У Србији није УВЕДЕНО ванредно стање, већ само проширене активне мере које су већ дуго на снази. Сви су сада oпасни и забрањени за режим у страху. Зна он то
(Извор)
Девет је часова. Недеља је. Пети април, лета Господњег, 2020. Нисам отишао на литургију, у моју цркву Свете Петке. Седим на тераси, очеве куће, моје куће, у Мерошинској 20, на Леденој Стени, на излазу/улазу у град Ниш. Забрањено ми је кретање. Забрањено ми је да грлим.Забрањено ми је да се рукујем. Забрањено ми је да љубим. Ко сам ја?
… Ја сам Андреј Митић, бандит.
Ban-dit је, дословце, човек који је под забраном. Енглески ban, као глагол, значи званично забранити, правно ставити у нелегално стање; као именица значи забрану; као архаични перформативни акт, може значити и проклињање, проклетство. Бан-дит је човек који живи у простору забране. Бандит је прва фигура ванредног стања. Он ме интересује. Ко је данас бандит?
То је постполитички субјект-објект, пост-грађанин лишен свог грађанског, правног и политичког статуса.Човек који је искључен. Када је живот од биос,као „квалификоване форме живота“, и политичке акције, сведен на своју биолошку форму-зое, онда је он редукован на голи живот.Биополитичка машина која суспендује право и конструише нову политичку заједницу радикалне празнине, уводи ванредно стање, које, уколико се нормализује, производи кроз своју биомоћ простор искључења. Овај низ техничких термина италијанског филозофа Ђорђа Агамбена, нуди нам концептуалну стратегију за артикулацију догађаја који реконфигурише наш целокупан оквир живота: ванредног стања у доба пандемије.
Актуелни диспозитив, као скуп дискурса, институција, архитектонских решења, декрета, мера, политичког, социјалног, психолошког и симболичког насиља, нормализује ванредно стање, као моћ суверена да укључује и искључује из политичке заједнице. Материјализација овог простора суспензије, теоријски провокативно представљена је фигуром Логора.То је ексклузивни простор, режим самоће, простор нормативног пројекта социјалне дистанцекао новог облика друштвености.Свака правно-политичка структура у којој се производи и репродукује голи живот, јесте логор. У њему је извршено симултано искључивање и укључивање у поредак ванредносг стања. Тај поредак није ни анархија, нити правни поредак. То је поредак администрирања голог живота.
„Логор је простор који се отвара када ванредно стање постане правило“, учи нас свему овоме Агамбен. Независно од просторног и временског, географског и/или временског инстанцирања, да ли смо колонисти које Шпанци затварају на Куби 1896, Бури које Енглези почетком двадесетог века сакупљају, Јевреји у нацистичком логору смрти. Срби у Јасеновцу. Логор је простор који се репродукује у различитим контекстима увек када се производи ентитет, који се теоријски артикулише као голи живот, barelife, nudavita.
Логор на острву Паг за време Другог светског рата (Извор: ifamnews.com)
То више није ни старогрчко Зое, биолошка репродукција заштићена оикосом, већ нешто између живота и смрти. Попут вируса. Опасно пулсирање, претња. Више није опасан Јеврејин, Србин, политички неистомишљеник. Сада смо опасни сви. Ми нисмо у опасности. Ми смо опасност, понавља се. Сви смо данас бан-дити, показано нам је место. Ми смо не-грађани који опасно дишу у простору без права. Али такав природан живот није природан.Већ нанополитичким стратегијама произведен, да буде маргинализован, стигматизован, на крају елиминисан.
Учесталост употребе појмова дисциплина, надзор, команда, послушност, забрана, казна, страх, паника-недвосмислено оцртава вредносни хоризонт не-нормалног поретка: дискурзивно оивичавање границе мишљења и кретања: жица.. Радикално проширивање Другости, непријатеља, који није више територијално локализован нити персонификован, већ је проширен на човека као таквог. Народ и грађанство, преко ноћи постаје популација-становништво. Биомаса.
Уведени у онтолошку несигурност, радикалну неизвесност, страх, колективну панику, лишени правног статуса и грађанских права, десупстанцијализовани постграђански ентитети бивају сведени на телонад којим бди суверен. Али то је Тело без својстава, које има још само једно право-право на смрт. Право на смрт, као последње право бан-дита. Али опасни смо и по себе.Сопствено Тело као Непријатељ. Не додиривати лице. Стајати мирно. Сваки покрет је криминализован. Логор, то сам Ја.
Ostanite u svojim kućama. Niko neće umreti od gladi, imamo svega što je potrebno, a naćićemo načine da vam dostavimo sve što je potrebno – kazao je on.
Нова нормалност, офанзивне биополитичке праксе. Речи које се претварају у одлуке, које имају снагу закона. Нема разлике између норме и факта. Зна то Ајхман. Владини декрети које парламент накнадно ратификује. Парламент? Који парламент?! Егзекутива као егзекуција.
Sutra nema škola, vrtića, fakulteta, polako ćemo preko Zavoda za biocide da dezinfikujemo sve prostore. Nema treninga, sporta, teretana… – rekao je Vučić.
Сладострасно.
NE IZLAZITE NAPOLJE!!! Ako poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno ni Bežanijsko, ni Novo groblje, ni Centralno groblje, ni Lešće… Biće mala da prime sve nas.
Страх и Дрхтање. Ох!
Уместо живота, добили смо Интерпретаторе живота.Кон и Несторовић. Бруталне аутфите Кисићке. Ово је увеличана пројекција Задруге. Нико не сме да излази. Сви смо надзирани. Они држе кеш и господаре дискурсом. Пију фанту.
Др Дарија Кисић Тепавчевић (Фото: Printskrin: Tanjug, Tanjug/Tanja Valič, Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević, Tanjug/Dragan Kujundžić)
Ко грли данас? Бандит!
Ко данас сме да љуби? Бандит!
Ко се рукује? Бандити.
Да, наравно, проглашење пандемије корона вирусом, катализатор је промене система.
У Србији није УВЕДЕНО ванредно стање, већ само проширене активне мере које су већ дуго на снази. Сви су сада oпасни и забрањени за режим у страху. Зна он то.
Међутим, оно што свезнајући не зна – када се ванредно стање нормализује, одлуке више не могу да се спроводе. Тада устају Живи Мртваци.
У уторак су Благовести. Ја излазим и идем. А ви, браћо бандити?
Др Aндреј Митић је дипломирао на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Магистарску тезу, „Космополитска демократија као модел наднационалне демократије“, као и докторску дисертацију „Руски конзервативизам: правно-политички аспект“, одбранио је на Правном факултету Универзитета у Нишу. Изабран је у звање Научни сарадник у области друштвених наука-политичке науке. Учесник је међународних научних конференција и скупова (Хелсинки, Букурешт, Плзењ, Софија, Москва, Нижњи Новгород, Уљановск, Београд, Источно Сарајево…). Објављивао је радове у Руској Федерацији, Румунији, Републици Српској и Републици Србији
Наслов и oпрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Autor kritikuje mere koje spasavaju covecanstvo. Mere koje su uvedene na celoj zemaljskoj kugli. Mere koje postuju milijarde ljudi. Iste mere su uvedene i u Rusiji koja je za sada mnogo manje izlozena pandemiji :
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-52091973
Poruka autoru :
Zaboravi malo sebe, misli na druge !
Deca iz Leskovca :
https://www.juznevesti.com/video/5688/Leskovacki-osnovci-apeluju-na-sugradjane-da-ostanu-kod-kuce.sr.html
Ево још једног бандита који ће сутра ако Бог да(само он), изаћи и отићи на литургију
Deda Djole čovečanstvo se ne spasava od repiratornih bolesti uvođenjem ljudi u zatvorene prostore i testiranjem sa, po mnogim uglednim stručnjaima i nadzornim telima, nepouzdanim testovima. Pitanje za deda Djoleta: na osnovu kojih činjenica (argumenata) je Svetska zdravstvena organizacija proglasila ovaj novi podtip korona virusa za uzročnika pandemije zbog koje ceo svet teba da se parališe. Ako je programer Bil Gejts znao da ce se ovo dogoditi, da li je on prorok – znamo da nije. Onda treba da bude saslušan od odgovarajućih tela i da objasni kako je on to znao unapred.
@Deda Djole
Misli na (buducnost svoje dece) decu, to je moto i Gestapoa i NKVD-a, a i predizborni slogan onog koji je uveo ove mere.
Tekst je sjajan.Evo malo mojih razmisljanja.Kao sinonim sa banned se nudi exclude, sto se, opet, objasnjava sa keep out someone-ne pustati unutra, spreciti nekoga da udje u neko mesto.Nekada je najteza kazna bilo progonstvo.Sokrat cak odbija da bezi, radije ce se suociti sa smrcu.Kazna izmedju zatvaranja-u i proterivanja-iz-van (receno je da se ne objavljuju informacije o broju mrtvih i zarazenih po mestima, jer bi to moglo navesti ljude da napustaju svoja mesta i idu tamo gde je manja zaraza). Otici, postaje spas, u manje zarazeno mesto, u drugu drzavu radi zarade, u “prirodu”, radi zdravlja.Kretanje ne zahteva vise ni dusu ni telo, ono je samostalno, samo volja moze da mu promeni smer, kako se nekada ucilo, ili da ga sabije u mirovanje, kao granicni slucaj kratanja.”Socijalna distanca” se moze izmeriri (2 metra u Srbiji, 1 u Francuskoj).Virus figuru Drugog cini opasnom vec sa odredjene daljine.Nije potreban dodir sloboda u predmetu samovolja, dovoljno je vec narusavanje distance i samo disanje (bez maske).Sloboda se moze se prostorno organizovati, zatvaranje parkova i setalista, preusmeravanje i sabijanje kretanja u prostore stanovanja. Zatvaranje-u i proterivanje-iz-van dobijaju svoje “dijalekticko” jedinstvo u samoizolaciji! Proterani iz-van politickog (vanredno stanje), a ipak “unutra”, tudja volja pretvorena u nasu (SAMOizolacija), to je moguce samo tamo gde je odlazak sloboda, a kretanje apsolut, nesto na sta su telo, dusa i duh samo nadodati.
Maska je u starogrckom pozoristu imala lice i nalicje.Ona je bila granica ekspresije.Glumac je zauvek ostajao iza.To “iza” nije nikakva skrivenost, jer tu jos uvek nema onog “iza” fenomena, sto se u fenomenu nikada ne pokazuje do kraja.Sa Makjavelijem, vladar mora da nosi masku (Makjaveli ne poznaje licnost vladara i kantovskom smislu, kao nesto nezavisno od psiholoske licnosti, zbog cega vladar, ma kakav ludak bio, ne moze biti smenjen, osim ako sam ne pristane na to, jer bi to znacilo urusavanje samog pojma podele vlasti od strane drugih instanci ili, u slucaju pobune, od strane naroda, i time urusavanje samog smisla zakona), da se skriva iza, da se pretvara da je neko drugi, ali, i to je kljucno, NE SME da bude to sto sto pokazuje drugima da jeste.Maska je obavezna prema drugima, ali vladar ne sme da se izgubi u ulozi.Od Makjavelija maska postaje obavezna, a sa usloznjavanjem drustvenih uloga i vise maski – jednokratnih ili visekratnih.Maske koje danas nosimo na licu samo skrivaju druge maske. Banditi su nekada nosili maske da bi sakrili svoj identitet, sta ce pokazati kada mi skinemo nase maske, identitet ili samo druga maska?
Treba – Makijaveli.