Слобода говора за хришћане и традиционалисте систематски се и брутално укида и ту се крше све наслеђене праксе

Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)

Шта бисте рекли на тезу да су хришћани заједница која је највише изложена прогону у Европској унији па и целој Европи?

Данашња Европска унија је, како то дуго већ упозорава Вацлав Клаус, неокомунистичка творевина која систематски прогони хришћанске вредности и потискује хришћанство и слободу говора из јавне сфере, медија, са универзитета итд. У државама које је сачињавају управо се доноси серија закона против исламофобије којом ће се не само забранити критиковање политике отворених врата за исламску имиграцију него и било какво повезивање исламске имиграције са тероризмом и кривичним делима, а такође и критика разних исламских пракси попут шеријатског закона на пример. У исто време хришћанима можете да радите шта год желите.

У Финској већ пола године траје брутални прогон и застрашивање посланице Паиви Расанен. Она је, између осталог, и бивша министарка унутрашњих послова, некадашњи вођа фракције Хришћанске демократије у финском парламенту, посланица већ више од две деценије итд. Но она је посвећени хришћанин који се демократским методама бори за своје хришћанске ставове и за вредности и праксе у које верује. Прогон је почео прошле године када је јавно критиковала одлуку своје Лутеранске цркве да подржи одржавање геј прајда.

На „Твитеру” је само пустила цитат из Библије, а тај чин је државни тужилац искористио као основу за покретање истраге за говор мржње против ње. Затим је покренут и други случај, на основу памфлета који је она објавила 2004 године. У њему је бранила традиционално лутеранско учење о браку и објашњавала да је из те перспективе хомосексуални брак неприхватљив. Тек седам година касније дошло је до измене закона где је хомосексуализам уврштен на листу феномена на које говор мржње може да се односи, а тужилац је дакле петнаест година касније извукао овај спис. Посебно занимљиво је да се као основа за поступак користи агитација против етничке групе, па се у овом случају хомосексуална популација води као посебна етничка група.

Паиви Расанен (Фото: lansivayla.fi)

Полиција је у августу прошле године позвала Паиви Расанен на испитивање те је током четири сата у полицијској станици она морала да одговара на питања о хришћанству, хришћанској доктрини, била је испитивана о томе да ли хришћанство подстиче на насиље итд. Иако је полиција на крају у оба случаја издала саопштење да не види основе за било какво кривично дело, тужилац је ипак одлучио да покрене оба случаја.

Почетком овог месеца додао је још два случаја против исте особе. Нашао је телевизијске интервјуе из фебруара 2018. и децембра 2019. у којима је госпођа Расанен излагала хришћански поглед на свет, на породицу итд. И опет је полиција рекла да не види било какву кривицу.

Но, слични случајеви дешавају се широм Европе. У Великој Британији полиција прати сва дешавања на интернету и друштвеним мрежама правећи дебеле досије и дигиталну форензику о свим политички некоректним шалама. На основу тих досијеа послодавци већ врше тријажу па у низу случајева људи или губе посао или не могу да га добију због својих хришћанских ставова на пример. Познат је случај Харија Милера, радника из Линколна, кога је полиција испитивала због твита у коме је изнео мишљење да трансродне особе не могу да буду жене. Иако је речено да није починио никакав прекршај закона, указано му је да је то „инцидент мржње” и да полиција мора да води рачуна о томе како он размишља.

Хари Милер (Фото: Скај)

Поменимо још случај новинара Мартина Лајденфроста из Аустрије. Мартин је као хришћанин у новинској колумни изнео своје мишљење против увођења хомосексуалних бракова у својој земљи. И због тога текста, као и због текстова у којима је позивао на марш за живот и критиковао антихришћанско деловање Соросеве фондације, стигле су притужбе и поступак независних тела и државних органа против њега. Услед тога је изгубио готово све послове које је као фриленсер имао, стављен је на јавни стуб срама и потпуно остракизован јер ни црква није стала иза њега. Иако је након свих истрага полиција дала мишљење да никога није угрозио и да није прекршио закон, то до медија није стигло. Принуђен је да живи са стигмом неког ко је починио говор мржње. На крају је добио посао у новинарству, али уз услов да не пише коментаре и не износи хришћанске ставове.

Посебно је опасно ширење ове праксе на интернет сферу које је кренуло од 2016. године. У немачкој се прогони Клаус Анен зато што је савремене докторе који обављају абортусе упоредио с нацистичким еугеничарима. Слобода говора за хришћане и традиционалисте систематски се и брутално укида и ту се крше све наслеђене праксе. Интернет компаније потпуно су преузеле судску функцију и сада под фирмом кршења наводних стандарда заједнице забрањују и елиминишу све што сматрају политички некоректним.

Још горе ствари се дешавају хришћанима у медицинској сфери где се докторима и сестрама одузима право на приговор савести па су доктори хришћани у Белгији и Канади натерани да обављају еутаназију, а сестре у Ирској ће морати или да обављају абортусе или да изгубе посао у здравству.

Аутор је научни саветник у Институту за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 3. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Европа, Запад, Мартин Лајденфрост, Миша Ђурковић, Паиви Расанен, Хари Милер, хришћанство