Затворите нас, војску поставите да чува да неко не напусти карантин! И ту нас држите у затворништву! Да се ми Богу молимо ту, да друге не заразимо, беседио хорепископ Наум
Хорепископ Наум
Хорепископ хвостански и барајевски Наум, старешина катакомбног манастира Преподобног Јустина Ћелијског Епархије рашко-призренске у егзилу, у беседи на Благовести изнео је оригиналну идеју како решити проблем Литургија у ванредном стању због корона вируса.
„Ево, браћо и сестре, ми се налазимо у Петој недељи Великога поста, очекују нас велики празници. Лазарева субота, Цвети, Страдање Господње, Велика страсна седмица. Питам се да ли ће хришћани данас бити са Богом? Да ли ћемо недељу на Цвети, хришћани, дочекати Господа свога са гранчицама вере и љубави, и узвикнути Осана, благословен који долази у име Господње! Да ли ће у нашим храмовима бити хришћана? Ђаво је све урадио да то не буде. Преко слугу својих, преко полицијског часа, када не могу да мрдну из домова својих, да не би ушли у храмове и поздравили Господа на Цвети. Учинио је да се хришћани уплаше, учиниће да не буду са Господом када Он страда. Да не буду са Господом на Велики петак, када ће бити распет на Крсту. Да храмови буду празни, да Господ остане сам. Као што је било на Голготи: мали број људи, нејаке жене мироносице, Мајка Његова Пресвета Богородица, пре свих, свети Јован Богослов. Сви се разбежали од страха, напустили Господа. Господ, окружен са малим бројем људи. Али, људи, анђели свети били сви ту, цело небо било ту. Нормално, они се никога не плаше, а страшљиви људи побегли. Побегли и Свети апостоли, уплашили се. Уплашили се да их црквене старешине – људи, не побију, као што су се данас многи уплашили да не буду затворени ако их ухвате да се крећу због тога што иду у цркву, и да морају да иду у тамницу. Ах, плашим се, бићу у тамници, а Ти, Господе, иди, сналази се. Ја се бојим, не могу. Нису такве биле Свете мироносице и Пресвета Богородица. Па, јасно је: како Мајка да напусти Сина кад страда? Она је свугде са Њим, жене препуне љубави, мироносице и Апостол Љубави, свети Јован Богослов са Њим, ту на Голготи. Такви да будемо, такви да будемо. Са Господом свагда. И на Голготи. Он поново страда! Ево, сад ће страдати на Велики петак. Све се понавља, све је исто. Браћо и сестре, апсолутно све исто! Слика иста као у оно време страдања Господа. Да видимо ко ће бити са Господом, а ко ће се разбежати због тога што је председник наложио полицијски час? Ради чега? Ради здравља телеснога. А ми, због Господа свога. У Његовој руци и наше је тело, и наша душа. Кад дођемо у храм, ми му се молимо: Господе, подари здравље и душе и тела. Приносимо Господу жртву, као што је ова данашња. За спасење душе и тела, здравље душе и тела и вечни живот наш. А Господ није неправедан, да нам уместо такве, Њему угодне молбе, да вирус. Па, кад ми, зли будући, умемо деци својој дати дарове добре, па кад нам траже хлеб да им не дамо камен, и рибу кад нам траже да им не дамо змију, зар ће Господ нама, који долазимо у храмове, молимо за свете врлине и здравље душе и тела, дати вирус? Немогуће је. Они који то не верују, нека не верују, то је њихова ствар, а ми нећемо да учествујемо у њиховом неверју или маловерју. Останите, браћо и сестре, ако сумњате у то. Ако сумњате у Господа нашег и речи Његове, останите код куће, молите се како знате, а ми који верујемо у то, ми ћемо доћи и ми ћемо се Богу молити. Ми то верујемо, чврсто верујемо и због те вере нас Господ штити од свих вируса и свих болести, закриљује благодаћу Својом као децу Своју милу, као што кокош закриљује крилима својим пилиће своје. Чува од сваке болести и свакога вируса. Тако, браћо и сестре. Да долазимо у храмове, да се Богу молимо, не бојећи се никаквих претњи. Рећи ће нам: Затворићемо вас. Отићи ћете на Сајам, пошто све прекршили законе државе, уредбе државе, савете државе… Шта ћемо им ми рећи? Водите где хоћете. У тамницу? У тамницу. На Сајам? На Сајам. Ево нас, све нас поведите на Сајам. Ми ћемо тамо да будемо. Због Христа нашег. И тамо ћемо Му се молити. И кад дође Васкрс, на Сајму ћемо Му клицати: Христос воскресе! – Ваистину воскресе! И Господ ће бити са нама. „Опет нам ништа не можете!“ И у тамници ћемо клицати Христос воскресе!, и опет нам ништа не можете.
Но, да они имају праву љубав према нама, да се они заиста боје за наше телесно здравље – као што плаче председник, министарка крокодилске сузе рони – они би организовали, ако ништа друго, оно што су за имигранте организовали. Они су у колективним смештајима. Неколико хиљада миграната, сви заједно, више од двоје, више од двоје! Више од педесеторо, више од стотину, више од сто педесет. И тамо имају све. Имају заштиту војске, имају храну, имају све. Они, дакле, нису опасност? Да ли су они Марсовци, шта су? Ма, нису подложни вирусима. Ево, ми их молимо… ево, ја молим председника сада: дајте један такав интернат за нас хришћане! Било где. Ево, предлажем манастир Светог Јустина. А не морате овде. Можете и на Сајам. Тамо нас затворите, војску поставите, сву војску овога света да нас чува, да неко не напусти карантин! Да не зарази друге. И ту нам дајте само један сто, дозволите да служимо Литургију, и да ту будемо у карантину две недеље, пошто смо, како кажу, сигурни, јер инкубација вируса је две недеље. И ту нас држите у затворништву, немојте да нас пустите нигде. И две, и три и пет недеља! Да се ми Богу молимо ту, да друге не заразимо. А кад прође период инкубације, када се ми Богу помолимо, када будемо са Господом и у страдању на Велики петак, и одслужимо службу Велике суботе, и Васкрс, читаву Светлу седмицу, још докле год хоћете држите нас – нама није тешко – онда нас пустите пошто проверите да нам је телесно здравље сасвим добро, и да никога не угрожавамо. Ето, председниче, да ли је разуман овај мој предлог? Ја мислим да јесте. Ако имаш љубави према нама, онда нам то учини. У карантину дакле, да Богу служимо, да никога не угрозимо, само да се Богу молимо. Не треба ни храна, ми ћемо понети све. Само да Богу служимо, учинимо. Ја мислим да је то разумно. Никога нећемо угрозити, здрави ћемо изаћи из Сајма, и ви нам допустите да се Богу молимо, ми ћемо бити благодарни, никада Вам то нећемо заборавити. И Господ ће вас благословити. И Вас и Вашу породицу, и све друге Ваше. Дакле, волите да будемо здрави, то нам учините. То није тешко. Ми ћемо бити са Господом својим, прославити све празнике предстојеће, и поново здрави наставити свој живот, никога не угрожавајући. Но, ако Ви, поред ове молбе, закључате наше Цркве, онда сте Ви нови Пилат. Онда оне црквене старешине, који својим благословима затворише цркве, онда су они првосвештеници јеврејски, онда су они издајице Господа Исуса Христа. Онда сте сви ви непријатељи Божји, и да вам нисам у кожи. Отићи ћете из тела, чека вас Суд Божји, ово ће проћи. Проћи ће и ваш живот, нека поживите и стотину година, али доћи ћете на Суд Божји, а тешко је пасти у руке Бога Живога. Ево, они који су распели Господа Исуса Христа, како Га ви сада распињете затварањем цркава Божјих, за Васкрс, првосвештеници, епископи данашњи… (лажни да сте из Цркве) дакле, сви ћете ви примити суд свој у своје време. Где су сви непријатељи Божји данас? У паклу, браћо и сестре. Муче се. А где су жене мироносице, храбре, и свети Јован Богослов, који је био са Господом у време страдања, и апостоли сви свети, који су после са Господом били, и мученички пострадали скоро сви? Где су они? Они су, браћо и сестре, у рају! Радују се са анђелима, и пример су свима нама, да се не бојимо.
Ето, ја рекох шта сам имао. Да видимо шта ће бити. А ми, браћо и сестре, још једном поручујем, будимо као жене мироносице, пре свих као Мајка Божија. Да будемо са Господом у Његовим страдањима, да би нас Васкрсли Господ благословио. Да не издамо Господа. Немојмо, немојмо се плашити! Љубав изгони страх напоље. Ако има љубави према Господу, Господ ће нас благословити.
Нека би Господ молитвама Своје Пречисте Матере, Светих жена мироносица, Светих славних свехвалних апостола, и свих светих, дао свима нама снаге духовне да издржимо све прогоне за Господа Исуса Христа, да никад не издамо, ако треба да страдамо за Њега, да пролијемо крв своју, те тако очишћени, освећени, уђемо у радост Васкрслог Господа Исуса Христа, Спаситеља нашег, Коме са Оцем и Духом Светим нека је и од нас свака слава, част и поклоњење, свагда сада и увек и у векове векова! Амин! Господ да вас благослови, и свако вам добро дарује!“
Транскрипт: Иван Аћимовић
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Да ли је ово “Стање ствари” постало портал расколничке секте бившег епископа Артрмија?!
Овај човјек није ни епископ ни хришћанин, јер не припада хришћанској Цркви.
Стога нема право да говори у име хришћана, иако је огрнут одбором епископа. Одијело не чини човјека.
@Гвозден
“Стање Ствари” је портал слободоумних и правдољубивих људи који не верују слепо пропаганди одакле год да долази, већ својом главом промишљају о свему пазећи да их ко не превари.
Што се тиче владике Артемија прошло је већ 10 година откако му је Синод забранио управљање епархијом због наводних финансијских малверзација о чему су нас детаљно информисали сви медији у Србији и ево пуних 10 година како Виши суд у Београду не може да донесе ни осуђујућу ни ослобађајућу пресуду о тим наводним више милионским крађама новца од стране в.Артемија, а о чему нам је највише говорио бивши епископ херцеговачки Атанасије.
С друге стране, верујући народ зна да су кроз историју Цркве многи епископи и патријарси падали у јерес и да су многи правоверни били прогањани, а у случају в.Артемија знамо да је неканонски и противно Уставу СПЦ рашчињен и такође знамо да многи данашњи епископи исповедају јерес екуменизма тако да ако неко није у стању да види ове ствари онда је просто из неког личног разлога “слеп код очију”.
Kako može eparhija biti u egzilu? Nisam znala da to postoji i da je moguće. I zašto navodite da episkop nije hrišćanin? To ne zvuči logično. I gde se nalazi ta eparhija koja nam dozvoljava liturgiju?
@Aleksandra
Поштовање,епархија може бити у егзилу када њен канонски Епископ и клир немају могућност да бораве на теритоеији епархије,тада она дјелује у егзилу,као Руска Загранична црква.
Овај епископ јесте хришћанин и то прави и достојни владика,каквих данас готово да и нема.Њихова епархија страдална има своје манастире широм Србије и свијета,овај владика је конкретно у манастиру св Јустина у Барајеву.
@ Đorđe
Hvala Vam veliko na objašnjenju. Nažalost nismo u mogućnosti doći do tamo. Nadam se da njihove Crkve postoje u južnom Banatu, gde bi mi smeli da odemo na liturgiju.
“Стање ствари” је портал јасног националног, а верујем и верског, опредељења, и то српског и православног. Ако је тако, како да схватим то што се отпадницима од Цркве даје публицитет без икаквих, макар и најблажих, ограда? И што се кроз коментаре, прегледане, Црква напада а отпадници уздижу? Промена уређивачке политике или пропуст?
Ovo je beseda na tragu Ave Justina. U srce. U sustinu.
Ако заиста волите истину и правду:
1. Хорепископ је епископ онолико колико је ипођакон – ђакон.
Хорепископ је рукоположен од ЈЕДНОГ епископа, дакле, ни по канонима не може испунити услов за епископа, пре је „помоћник епископа“, оно што су данас архијерејски намесници.
2. Загранична Црква није могла имати статус Цркве у православљу док се није вратила матици – РПЦ, на коју је дигла глас у почетку да је јеретичка!
Дакле, ако се ова егзил-варијанта екскомуницираних свештенослужитеља угледа на Заграничну Цркву, нека се сети и свега овога.
Господ гледа, трпи и допушта на неко време. Ни св. Јован Златоусти није говорио да они који га неправедно оклеветаше нису Црква! Олимпијади (игуманија, његово духовно чедо) која је хтела за њим у изгнанство је саветовао да остане, да се моли и причешћује са њима, једино да не пристаје на безакоње и лаж које они чине клеветајући њега.
Овде су, изгледа, већи и од Златоустог, црквенији и од Заграничне Цркве?
@Јанко
Наравно да знамо да хорепископ није исто што и епископ и да је хорепископ помоћник епископа који га је рукоположио, међутим разлике између хорепископа и епископа се односе само на црквену управу у смислу да хорепископи не могу ништа радити без дозволе главног епископа, али по благодати су потпуно равноправни.
Што се тиче изјаве да Руска Загранична Црква није имала статус Цркве, такве тврдње најбоље оспоравају Св.Јован Шангајски и други светитељи које је изнедрила РЗЦ.
А у вези Св.Јована Златоустог, њега је сплеткарењем сабор рашчинио, што он није прихватио, а после 3 године прогонства упокојио се након што је одслужио Св.литургију, причестио се и благословио све присутне.
Као што рекох Св.Јован Златоусти није прихватио своје рашчињење и он је наставио да служи у Царириграду као архиепископ још пола године све док га цар није прогнао из Цариграда уз претњу да ће војска поклати народ који би се побунио приликом његовог изгона и да ће он бити крив за то крвопролиће, па је зато Св.Јован Златоусти дозвао своје пријатеље и духовна чада да им каже да прихвате његовог наследника ради мира, а потом је кришом од народа отишао у изгнанство, мећутим с њим у изгнанство су добровољно кренули да страдају и два презвитера и ћакон, јер су много волели Св.Јована.
Не знам зашто упорно помињете ко јесте и ко није Црква, јер то колико видим нико овде не расправља, већ се једино помиње јерес екуменизма од које су многи оболели.
@Aleksandra имате манастир у Кули и Сурдуку близу Н.Бановаца. Уђите на сајт ЕПАРХИЈЕ РАШКО ПРИЗРЕНСКЕ У ЕГЗИЛУ и тамо видите гдје се налазе манастири који су Вам најближи.