Светислав Пушоњић: Човек без маске – друштвена опасност, причешћивање – непријатељски чин

Методе и облици понашања из периода раног комунизма поново враћају у моду, само у далеко савршенијем и непрозирнијем облику

Извор: glasposavine.com

Уђем јутрос у продавницу, без маске наравно (то с*ање нисам до сада употребио ни један једини пут), а млада касирка, маскирана до очију, оштрим гласом СКОЈ-евке која саопштава најновије директиве Компартије, одмах ће с врата:

– Још само данас можете ући без маске, од сутра више не!

Направих круг по радњи и дођох на касу.

– Значи тако наредили одозго?

– Тако! – понови она одсечно, са очигледним ликовањем у тону што се најзад доскочило нама „неодговорнима“ који „угрожавамо и себе и друге“.

– Онда им слободно пренеси моју поруку ДА СЕ НОСЕ, знаш већ где!

Девојка ме погледа строго и ћутке пружи кусур. Видим јој по очима да јој нисам по вољи и да би ме с апетитом стрпала у неки од лазарета у настајању.

Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)

Успут размишљам како атмосфера из дан у дан постаје све више запаљива. Што окупациони механизам, који себе безобразно сматра за „власт“, појачава такозване „мере“ то и међу људима расте наелектрисаност. Уместо да се солидаришу међусобно наспрам окупационог механизма, који нас очигледно заје*ава и прави будалама, већина се солидарише са окупационим механизмом наспрам оних који према њему држе дистанцу и његове „мере“ дочекују са скепсом. Што би рекао Драган Крстић у „Психолошким белешкама“ незадовољство се не простире по вертикали, ка његовим изазивачима, већ по хоризонтали, унутар становништва. Глобалисти су разрадили психолошке технике да стално тињајуће незадовољство, чијег су постојања добро свесни, обликују на жељени начин и преусмере га не само далеко од себе, него баш ка онима који би евентуално могли да их разобличе и угрозе. Уместо да то незадовољство удари по онима који „ванредно стање“ користе као параван за инсталирање низа тоталитарних образаца, оно удара по тобож „неодговорнима“, који ето ометају надлежне да се боре „за добро свију нас“.

Кад глобални поредак у догледно време буде комплетиран, кад сви аспекти живота буду стављени под апсолутну контролу, вероватно можемо очекивати што и 1945. – када је комшија потказивао комшију, рођак рођака, пријатељ пријатеља, чим је тек устоличена комунистичка власт огласила борбу против „ненародних елемената“ и „непријатеља напретка“. Многи људи су тада губили главе или заглављивали на дугогодишње робије због безначајних ствари, на пример зато што су сипали тањир чорбе неком четнику током рата или му дали пар вунених чарапа, о чему нове власти вероватно не би сазнале ништа да комшилук није био пун ревносника који су трчали да их о томе известе. Некад сам се чудио причама старијих људи који су сведочили о том страшном времену и с неверицом дочекивао чињеницу да неко може бити толико плаховит и неразуман да на такав начин упропаштава људе око себе, чак и најближе комшије или сроднике. После низа бизарних искустава током овог такозваног „ванредног стања“, томе се више не чудим. Лакоћа с којом је пензионер или човек без маске постао друштвена опасност, с којом је причешћивање из једне кашичице преко ноћи постало непријатељски чин против народа и државе, с којом се озваничио вечерњи аплауз сопственој празноглавости и понижењу, указује да се методе и облици понашања из периода раног комунизма поново враћају у моду, само у далеко савршенијем и непрозирнијем облику.

Наслов и oпрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Nazalost ovu drzavu i ovaj narod zahvatio je kolektivni Stokholmski sindrom.Mislimo da ako saradjujemo sa nima da ce da nas puste,e nece jer Boa Constrictor kad uhvati plen ona ga mrvi do poslednje koske da bi ga sa sto manje otpora progutala.

  2. Да ли је ово Стање или С*ање ствари? Није јасно. Човек ****** ****** ***** пуши причу да су 1945. комшије потказивале комшије. Јесте било невероватних комунистичких злочина тада, али не зато што је комшија хтео да овом другом цркне крава, него зато што су комунисти током рата, а нарочито после, скупљали податке о сваком ко је неком четнику сипао чорбу. Потказивање једноставно није у српском менталитету. Значи да из свега овога испада да је заправо ово аутошовинистички текст. Осуђује Србе за оно за шта нису криви. А исто то ради и председник. На чијој страни је Стање или С*ање ствари?

  3. Богами потказивање је бојим се код доброг дела Срба у менталитету .За време окупације немачка команда јр дала оглас у листу Ново Време где је молила грађане да мање једни друге показују јер не могу да стигну да све обраде.Пример Информбироа је такође поучан.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading