Site icon Стање ствари

Драгослав Бокан: Окренух се ка цркви, леђима према телевизору – кад одједном крај преноса!

Или нека не преносе литургију или нека је преносе, само нек се не играју нашим осећањима (и живцима)

Извор: РТВ

Данас сам се стварно обрадовао, кад сам (након учешћа у Јутарњем програму ТВ Хепи) видео да на првом програму РТВ иде директан пренос недељне литургије.
Пошто живим близу новосадске Саборне цркве, окренух се према њој и, стојећи, кренух да, колико је могуће, учествујем у литургији (леђима према телевизору, који је, гле чуда, постављен на западној страни). Није лако навикнути се на овако неприродну ситуацију, али, шта је ту је.
Морамо да се држимо оног што нам је још преостало, грабећи, као дављеници, мало свежег ваздуха (небеског озона) за своје унутрашње биће…

И то је тако трајало, све до изненадне појаве (у офу) гласа спикерке ове телевизије, управо у тренутку пред почетак причешћа – која нам, васкршњим поздравом (и лепим цитатом патријарха Павла), одједном најави КРАЈ ПРЕНОСА!

И, заиста, прекиде се овај пренос, а ми остадосмо без најважнијег дела литургије.
Поче наједанпут, без икакве најаве, нека научно-популарна емисија о астрономима-аматерима у програму за децу и омладину (о ”црној рупи” и ”стварању универзума”, о астрономском кампу – и о неком другом небу од оног коме се служило, у том часу, на литургији).

Сад ми оста да само кроз звук звона Светогеоргијевског храма невидљиво осетим тренутак присаједињења Христу. И да размишљам о томе да ли су одговорни уредници покрајинске телевизије нормални!
Па да су обичан филм прекинули у тренутку почетка решења заплета и гледаоце оставили без могућности да виде крај, било би то недопустиво и ненормално. А не литургију, и то у овом тренутку нашег одсуства из православних богомоља (а због забране кретања све до понедељка ујутро)!

Као да живимо у лудници, у којој свако може да ради шта му падне на памет, без икакве одговорности. Посебно је то случај са небригом о духовним потребама и верским слободама нас православних хришћана, а кроз очигледну маргинализацију и јавно обзнањени презир према нама.

То се не може завршити тек тако. Па позивам све одговорне у Новом Саду (и када је реч о телевизији, и када је реч о новосадској градској и војвођанској покрајинској власти, и када је реч о Епископији Бачкој), да реагују и учине нешто поводом овог невероватног скандала коме сам имао несрећу да лично присуствујем и сведочим, немоћно, о томе.

Или нека не преносе литургију или нека је преносе, само нек се не играју нашим осећањима (и живцима)!

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Драгослава Бокана)

Прочитајте још

Exit mobile version