Објашњења „струке“ и државних функционера зашто су одбили молбу СПЦ да се дозволи присуство верника на Васкршњој литургији деловала су тако муцаво, нестручно и увредљиво, каже проф. Ковић

Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)

Пандемија вируса корона само ће убрзати процес окончања америчке хегемоније и стварања мултиполарног света. Показало се да су озбиљни гладијатори у међународној арени САД, Кина и Русија, а да ЕУ не припада том клубу.

Ово су само неке од поука које смо, како нам каже историчар проф. др Милош Ковић, извукли из кризе коју је изазвао вирус корона  а какву савремени свет не памти.

Ковић наглашава да је ова пандемија, бар по глобалним, огромним размерама карантина и заустављања послова – крупан историјски догађај, а њене економске последице могле би да покрену ланац важних збивања.

-Али, за сада, по убитачности, корона вирус не може да се упореди са страшним пандемијама које су столећима, периодично захватале Европу. „Црна смрт“ из 14. века све је променила и њене демографске и духовне последице осећале су се вековима. Шпанска грозница, „шпањола“, како су је звали у нашим крајевима, на крају Првог светског рата, убила је неупоредиво више људи. Пандемије колере трају све до данашњег дана, али више нису тако убитачне као у 19. веку – појашњава Ковић.

Кажете да ће криза покренути ланац важних догађаја. На шта мислите? Како ће свет изгледати “дан после”?

-Крај ове пандемије још се не назире, па је зато незахвално давати било каква предсказања. Много питања остаје отворено. Људи, заиста, масовно страдају и умиру. Спорно је, ипак, порекло вируса. Тек ћемо истраживати шта је у свему овоме била наручена медијска хистерија, намењена остварењу нечијих интереса. Начелно, већ сада се може рећи да ће пандемија убрзати и заоштрити процесе започете пре него што се она појавила. Она неће променити људску природу, али ће, слично пошастима из прошлости, учинити видљивијом њену тамну страну.

Ипак, видљиво је да се друштво, бар на неко време,  вратило традиционалним вредностима – породици, природи,  пријатељима…

– Култура либералног, урбаног индивидуализма је на тешком испиту. Инокосним појединцима у овој изолацији сигурно је најтеже. Људи су се затворили у куће и вратили својим породицама. Многи су из градских станова побегли у сеоске куће и викендице. Ако ово потраје, то неће бити само привремени покрет, него озбиљнији повратак селу и природи. У временима епидемија и масовних страдања људи се, по правилу, враћају вери. Многи су се умирили, читају и пишу. Нека од највећих дела књижевности, па и науке, настајала су у оваквим временима. Све су то кретања која, сама по себи, могу да имају добре последице.

Но, када су страдања бивала посебно дуга и тешка, као у време „Црне смрти“, људи су, увидевши да умиру баш сви, без обзира на веру, морал и памет, губили поверење у било какве традиционалне вредности. Напуштали су веру и морал, своје најближе, крали су и отимали.

У временима епидемија и пошасти, наиме, цвета себичност. И сада је јасно да ће највишу цену да

плате они којима је помоћ најпотребнија. На удару су стари и сиромашни, људи који живе у ратним зонама, у гетима, као наши Срби у Метохији, на Косову, у Крајини. Мање, слабије фирме теже ће издржати економску кризу насталу због општег застоја, него велике компаније. Сиромашне и задужене државе теже ће се одупрети пандемији од богатих. Надам се да ће бар ова несрећа мимоићи Африку.

Када је епидемија почела, показало се да су се државе које су окренуте  себи боље снашле, док су земље, које су чланице интегративних процеса, попут Италије или Шпаније доживеле катастрофу.

-Показало се да је суверена држава кадра да брине о својим грађанима много посвећеније него наднационална структура каква је Европска унија. Као по неком урођеном рефлексу, старе европске државе одмах су се затвориле у себе, заборавиле на Шенген, окренуле леђа Италији и Шпанији, и започеле међусобно отимање за респираторе, тестове, рукавице и маске. Још у децембру 2019, најдаље у јануару 2020. било је јасно шта се догађа у Кини, али то није била тема за бриселске стручњаке и технократе. Хрватској, председавајућој Савета министара ЕУ, после захтева европског комесара за здравље да се сазове састанак министара здравља ЕУ, требало је пуне две седмице да то и учини (од 29. јануара до 13. фебруара). Вирус се тада већ увелико ширио Италијом.

Пандемија је потврдила оно што се знало и пре ње: озбиљни гладијатори у међународној арени су САД, Кина и Русија. ЕУ не припада том клубу. Немачка са својим европским сателитима и Велика Британија, ослоњена на Комонвелт и САД, представљају тек регионалне силе, онако као што је то на источном Средоземљу Турска, или на Средњем Истоку Иран.

Кина се неупоредиво боље од западних држава снашла у борби против вируса и несебично помагала европским народима.

-Кина се, за разлику од ЕУ, успешно изборила са првим таласом пандемије. Стигла је чак да прва пошаље помоћ европским земљама. Њен стари сукоб са САД сада је само постао свима очигледан. У америчким медијима она је заузела место судбинског непријатеља, које је пре пандемије било намењено Русији. То је умногоме поправило положај Русије, која се, такође, добро носи са пандемијом и помаже другим земљама. Она би, од распламсавања сукоба САД и Кине, могла да има значајне тактичке користи. Стратешки, међутим, Русија и Кина упућене су једна на другу у заједничком отпору експанзији Запада, који већ вековима систематски потискује и поништава све што је самосвојно и од њега другачије.

Како ће у будућности изгледати улога Кине у свету? Има прогноза и да ће да ли ће она преузети водеће место?

-Кина још нема глобалну моћ, на какву претендују САД. Овде, на Балкану, њена економска и дипломатска подршка може да буде драгоцена, али у одбрани Србије (Косова и Метохије), Републике Српске и српског народа у региону она не може да замени Русију. Тако је већ вековима – Русију на Балкан воде њена култура, историја и интереси. Кину тек треба откривати.

Неки аналитичари и историчари сматрају да ће ова криза означити крај глобалног светског либералног поретка. Слажете ли се с њима?

– Пандемија ће само убрзати процес окончања америчке хегемоније и стварања мултиполарног света. Кина и Русија су, за сада, победнице пропагандних надигравања у добу короне. Пандемија је у САД продубила унутрашње сукобе. Усред масовног страдања, политичке елите се боре за гласове у председничкој кампањи и размењују ниске ударце. Моћ Запада, међутим, и даље је огромна. Средњи слој у Русији, па и у Кини, и даље опонаша западни стил живота и његову културу. И код нас имамо невероватну, самоубилачку веру у Запад, чак и после НАТО геноцида у Крајини и на Косову и Метохији, агресија на Српску и Србију, у исто време док покушавају да нам, отимањем Косова, распарчају Србију. „Мека моћ“, медијска пропаганда, привреда и оружане снаге Запада губе престиж и снагу, али су и даље без премца. Они чак користе проглашење пандемије да би лакше остваривали своје интересе. Погледајте шта сада раде у Србији (на Косову и Метохији) и у Црној Гори. Видимо да се убрзано припремају за време после короне.

Недавно сте рекли да су државе у име здравља и безбедности прошириле своју моћ над грађанима и од тога неће лако одустати. Шта сте под тим мислили и какве би то последице могло имати?

– Када сам, недавно, поводом пандемије, написао да ће се у будућности, главна борба водити између државне принуде и човекове слободе, нисам очекивао да ће догађаји то тако брзо наметнути као најважнију тему. С једне стране, потврдило се да је, у оваквим временима, држава незаменљива у одбрани живота и здравља својих грађана. Људи то готово инстинктивно осећају и њој, најчешће, верују. Чак и у САД, где је држава вечито сумњива и готово невидљива, људи се у времену короне не плаше ње, него „фармацеутске мафије“ која је у приватним рукама и чије је оличење, како видимо, у последње време постао Бил Гејтс. Питање је, међутим, колико приватни интереси могу да се одвоје од државе и њених чиновника, поготово у земљама какве су САД. Држава је одавно ушла у наш приватни живот, она контролише наше кретање и наше дневне рутине. Сада је то постало свима очигледно. Римокатолички инквизитори, јакобински и бољшевички терористи, британски и амерички колонијалисти – сви су убеђивали своје жртве да их кажњавају и преваспитавају за њихово добро и у корист заједнице. Ви то не знате, необразовани сте и верски затуцани, ваша „политичка култура“ се одупире „модернизацији“, то је ствар „струке“ и науке, зато ћете да ћутите, слушате и трпите. Бољшевици су своје жртве затварали у болнице, и то душевне.

Сведоци смо и великих полемика око вакцине против вируса корона, да ли је она лек или служи за “чиповање” људи…

– Хоћемо ли заиста морати да бирамо између слободе и здравља? Већина ће изабрати здравље и они ће бити послушна биомаса будућности. Мањина ће хтети слободу и они ће бити оне луче, које ће нам у будућности осветљавати пут. Шта уопште значи бити „здрав“? Да ли су болесни старци које угрожава вирус короне или “стручњаци” који хоће да нам у тело, „за наше добро и за добро заједнице“, уграде чипове, како би међу нама препознали сумњиве? Превише је зла, од 18. века до данас, учињено уз позивање на „здравље“, „струку“ и „науку“, да бисмо имали право на наивност.

Многе државе одавно не крију да контролишу све наше контакте, скоро цео наш живот.

– Едвард Сноуден нам је само потврдио оно што смо и раније наслућивали. Запад, понајвише англосаксонски свет, под изговором одбране од тероризма, који су, опет, својим освајачким походима сами створили, слуша и гледа све што је на интернету или се преноси телефоном. Бабице интернета су, уосталом, носиле униформе америчких генерала. Новост је само у томе да ми сада, својом слободном вољом, сами објављујемо најприватније ствари преко друштвених мрежа. Наша државна телевизија без трунке дистанце или запитаности, објавила је репортажу о кинеским шлемовима који на улици препознају сумњиве. Кинески полицајац се куне да то чудо технологије неће бити злоупотребљено. Све нам то говори ка каквом свету идемо.

Како видите “игре” око цркве у време короне?  Сведочили смо различитим препорукама за Васкрс – Синод и држава нису имали исто мишљење, полемисало се да ли је  важнија вера или здравље.  Истовремено у Црној Гори ухапшен је митрополит Амфилохије.

– Размислимо од кога нам данас, у 21. веку, заиста прети опасност. Бити човек од „струке“ значи, поред осталог, бити свестан граница својих знања и компетенција. Зато су објашњења наше „струке“ и државних функционера о томе зашто су одбили молбу Српске цркве да се не забрањује присуство верника на Васкршњој литургији и зашто су на Васкрс завели чак четвородневни полицијски час, деловала тако муцаво, нестручно и увредљиво. У Црној Гори, међутим, држава користи пандемију да би се обрачунала са црквом.

Са одвајањем цркве од државе, почевши од 18. века, црква је изгубила моћ и стекла нову слободу. Прогони, као у јакобинској Француској, бољшевичком Совјетском Савезу, титоистичкој Југославији, натовском Косову, Метохији, Црној Гори, чак су јој вратили део ранохришћанске привлачности. Свуда где се у међувремену осрамотила, црква је то учинила захваљујући очуваној или обновљеној симбиози са државом. Западне управљачке елите данас припадају генерацијама „деце цвећа“ из шездесетих, које су цркву изједначавале са америчким расистима и изазивачима вијентнамског рата. У Украјини и Црној Гори њима су идеолошки ближи бивши комунисти и убеђени атеисти, него самосвесни и својеглави православни хришћани. Реалполитички, али и идеолошки, радије ће се удружити са радикалном муслиманима, као у Босни и Херцеговини, или на Косову и Метохији, него са Русији склоним православцима. У прогонима над црквом у Црној Гори, Метохији и на Косову, препознају се, зато, не само антисрпски, него и дубоко антихришћански тонови. Европљани већ препознају Косово као место на коме су се бриселски и вашингтонски властодршци обрачунали са аутентичним, европским, хришћанским наслеђем. У црногорским апсанама, косовским гетима и напуштеним крајишким селима, баш као у вековима под Османлијама, Хабзбурзима, Млечанима, нацистима и усташама, Српска православна црква опет је постала упориште савести и слободе.

Љиљана Бегенишић

Шира верзија интервјуа објављеног у „Вечерњим новостима“, 30. 4. 2020.

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Преносимо

Tags: Љиљана Бегенишић, Ванредно стање, Милош Ковић, СПЦ, Србија, Црна Гора, апел за литургију, корона вирус