Сингапур, Тајван Хонг Конг, три земље са упадљиво различитим социоекономским и политичким својствима, биле су способне да – свака на свој начин – прекину ланац преноса болести
Пешаци са маскама у Хонг Конгу, 27. 2. 2020. (Фото: Сиаомеи Чен/South China Morning Post)
Аутори: Бенџамин Џ. Каулинг, Веј Вен Лик
Хонг Конг – Док се ширење ковида-19 убрзава у Европи и у Сједињеним Америчким Државама, међу другим подручјима, епидемија у неким азијским земљама је изгледа под контролом.
Изгледа да се епидемија у Кини успорава, након експлозивног раста броја случајева, пошто су предузете вишенедељне драконске мере. И на другим местима је успешно избегнута било каква велика епидемија усвајањем далеко мање драстичних мера: на пример, у Хонг Конгу, Сингапуру и на Тајвану.
Све ове земље су направиле известан напредак, а опет су све усвојиле различите сетове мера. Стога се поставља питање: шта, заправо, помаже у обуздавању ширење овог корона вируса и могу ли се те мере сада применити и другде?
Крајем јануара, након тромог – и проблематичног – почетног одговора, кинеска влада је спровела мере за сузбијање и друштвено удаљавање без преседана. Она је затворила велике градове, од којих је најпознатији Вухан, епицентар епидемије, и наметнула је различите рестрикције путовања широм земље.
Лабораторијски капацитети за тестирање били су брзо проширени. Како би се ублажио притисак на болнице, пацијенти са блажим симптомима били су смештени у објекте за привремену изолацију, за шта су пренамењене гимназије и хале. Изграђене су нове болнице.
Контролор на пекиншкој Железничкој станици, 24. 1. 2020. (Фото: АФП)
Људи који су дошли у контакт са било ким ко је инфициран послати су у одређене објекте, углавном пренамењене хотеле или хостеле, како би били смештени у профилактички карантин.
У почетку, од готово свих становника Вухана и других погођених градова тражило се да остају код куће; школе и радна места остајала су затворена дуго после краја прослављања Лунарне нове године, око 27. јануара.
Опсег ових мера био је изванредан: готово шездесет милиона људи било је смештено у излолацију само у провинцији Хубеј, и предвиђено је да већина фабрика у овој провинцији остане затворена до 20. марта. Економски губици су огромни. Већ почетком фебруара, око једне трећине од око 1000 малих и средњих бизниса који су учествовали у истраживању изјавило је како имају довољно кеша да преживе само током једног месеца.
Но, ограничења су изгледа деловала на заустављање ширења ковида-19 у Кини: број нових случајева који се пријављује свакога дана је константно много нижи него што је био пре неколико недеља.
Али затварање и принудни карантин овог опсега или пририда неких метода – као што су прикупљање локација мобилних телефона и технологија за препознавање лица да би се пратило кретање људи – не могу брзо бити поновљени у другим државама, посебно демократским државама у којима постоји институционална заштита индивидуалних права.
Стога би Сингапур, Тајван и Хонг Конг могли бити поучници примери. Сва три места су посебно осетљива на ширење инфекције због своје повезаности са НР Кином – посебно почетком јануара, када су прва дестинација за Кинезе који путују током празника за наступајућу Лунарну нову годину. Па ипак, након што су сви прошли кроз сопствену епидемију, ситуација се ипак стабилизовала.
До поднева у петак, Сингапур је имао 187 потврђених случајева без смртних исхода (у укупној популацији од 5,7 милиона), Тајван је имао 50 потврђених случајева са једним смртним исходом (у укупном становништву од 23,6 милиона) а Хонг Конг 131 случај и 4 смртна исхода (у укупном становништву од око 7,5 милиона)
Након што су установљене прве инфекције (све су биле од придошлица) на њиховој територији – 21. јануара на Тајвану, 23. јануара у Хонг Конгу и Сингапуру – све три владе су примениле неку комбинацију мера да (1) смање пристизање нових случајева у заједнице (ограничење путовања), (2) посебно је рађено на спречавању могућег преноса између познатих случајева и локалног становништва (карантини) и (3) уопштено је умањивана „тиха трансмисија“ у заједници тако што су смањивани контакти између појединаца (самоизолација, друштвено удаљавање, повећана хигијена). Али свака од ових влада имала је другачији приступ.
Мерење температуре новопридошлих путника на аеродрому у Сингапуру
Сингапур, острво, брзо је могао да примени агресивне мере блокаде пристизања инфекције из Кине – и то је учинио. Три дана након што су кинеске власти упозориле свет на епидемију у Вухану, Сингапур је почео да упућује путнике који су пристизали из Вухана са повишеном температуром и респираторним симптомима на даље прегледе и изолацију. Он је био такође једна од првих земаља која је отказала све долазне летове из Вухана пошто је био идентификован први придошли случај.
Путници који су пристизали из заражених подручја били су смештени у обавезни карантин: три универзитетска хотела била су благовремено пренаменована у објекте за њихов примеј. Влада је давала компензацију појединцима и запосленима за сваки изгубљени радни дан.
Сингапурске власти предузеле су посебно интензивна настојања да испрате контакте људи за које су знали да су инфицирани. Болничко особље је нашироко интервјуисало пацијенте а Министарство здравља добијало је додатне податке од транспортних компанија и хотела, укључујући и консултовање Веј Вен Лим надзорних камера.
Велика окупљања била су отказана. Али како би се минимизовали економски и друштвени губици, школе и радна места су остала отворена. Сингапурско министарство образовања – на опсежној страници за питања и одговоре – означили су затварање школа као „велику, велику одлуку“ (major, major decision) која би „пореметила много живота“. Уместо тога, ученици и особље били су подвргнути дневним здравственим проверама, између осталог и мерењу температуре.
Извођење тестирања на корона вирус у лабораторију у Сингапуру (Фото: Едгар Су/Ројтерс)
Кампања јавног здравља такође је појачана како би побољшала ионако узорнa сингапурске стандарде чистоће и јавне. Посебно владино радно тело препоручило је пет навика за личну хигијену: користити марамицу код кијања и кашљања; коришћење обележеног прибора приликом групних оброка; коришћење послужавника приликом оброка или конзумирања пића како би се ограничила контаминација у случају просипања; одржавање јавних тоалета у чистом и сувом стању; и редовно прање руку. Од почетка, влада је препоручила коришћење маски само људима који се не осећају добро.
Тајван, који је такође острво, предузео је унеколико другачији приступ. Уместо да брзо забрани путовања из Кине, предузео је опсежан напор да прегледа придошлице из сумњивих подручја. Већ почетком јануара – после неколико дана од првих вести да је избила епидемија у Вухану – тајванске медицинске власти би се укрцале на долазне летове из Вухана и испитале и прегледале путнике у авиону.
Након што је први пристигли случај идентификован 21. јануара четири главна авиопревозника обуставили су летове из између Тајвана и Вухана. Забрана свих летова из Пекинга, Шангаја, Сјамена и Ченгдуа спроведена је три недеље касније.
Тајван је такође предузео мешовити приступ у својим настојањима да смањи преношење у оквирима своје заједнице.
Неки државни објекти били су коришћени као карантини, али су кућни карантини били доминантан метод изолације чак и у случајевима када су постојали доступни државни објекти. Како би осигуралa повиновање овим одлукама, влада је прописала строге казне за све који би прекршили наређење о изолацији, укључујући и глобе које иду у до 33.200 америчких долара.
Саобраћајни шпиц у Тајпеју, на Тајвану, за време корона вируса (Фото: Ан Ронг Су/Њујорк тајмс)
Организатори масовних дешавања охрабривани су да одгоде или откажу догађаје; неке верске установе су суспендовале богослужења. Објављено је да ће основне и средње школе остати затворене и после краја распуста за Лунарну нову годину, али само током две недеље. У ствари настава је настављена 25. фебруара.
Тајванске власти су такође надгледале контролисану дистрибуцију хируршких маски из постојећих залиха путем локалних продавница, и њихове цене. Главне здравствене поруке у Тајвану – „Носите хируршку маску када кијате или кашљете“, „Перите пажљиво руке сапуном“ и „Избегавајте места на којима је гужва, укључујући и болнице“ заузеле су видно место на интернет сајту Центра за контролу болести.
Од петка, за око 58 одсто свих потврђених случајева на Тајвану се веровало да се последица локалне трансмисије болести. Ово је важан показатељ успешности тајванске стратегије за обуздавање: на многим другим местима, локални случајеви су бројношћу знатно више надвисили придошле случајеве.
Хонг Конг је усвојио другачији приступ, можда делимично стога што се, за разлику од Тајвана и Сингапура, град наслања на континентални део Кине и део је ове државе, као специјално административно подручје (У просеку око 300.000 људи прелазило је границу током прошле године свакога дана). Власти су се овде мање усредсредиле да у потпуности зауставе улазак могуће инфицираних људи са стране на територију града него што су се усредсредиле на превенцију ширење унутар заједнице.
На дан 3. јануара – поново, врло брзо након што је објављен први случај у Вухану – постојеће станице за прегледање температуре на улазима су проширене и локалним лекарима је наложено да пријаве градским здравственим властима сваког пацијента са повишеном телесном температуром или акутним респираторним симптомом и са историјом путовања у Вухан.
Али прошло је пет дана од првих увезених случајева пре него што су наметнута ограничења посетиоцима из Вухана и других погођених области и шест од четрнаест административних прелаза између континенталне Кине и Хонг Конга је затворено. (Још пет прелаза затворено је касније). Дневни број долазака из остатка Кине у Хонг Конг опао је на просечно 750 током фебруара.
Почев од 5. фебруара било ко ко је прелазио границу – или неко ко је долазио из неког другог места а био је у континенталној Кини у претходних четрнаест дана – морао је да прође обавезни четрнаестодневни период у самокарантину.
Провера телесне температуре на аеродрому у Хонг Конгу (Фото: Хана Меккеј/Ројтерс)
Опсежни напору били су предузети да се пронађу у сместе у карантин блиски контакти потврђених случајева. А пошто преношење може да се деси пре него што је инфицирана особа показала било какве симптоме, праћење је укључило све контакте почев од два дана пре појаве пацијентове болести.
Од 40.000 болничких кревета у Хонг Конгу, неких 1000 је у собама са негативним притиском, што допушта да потврђени случајеви буду на одговарајући начин изоловани. Кампови за одмор и новоизграђени друштвени стамбени објекти који су још увек празни брзо су били пренаменовани у карантинске објекте.
До 12. марта, за 62 од 131 потврђених случајева у граду сматрало се да су последица блиског контакта са потврђеним случајевима. Још око 24.700 људи je и даље у карантину ове недеље.
Хонг Конг је такође предузео замашне мере којима је настојао да охрабри „друштвено удаљавање“. Већ 28. јануара многим јавним службеницима је Веј Вен Лимналожено да раде од куће током наредних месец дана. Двадесет седмог јануара сва обданишта и школе су затворене до 16 фебруара; одлука је продужавана неколико пута, последњи пут до 20. априла. Многи часови одржавани су онлајн.
Иако и даље није јасно да ли и колико деца добијају и преносе ковид-19, постоји значајан њихов допринос преношењу грипа, и Хонг Конг је ефикасно прекидао епидемије грипа обуставом наставе четири пута током последњих 12 година (2008, 2009, 2018. и 2019). Затварање школа је веома инвазивна мера, али друштвена структура Хонг Конга омогућава да се овај терет ублажи: многе породице у којима раде оба родитеља већ се ослањају на кућне помоћнице или бабе и деде за старање о деци.
Влада је спровела јавну образовну кампању како би промовисала хигијену руку и простора. Готово свако у Хонг Конгу носи маску у јавности.
А сада, једна напомена. Сингапур, Тајван и Хонг Конг, као и Кина, су се носили са епидемијом САРС-а 2002-2003. године и поунутрашњили су лекције стечене у том искуству. Институционално, то је значило, између осталог, да су развили капацитете за тестирање на нове вирусе као и спсообност болница да се носе са пацијентима који имају нове респираторне патогене. На нивоу појединаца, искуство са САРС-ом је припремило људе да се добровољно подвргну невероватној самодисциплини у, на пример, избегавању гужви и одржавању личне хигијене. Ова места су била боље припремљена да се суоче са епидемијом корона вируса од многих других.
Мере предострожности на Сингапуршком аеродрому (Фото: Рослан Рахман/АФП)
Истовремено, ако су продори Сингапура, Тајвана и Хонг Конга – као и Кине – у борби против ковида-19 обећавајући, ови добици су и крхки. Ове владе ће морати да наставе да одржавају своје мере зауздавања вируса током наредних месеци или ће ризиковати поновно разбуктавање инфекције. Чини се да је Тајван посебно рањив пошто, изгледа, није тестирао довољно људи.
Кинеска влада је недавно победнички одахнула, али преурањено. Но, изгледа да и она, упркос свој громогласности, то зна: судећи према забранама које је Кина сада увела путницима из појединих европских земаља, она је веома добро свесна да случајеви заразе могу бити унети са стране.
Зауздавње, колико год тај циљ био храбар, долази по високу цену, друштвену и економску, и може бити немогућ циљ за неке државе, посебно сада. На неким местима, ковид-19 можда се већ толико проширио да не може бити заустављен. Међутим, велика већина инфекција је, изгледа, блага; многима можда није ни потребна медицинска нега. У таквим случајевима, изгледа да је боље да се одустане од покушаја обуздавања болести и да се уместо тога напори усредсреде на ублажавање њених најгорих ефеката, на пример, тако што би се усредсредили ресурси да се спречи да болнички капацитети буду преплављени, што посебно важи за интензивну негу.
Ипак, средишња порука је следећа: свако од ових места – Сингапур, Тајван Хонг Конг, три земље са упадљиво различитим социоекономским и политичким својствима – на свој начин, било способно да прекине ланац преноса болести. И то су учинили без усвајања веома реметилачких, драстичних мера које је усвојила Кина. Њихов успех указује да би и друге владе могле да се изборе са овим вирусом.
Бенџамин Џ. Каулинг је професор епидемиологије инфективних болести на Универзитету Хонг Конга. Веј Вен Лик је последипломски студент епидемиологије заразних болести на Универзитету Хонг Конг
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Прочитајте још
- Борис Трбић: Шта се може сазнати из једне посете „Дизниленду са смртном казном“
- Борис Трбић: О рањивости
- Хари Стивенс: Зашто се корона вирус шири експоненцијално и како „развући криву“
- Скот Готлиб: Стављање градова у карантин није потребно – кључан брзи и усаглашени одговор на корона вирус
Categories: Посрбљено
Оставите коментар