Ради шта хоћеш, бави се чиме год хоћеш, само то не буде Бог, и да не буде кроз Цркву. Вјеруј, моли се – само немој да буде Црква. А ко стоји иза тога? Нечиста сила

Јеромонах Рафаило (Бољевић)

Јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине у Будви, у предавању које је пре две године постављено на Интернет, дотакао се и теме која је горућа у овом тренутку.

Позивајући се на св. Теофана Затворника, отац Рафаило је овако беседио (на снимку од 1:42:13):

„Оруђе којим зли дуси на Земљи изражавају своју вољу и власт јесте свеукупност светских обичаја, натопљених греховним стихијама које – омамљујући – увијек одвлаче од Бога. Ми, православни хришћани, треба да знамо да је дјеловање нечистих сила присутно у обичајима свијета који у злу лежи. Немојмо да тражимо да нам ђаво ускочи у кревет и да почне да млатара с нама од зида до зида; немојмо очекивати да ће нам се супротставити као што се супротставио св. Антонију Великом – да нас физички повређује; немојмо очекивати да ћемо га, као свети старац Јосиф Исихаста, додирнути руком. То је за велике, за јунаке… Препознајмо га у обичајима, у правилима по којима овај свијет живи, ту је он, ту он живи и кроз те обичаје дјелује, омамљује и одваја од Бога, од Цркве. Треба чекати невољу, да би богомоља постала занимљива. (…)

Сатана има само једну бригу, каже св. Теофан Затворник, да оно чиме се човек бави, у чему му пребивају свијест, пажња и срце – дакле све његово дјеловање – не буде Бог. Било шта – ради шта хоћеш, бави се чиме год хоћеш, иди, учи, истражуј, путуј, ради, само то не буде Бог, и да не буде кроз Цркву. Вјеруј, моли се – само немој да буде Црква. (…) Нема Символ вере, нема Црква, нема крсна слава… А ко стоји иза тога? Нечиста сила, то је она изрежирала. Свиме се бави, само немој Црква, немој Бог, немој Свете Тајне. Немој ништа да имаш са тим, све остало ради, и буди успешан – ево помоћи ћу ти. (…)

Сатана држи ослијепљене грешнике у својој власти – и треба га изобличити, браћо и сестре – не дозвољавајући им да се освијесте, да препознају, да схвате, да се тргну и да искоче из тог вагона. Ако се грешник погледа у његовом унутрашњем настројењу и стању, видјеће се да он понекад и много зна, али је слијеп према делима Божјем и према своме спасењу. Много зна, а основе вере су му непознате и о томе ништа не зна. Како назвати такво стање, осим обманом? Иако је у непрестаним бригама и трчкарањима – стално је у покрету (телефони, путовања, много папира) значи није лијен, много ради, мало спава, мало једе – али је с друге стране беспослен и немаран према остваривању свога спасења. Све ради, све је развио, као један наш брат, успешан човек – само има једну ствар који је заборавио, није примио крштење, некрштен човек. Не дао Бог сјутра да умре – ништа, спуштање завесе, и један од многих. Свештеник неће доћи, у Цркви није препознат, његово име није уписано у Књизи Живота. Човек је преварен, погледај шта све ради – а ништа не ради за своје спасење.“

Погледајте цело предавање:

Транскрипт и опрема: Стање ствари

Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: О. Рафаило Бољевић, православље, сатана