „То је био радни логор и тамо је било сиромаштва, али имали су докторе, своје вође, све што су тражили. То није био Аушвиц, разумете? Сви су били живи и добро”, рекла је.

Породица Павелић на излету 1959. године (Архива Вишње Павелић)

Од свих злодела који се приписују њеном оцу, њу посебно нервира једна анегдота коју је објавио новинар Курцио Малапарте у једној својој књизи у којој је описао интервју са Павелићем у његовом кабинету, у ком је диктатор држао једну корпу са напола отвореним поклопцем. Малапарте је мислио да унутра види шкољке и упитао да ли су то далматинске остриге.

Анте Павелић је подигао поклопац, узео шаку љигавих желатинастих острига и бацио му једну, уз благи осмех додајући: „То је поклон мојих верних усташа. Двадесет килограма људских очију…“

„Ха”, узвикнула је Вишња. „То што тај човек каже је незамисливо. Лажно! Све је лажно”.

На столу је држала књигу „Индустрија холокауста” и три новине које је куповала свако јутро, „Ел паис“, „Ел мундо“ и „ABC“. Инсистирала је на томе да њен отац није био ни нациста ни фашиста, већ националиста који се борио за ослобођење Хрватске од српске владавине.

Новинар „Ел паиса“ је забележио: „Пре него цинична, изгледала је као слепа (за истину).”

Њен став је, прибележио је он, био уобичајена појава међу потомцима нацистичких вођа.

Како су дошли у Шпанију?

У Буенос Ајресу, Вишња је преузела бригу о свим очевим пословима. После атентата организовала је тајни транспорт у Шпанију. У Мадриду, један хрватски свештеник јој је пренео поруку да је канцелар Фернандо Мариа Кастијела дао зелено светло за Павелићев долазак. Свештенику је пренео само један услов: дискреција.

У Мадриду је породица изнајмила стан близу познатог парка Ретиро. Вишња је сваког дана са оцем ишла у шетњу тим парком. Организовала је сва његова документа, папире и контакте са хрватском дијаспором.

Анте Павелић, са шеширом, у шетњи тргом Пуерта дел Сол, једним од најпрометнијих места у Мадриду (Архива Вишње Павелић)

После његове смрти, мајка Марија, брат Велимир и она, остају у том стану до 1961. године, а онда су се преселили у стан где ће остати до краја својих живота. Мајка Марија је кувала, шила бринула се о кући. Умрла је 1984. године.

Велимир је свирао виолину и сате проводио ћутке у својој соби читајући књиге и палећи једну цигару за другом. Умро је од рака плућа 1998. године.

Стан се налазио у близини стадиона Реал Мадрида. Вишња је рекла како је викендом могла да чује навијачке урлике када Реал постигне гол, али нико од Павелића се није одважио да погледа неку утакмицу.

Рекла је да су живели од права на Павелићеве писане текстове и донација од хрватских организација у егзилу, пре свега из Канаде и Аустралије.

Фудбалери долазили у посету

Вишња је остала као симболични наследник, а његова гробница је постала храм носталгије за усташе. Песме Анте Павелићу, пише новинар „Ел паиса“, певали су хрватски војници током Балканских ратова деведесетих.

Вишња Павелић са младих Хрватом на гробу њеног оца, Сан Исидро гробље у Мадриду (Архива Вишње Павелић)

Сваки пут када би Хрватска репрезентација играла у Шпанији, неко од радикалнијих навијача, па чак и сами фудбалери, потражили би Вишњу да јој одају поштовање.

И она је мрзела Србе

Аутор пише и да је до краја била ултранационалиста која је исказивала геноцидну мржњу према Србима.

„Они су рођени криминалци”, рекла је. „Не постоји Србин који није криминалац. Ништа друго нису радили осим што су убијали. Ништа друго. Убијање им је генетски усађено, а ми смо се само бранили.”

Павелићева документација…

Током последњег њиховог сусрета, Вишња му је рекла да су хрватски истраживачи узели три пуна камиона документације о Павелићу и понели их у Хрватску да је закопају.

„Зашто да је закопају”, питао је.

„Да би била на сигурном”, одговорила је она. „Испод земље све ће бити безбедније.”

Наслов и опрема: Стање ствари

(Недељник, 7. 4. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Samo zamisljam kako im je, dok se peku u paklu, na laganoj vatrici!

    Свиђа ми се

  2. „укрцао на брод из Ђенове за Аргентину, користећи пацовске канале до Латинске Америке“
    И тако су Србима остали још неколико великих „пацова“ србомрзаца те врсте и величине, који су поново управљали њиховим животима: Тито, Туђман, Бакарић и Јосип „Стево“ Крајачић.
    Наравно Павелића нико није смео да пронађе, нити да зна где се он налази.
    А да је био Србин пронашли би га одмах, макар се сакрио и на Марсу.

    Најгоре од свега је то да Срби нису ништа научили од своје прошлости. Па се она само може поновити.
    Јер Србија према свим својим невиним жртвама геноцида показује дубоко непоштовање и аутошовинизам. А Србијом ……. владају највећи издајници од постанка србског народа.

    Свиђа ми се

  3. Srbi, a pre svega njihova SANU nikako da priznaju da je za sva stradanja Srba od 1918./1819, te g. pa dalje – do današnjeg vremena izključivi krivac regent/kralj Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić i SANU! SANU je i u vreme Josipa Broza tajno pisala „projektovala“ famozni MEMORANDUM umesto da se glasno i jasno suprotstvi donošenju tadašnjeg (i974. g). ustava sfrj u kome je Srbija „iz tri dela“ a svaki „deo“ Srbije ima državne atribute u međusobnom odnosu! Treba za to priupitati Matiju Bećković-a, ali on se pravi „englez“ i tako se oblači a (ovamo) izigrava „velikosrbina“! Lopov ima bezbrij lica!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s