Пети учесник нашег трећег виртуалног округлог стола „Бити далеCOVID-19“ је правник и публициста Никола Милованчев

Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)

Поштовани читаоци,
Анкета „Стања ствари“ о духовним политичким и моралним последицама садашње пандемије наставља се. Поред данас објављених (Д. Хамовић и Н. Милованчев), пристигли су и одговори господе Павела Тихомирова, заменика уредника „Руске народне линије“, књижевника Момчила Селића, писца и издавача Жељка Перовића, као и књижевника и научника проф. др Слободана Владушића.
Очекујемо још одговора на нашу анкету и желимо вам добро душевно и телесно здравље.
„Стање ствари“ и Владимир Димитријевић

Не улазећи у медицинску анализу појаве корона вируса, крећемо од чињенице да се у САД и другде вируси одавно патентирају, и да је кинеско Министарство спољних послова оптужило САД да је, преко својих војника, донело корона вирус у ову земљу. (овде) Како да, у овом случају, раздвојимо медицину од биополитике и геополитике?

Претпостављам да кинеско министарство спољних послова, као једна одговорна и добро информисана институција, зна начин настанка епидемије корона вируса у Кини. Ако то прихватимо као чињеницу, јасно је да је медицина сада позвана да решава последице биополитике и геополитике. Дакле, медицина је средство за санирање последица проблема који је настао у другим сферама. И наравно, можемо само да захваљујемо медицинским посленицима на напорима које чине у сузбијању пандемије.

Биће још једна реперкусија односа медицине и политике: здравствени системи држава сада су на великим искушењима и политичари ће имати прилику да виде каква је важност доброг јавног здравства; и наравно, да сагледају куд води ниподаштавање јавног здравства, које је (уз јавно школство) стуб здравог друштва.

Чињеница је, такође, да вирус постоји, да се шири, да људи бивају болесни, али је такође чињеница да сваки вирус грипа снажно напада оне са слабијим имуним системом – децу до четири године, хроничне болеснике, старце. Кажу да у Италији углавном умиру особе које залазе у девету деценију живота. Зашто су онда сви у кућном притвору? И шта он значи за будућност демократског друштва?

Овај вирус има карактеристику као ни један пре њега – досад највећу опстојност и са тим узроковану брзину ширења. То, брзина ширења, је основна ознака COVID 19, коју наглашавају епидемиолози у другим земљама (изван Србије). За разлику од неких других вируса (нпр. SАRS), овај пут се може очекивати да ће јако велики број људи бити заражен новим вирусом, да се они неће бројати у неколико хиљада људи, већ можда и у милионима. Последица је већ видљива: масовна психоза страха и добровољно пристајање на спутавање основних права личних слобода – кретања, саобраћања међу људима, комуникација и других. То је свакако одличан моменат за посматрање психологије реаговања људи у оваквој ситуацији али и in vivo експеримент поступања државних органа код увођења драстичних мера ограничавања слобода целокупног становништва држава, тренинг за њих – ако затреба… Сада ће се видети и чија је државна управа ефикаснија при таквом поступању и где је отпор грађанског друштва јачи.

Што се Србије тиче, видљиво је да цивилно друштво као да не постоји – не реагује се ни на основна кршења грађанских права, нпр. на сегрегацију људи старијих од 65 година (у градовима) односно 70 година (на селу). Када су (стварно или не, и то у случају једног или неколико појединаца) ограничена или повређена права хомосексуалаца или неких других мањинских група, поједине невладине организације пуне тиме медије недељама и месецима. И у случају грубог поступања шинтера према псима луталицама, појављују се коментари у медијима. У овом случају ДОШЛО ЈЕ ДО СЕГРЕГАЦИЈЕ ВИШЕ ОД МИЛИОН ГРАЂАНА СРБИЈЕ С ОБЗИРОМ НА ЊИХОВУ ЖИВОТНУ ДОБ И СВИ ЋУТЕ.

Опет је у Србији дошло да наопаког понашања власти, сасвим обрнутог од пожељног. Одгледах пре неку вече дневник словеначке државне ТВ. Тамо државни органи препоручују позитивну селекцију: да млађи људи ујутро дају предност пензионерима и да млади не иду у трговине са храном између 8 и 10 ујутро; наравно, пензионери могу да иду у продавнице и касније. А у Србији је пензионерима забрањено да излазе после 10 ујутро (шта је рецимо са људима немоћним, који тог дана немају помоћ за излазак до 10 часова ујутро, већ касније?), док средњој генерацији и младима нико није поручио: оставите термин до 10 ујутро за старије људе.

Ова пандемија се шири брже него што је уобичајено, али колико је оправдано увођење ванредног стања са елементима војне управе у земљи класичне демократије каква је Италија? (Код нас: nomina sunt odiosa!)

Део становништва не поштује ни елементарна правила понашања, која би се морала очекивати у оваквој ситуацији пандемије и то је карактеристика стања у многим европским државама, чак и у неким од најбогатијих (нпр. Луксембург и Швајцарска). Искуство Кине учи да, нажалост, без строгих мера ограничавања протока људи, ширење корона вируса не може бити заустављено. Такав развој догађаја сигурно одговара органима репресије али то је други проблем.

Што се тиче ванредног стања, власт у Србији је отишла много даље од других европских земаља, газећи чак и Устав државе. Оно што запрепашћује је: да СКОРО ЧИТАВА ОПОЗИЦИЈА (и истинска и она из позоришта лутака – част ретким изузецима) ЋУТИ НА ФЛАГРАНТНО КРШЕЊЕ УСТАВА, СУСПЕНЗИЈУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ КАО НАЈВИШЕГ ОРГАНА ВЛАСТИ! Зашто се није састала Народна скупштина, која је уставно надлежна за проглашење ванредног стања? Опет се враћам на већ споменути словеначки ТВ дневник: тамо данима заседа Државни збор (доњи дом парламента) расправљајући о економским мерама за санацију тренутне ситуације, очекује се велики финансијски пакет за помоћ предузећима, грађанима, отпуштеним радницима – доношење законских одредби вредних више од милијарду евра. Јасно је да ни влада ни председник не могу да суспендују права парламента, као највишег органа политичке власти у парламентарној демократији. У Србији међутим изгледа да појединац може да забрани Скупштини да се састане. За Риплија, невероватно али – истинито. Нажалост.

Пошто се ванредно стање постмодерног доба не може замислити без медијске „дораде“ јавног простора, колико је успела холивудизација савремене пандемије, почев од слике гнусних Кинеза са пијаце у Вухану (свашта једу, па шире заразу) до АБХ астронаута који лутају улицама и полицајаца који сваког, неовлашћено присутног у урбаном простору, хапсе и кажњавају?

Холивудски филмови и дезинформације које се пласирају у вези пандемије COVID 19 су свакако учиниле своје. Људи су збуњени и, на несрећу, имају превише времена да на ТВ екранима гледају све и свашта. За краткотрајне предахе и „забаву“ на ТВ побринули су се у Србији и државни органи, омогућавајући да се, у супротности са од стране њих донесеним ограничењима, на малим екранима наставе „задруге“ и „парови“ морално дегенерисаних појединаца. Тако да „надлежни“ могу мирно да спавају – тровање српске нације преко ТВ екрана се наставља, ту рестрикције не важе!

С једне стране, глобалистичка војна вежба утеривања страха свуда успева; с друге стране, радници не раде, профит пада, туризма нема, слободан проток робе и капитала су испарили из јавног дискурса. Каква је конфузија у питању? Завера ли је или пукотина у систему?

Прерано је просуђивати да ли је, у погледу могућих катастрофалних последица по светску економију, ситуација побегла контроли. Једна од могућих последица или чак и за неког пожељног сценарија је: да одређени фактори политичке и економске моћи у свету могу такав положај искористити као тренутак за прерасподелу власништва над одређеним природним и индустријским ресурсима. Развој догађаја ће показати да ли ће се ићи и у том правцу.

Човеку не може да не падне на памет моћни и цинични Пекић са својим романом „Беснило“, објављеним скоро пре четири деценије: на Хитроу, бесан пас, заражен лабораторијски произведеним вирусом, покреће хаос који мора бити решен уништавањем лондонског аеродрома и спаљивањем 250 хиљада несрећника. Ипак, псето је преживело. Пекић је, у интервјуима поводом свог романа, рекао да је беснило суштински у нама, јер смо цивилизацију изградили на погрешним темељима, па је свеједно  како возимо у понор – левом или десном страном, или средином пута. Дакле, питање није толико – откуда вирус, него да ли је могућ нови 11. септембар 2001, после кога су господари из сенке кренули у поход на Авганистан и Ирак, ударили на Блиски исток, донели „Патриотски закон“ у САД који је агентима ФБИ дао право да прате шта ко позајмљује у библиотекама? 

Западна цивилизација се одрекла Господа Исуса Христа, који је наш Пут, Истина и Живот. А без Њега и поштовања Његовог учења постоји само један пут – пут у пропаст човечанства. Ко то не види, слеп је код здравих очију и за таквог можемо само да се молимо, да се призове и дође свести.

После озбиљних анализа привида начињеног у америчком „друштву спектакла“ обавештени људи чврсто верују да је терористички удар на њујоршке куле био тзв. inside job, који је решавао низ питања унутрашње и спољње политике „империје илузија“, како Крис Хеџиз зове САД. Можемо ли, барем у назнакама, наговестити правце истраживања холивудизације пандемије корона вируса с почетка 2020. године?

Прерано је судити о позадини пандемије корона, у овом тренутку о томе имамо премало информација. А што се тиче њене холивудизације: претпостављам да светски „инжињери људских душа“ брижљиво прате и проучавају ефекте те пандемије на понашање људи у целом свету и да ће њихови холивудски трабанти и старлете тек после тога добити одговарајућа упутства.

Прочитајте још

• • Владимир Димитријевић: Бити далеCOVID-19 питања за пријатеље
  • Часлав Д. Копривица: Шта се (не) види иза метаморфоза „КОВИДијиних“?
  • Mилан Ружић: Медицина, профит и људске жртве
  • Зоран Чворовић: Kриза или суд (Разматрања о једној пандемији)
  • Драган Хамовић: Душе заражене

Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: Владимир Димитријевић, Кина, Никола Милованчев, биоетика, виртуални-3, епидемија, корона вирус