Кевин Рајан: У САД ће више људи умрети од претераних државних мера на Ковид-19 него од вируса

Ове процене, са збиром од преко 2 милиона умрлих које не укључују 150 хиљада умрлих од саме болести, не садрже друге проблеме као што је недостатак медицинских услуга

(Global Research, 1. 4. 2020)

Првобитне, претеране процене смртности од Ковида-19 су биле да ће у САД од вируса умрети читавих 2,2 милиона људи. Овај број је упоредив са годишњим бројем умрлих у САД од око 3 милиона. На срећу, исправка неких једноставних грешака у процени је почела да драматично редукује стопу смртности од вируса. Најновија процена „водећег америчког експерта” за Ковид-19 сугерише да би у САД могло бити између 100 и 200 хиљада умрлих, при чему би завршни салдо највероватније био негде на средини између ова два броја. То значи да можемо очекивати око 150 хиљада умрлих у САД, ако се ова процена обистини.

Како се ова процена односи према ефектима мера које се предузимају као реакција на епидемију? Према свим прорачунима, утицај мера ће бити огроман, далекосежан и дуготрајан. Да бисмо боље проценили разлику, можемо поставити питање колико ће људи умрети услед мера предузетих због епидемије? Иако исцрпну анализу могу дати само они који су искусни у моделовању стопа смртности, ми за почетак можемо размотрити постојеће компаративне статистике. Почнимо од сагледавања три кључне сфере утицаја: самоубиства и злоупотреба лекова, недоступност лечења и здравственог осигурања и сиромаштво и доступности хране.

Самоубиства и злоупотреба лекова

Према Националном центру за здравствене статистике, у 2018 је у САД било 48 хиљада самоубистава. То представља 14 самоубистава на 100 хиљада становника. Као што је за очекивати, број самоубистава значајно расте у време економске депресије. На пример, у време кризе 2008. године, приближан пораст је био 25%. Слично томе, у време Велике економске кризе 1932. године, стопа смртности је порасла на 17 самоубистава на 100 хиљада становника.

Скорашње истраживање повезује високу стопу самоубистава са „разарањем друштвеног ткива” које наступа у време друштвених сломова. Људи постају индиспонирани због економских неприлика, губитка друштвене структуре, усамљености и повезаних фактора. Нема упадљивијих примера ове врсте губитака од онога што данас доживљавамо као екстремну реакцију на Ковид-19, а ефекти ће се осећати годинама. Социјалне структуре ће се обновити за неколико месеци, али не и економија. Неки сматрају да ће се економија опоравити за 3 године, али неки сматрају да се економија неће никада опоравити у смислу утицаја на домаћинства са ниским приходима, као што је било и са кризом из 2008. године. Ипак, ако претпоставимо пуни опоравак за 6 година, ефекти мера ће додати 3 самоубиства више (на сваких 100 хиљада становника) за сваку од тих година, што ће кумулативно дати 59 хиљада нових самоубистава у САД.

Повезана са самоубиствима је и смртност проузрокована злоупотребом лекова и наркотика. Према Националном институту за злоупотребу лекова, у 2018. је било 67 хиљада смртних случајева повезаних са предозирањем наркотицима или дозвољеним лековима. Ово не укључује смртност проузроковану алкохолизмом. Само 7% су била самоубиства, док је 87% отпало на случајне смрти проузроковане злоупотребом лекова услед депресије и других менталних стања. У временима економског колапса таква стања очекивано расту и ми процењујемо да ће раст током 6 година бити 25%, што доноси око 87 хиљада додатних смртних исхода повезаних са злоупотребом лекова и наркотика.

Губитак здравственог осигурања и недоступност лечења

Очекује се да ће државне мере поводом Ковида-19 проузроковати драматично повећање стопе незапослености што се и види по званичним пријавама. Једна од највећих последица незапослености, осим депресије и сиромаштва, је губитак здравственог осигурања. Једна харвардска студија је приписала 45 хиљада годишње умрлих због недостатка здравственог осигурања. То је било у време пре епидемије Ковида-19 када је стопа незапослености била 4%.

Као што је недавно пријављено, милиони Американаца губе посао услед Ковид-19 рецесије/депресије. На сваких 2% повећања незапослености долази до губитка од око 3,5 милиона радних места. Министарство финансија је предвидело 20% стопу незапослености, што представља 12 милиона изгубљених радних места. Ако годишњу стопу смртности од губитка здравственог осигурања (45 хиљада), увећамо линеарно у складу са повећањем незапослености, можемо очекивати 225 хиљада смртних исхода годишње услед губитка здравственог осигурања. Кумулативно, у 6-годишњем периоду то значи 1,35 милиона умрлих. Све то под условом да не дође до смањења садашњих фондова за здравство, што је вероватно сувише оптимистичка пројекција.

Осим губитка здравственог осигурања, медицинске услуге ће бити усклађене са новим приоритетом Ковида-19, што ће значити ново умањење средстава за лечење других медицинских стања. Здравствени капацитети у неким подручјима су већ значајно умањени због последица претераних мера проузрокованих Ковидом-19. Додатно, клинички тестови и развој лекова ће бити значајно редуковани. То значи да важни нови лекови неће бити произведени, што ће се одразити на додатни број умрлих који би иначе могли преживети. Тешко је проценити овај вид смртности услед недостатка релевантних информација. Због тога нећемо давати такву процену.

Сиромаштво и доступност хране

Школа за јавно здравље Колумбија универзитета је изучавала утицај сиромаштва на стопу смртности. Истраживачи су открили да је 4,5% опште смртности у САД повезано са сиромаштвом. То је око 130 хиљада умрлих годишње. Како ће на ово утицати Ковид-19? За почетак процене размотрићемо на који начин ће се повећати сиромаштво.

Пре државних мера везаних за Ковид-19 око 12% Американаца је живело испод званично дефинисане линије сиромаштва. Овај проценат ће се сасвим сигурно повећати због очекиваног раста незапослености. Ако се незапосленост повећа са 4% на 20%, како се предвиђа, број људи који живе у сиромаштву ће се удвостручити. У складу са тим број умрлих због сиромаштва ће порасти за 130 хиљада.

Иако број умрлих од сиромаштва није само зависан од приступа храни, она представља значајан фактор у тој категорији. У време економских тешкоћа многи људи не могу себи приуштити добру исхрану, што доводи до потхрањености, а у неким случајевима и до гладовања. Такође, храна некад није доступна што доводи до истог исхода. Ограничен приступ храни која задовољава нутритивне потребе је основни узрок многих болести везаних за исхрану, као што су дијабетес, кардиоваскуларне болести и смртност деце. Скорашња процена сугерише да је 20% светске смртности повезано са лошом исхраном.

Проблеми приступа храни ће бити додатно појачани епидемијом Ковида-19 због очекиваних проблема везаних за производњу хране и њену цену. Ако последице мера везаних за Ковид-19 буду трајале годинама, како се очекује, нашу процену од 130 хиљада умрлих годишње треба помножити са бројем година. На 6-годишњем нивоу то би било 780 хиљада мртвих.

Закључак

Укупан број умрлих повезаних са мерама на Ковид-19, из ове ограничене процене се процењује на:

• Самоубиства 59 хиљада
• Злоупотреба наркотика и лекова 87 хиљада
• Губитак здравственог осигурања и немогућност лечења 1,35 милиона
• Сиромаштво и доступност хране 780 хиљада

Ове процене, са укупним збиром од преко 2 милиона умрлих које не укључују 150 хиљада умрлих од саме болести, не садрже друге предвидљиве проблеме као што је поменути недостатак медицинских услуга. Други узроци могу бити најављено укидање еколошких прописа. Процењује се да су досадашњи прописи о загађењу ваздуха спасили 230 хиљада живота сваке године. Додатно, очекивани проблеми са доставом поште ће довести до повећања оболелих и смртности. Око милион паковања животно важних лекова у САД сваке године се доставља поштом што представља једини начин доставе лекова становницима у руралним подручјима.

Чак и ове непотпуне процене указују на то да ће последице предузетих мера далеко превазићи последице самог вируса. Друштвена девастација и економске последице могу потрајати више од 6 година, док један експерт предвиђа да ће бити дуготрајне и проузроковати велике неприлике. Овај експерт примећује да највећа брига није сам вирус, јер 99% заражених има само благе симптоме и не захтева никакав специјални медицински третман. Ипак, он је дубоко забринут због друштвених, економских и здравствених последица овог готово тоталног распада нормалног живота. Он препоручује да је боља алтернатива да се пажња концентрише на оне који испољавају преосетљивост на вирус. Други коментатори су разумно препоручили да се само они који су сасвим поуздано инфицирани подвргну самоизолацији.

Неки здравствени професионалци су позвали власти да размотре последице неразумних мера. Многи експерти су јавно критиковали претерану реакцију на Ковид-19. Професор медицинске микробиологије је недавно упутио отворено писмо канцеларки Ангели Меркел у вези са његовом забринутошћу због претераних мера.

Прави проблем са којим се суочавамо данас није вирус. Већи проблем јесу људи који су пропустили прилику да критички промишљају ситуацију због страха који подстичу неки медији и одређени број владиних службеника. „Страх је убица свести”, написао је некад писац научно-фантастичних романа Френк Херберт. У коначном исходу, страх од Ковида-19 и недостатак критичког мишљења које је изазвао вероватно ће проузроковати више мртвих него сам вирус.

Са енглеског посрбио: Иван Т. Лукић