У истраживању је анализирано 32 милиона куповина обављених у периоду од 24. фебруара до 15. марта
Фото: EPA-EFE/Koca Sulejmanovic
Домаћинства у Србији су за непуне три недеље потрошила две милијарде динара на куповину залиха у страху од епидемије. Због раста потрошње од 20 одсто, своје тржишно учешће највише су увећали велики трговински ланци. Удео малих радњи је опао. У Србији се за време пандемије највише купују брашно, шећер и тоалет-папир, а најбројнији купци су махом старија домаћинства, саопштила је компанија „ГфК”, која се бави истраживањем тржишта, а преноси Агросмарт.
На листи најтраженијих производа у протекле три недеље нашли су се и смрзнуто поврће, конзервирана туњевина, јаја, тестенине, смрзнуто пециво и уље. У истраживању су анализирана 32 милиона куповина обављених у периоду од 24. фебруара до 15. марта, када су домаћинства потрошила две милијарде динара. Водећи трговински ланци у Србији повећали су своја тржишна учешћа у ове три недеље, уз раст потрошње домаћинстава од 20 одсто.
Купци су највише новца трошили у хипермаркетима, дисконтним ланцима и супермаркетима. За то време мале локалне радње и пијаце нису забележиле значајнији пораст, тако да је њихово тржишно учешће опало. Истраживање „ГфК” је показало и да се учешће артикала купљених на промоцији умањило. Такође, млађа домаћинства и она с већом куповном моћи нису прибегавала куповини залиха ни приближно онолико колико су то чинила старија домаћинства, као и она с мањом куповном моћи. Купци из Београда и Војводине су нешто више трошили на залихе него домаћинства у источној и јужној Србији. Током анкетирања домаћинстава показало се да је 26 одсто њих рекло да је веома забринуто због епидемије.
Како се јављала потреба за изолацијом широм света, милиони купаца схватили су то као позив да се снабдеју свим могућим намирницама како би дане што мирније проводили у својим домовима. Сцене из апокалиптичних филмова постале су реалност, а такозвани препери (људи који се спремају годинама за овакав сценарио) коначно су дочекали својих пет минута. Потпуно спремни за епидемију. Многи супермаркети су за кратко време опустошени, а шта је био најпродаванији производ и око чега су се купци отимали ипак зависи од земље до земље, јер су предуслови за преживљавање ипак различити. Потпуно неочекивано, на листи најпродаванијих производа у САД, многим европским земљама и Израелу био је тоалет-папир који је практично нестао с полица. Талас неограничених набавки тоалет-папира захватио је и Скандинавију. У Шведској је, рецимо, завладала несташица овог производа, али је убруса било у неограниченим количинама.
Оваква појава није била јасна чак и највећем произвођачу хигијенских потрепштина у Шведској, који је потрошаче јавно упитао да ли они мисле да је ковид 19 цревна болест. У земљама које су међу првима проглашене жариштима највише су се тражила дезинфекциона средства и маске, као и у остатку света. Када је реч о Шпанцима, пре него што се епидемија захуктала, најпре је нестало вина, а продавале су се и тестенине и средства за хигијену. Турцима храна није била на првом месту, најпре је дошло до несташице њихове најпродаваније колоњске воде која се традиционално служила и гостима који су посећивали ову земљу. Она се користи за освежавање руку током путовања, а с обзиром на то да у саставу има 80 одсто алкохола, многи су је куповали да би је користили уместо дезинфекционог средства. У Холандији су имали другачије приоритете. Како су се затварали кафићи, а и све остале радње, многи су пожурили да се обезбеде довољним количинама марихуане која се у овој земљи може набавити у легалној продаји. Ни купци у САД нису одолели, иако их је председник Доналд Трамп упорно позивао да се суздрже од великих куповина, јер „разлога за бригу нема”, већина га није послушала. Најупечатљивије слике опустошених трговина стигле су баш с овог тржишта. Американце очигледно нико није могао поколебати да похарају полице с конзервираном храном, тоалет-папиром, али и водом и месом, који су на самом врху најпродаванијих артикала.
На срећу, слике празних полица у продавницама оружја нисмо виђали у Европи, али у САД то је било сасвим нормално. Многи од њих су вирус корона одлучили да дочекају наоружани до зуба, а најновији подаци с тржишта су показали да је продаја оружја и муниције порасла за 300 одсто. Скандинавци су се, осим хигијенским средствима, снабдевали и лековима против болова, за скидање температуре, али и инсулином. На Балкану је нешто другачија прича. Бугари су испразнили полице с поморанџама и другим врстама цитруса и свим изворима витамина Це. Последњи су у набавке кренули Немци. Тамошњи водећи трговци су на почетку ове здравствене кризе извештавали да раста продаје нема и да је ситуација мирна, међутим, све се убрзо променило па је порасла потрошња посебно конзервираних и намирница с дужим роком трајања, тестенине и дезинфекционих средстава.
Јелица Антељ, Ивана Албуновић
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар