Нова литија под називом „Београдска литија – Не дамо светиње! Не дамо Косово и Метохију!“ биће одржана у петак, 13. марта са почетком у 18 часова
Дана 27. фебруара студенти Универзитета у Београду и студенти Правног факултета Универзитета у Београду предали су Народној скупштини Републике Србије 15.000 потписа грађана, као део Народне иницијативе за усвајање Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори. Почетком марта стигло је писмо на адресу Немање Вучковића, председника Студентског клуба Правног факултета, како „услови из Устава и Закона о референдуму и народној иницијативи” нису испуњени, због недовољног броја потписа грађана – потребно је 30.000 потписа за даље поступање и наставак процедуре. Писмо је потписао народни посланик Миодраг Линта, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе из региона.
Киша изнад Никшића
Поштовани господине Линта,
одговарам Вама, а пишем српској јавности
Желео бих да Вам захвалим на подсећању о члановима Устава Републике Србије и законским условима везаним за народну иницијативу, али не сумњамо да претпостављате да су студенти права упознати са свим прописима и да знају процедуре за усвајање народне иницијативе, као што знају и да скупштинска ВЕЋИНА може усвојити и резолуцију која би се нпр. звала „Резолуција о угрожености Срба у Црној Гори” и без потписа грађана Републике Србије, наравно, ако би постојала спремност да се нанесе дипломатска штета режиму у Подгорици (како у редовном заседању НС РС, које је завршено почетком марта, тако и по хитном поступку за који су испуњени услови).
Истакао бих и забринутост за рад ПИСАРНИЦЕ Народне скупштине РС, јер је крајње нелогично да нас о процедурама обавештава народни посланик, а не писарница/секретаријат/нека организациона јединица – која је и примила 15.000 потписа и која је и дужна да се стара о процедури.
Ваше писмо је важно јер је то прва „реакција” српске власти – односно припадника ВЕЋИНЕ, да сте упознати са активностима студената, а које су усмерене на актуелну ситуацију у Црној Гори. Ради истине, политичке организације су обавештене и позване да се прикључе сакупљању потписа за народну иницијативу за усвајање Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори, како оне које су ПАРЛАМЕНТАРНЕ, тако и организације које то нису, како оне које припадају ВЕЋИНИ, тако и опозиционе. Из наведеног, нелогично је да се обраћате сада поводом Резолуције, а нисте када сте добили позив за учествовање у народној иницијативи. Ја бих поставио и питање да ли уопште сматрате да постоји дискриминација Срба у Црној Гори ? (Генерално је одзив свих политичких организација да учествују у сакупљању потписа био скоро па никакав.)
Парламент Републике Српске није усвојио предлог посланика Небојше Вукановића за усвајање „Декларације о положају српског народа у Црној Гори”, а као разлог шеф Клуба посланика највеће странке у Српској – СНСД – Игор Жунић, поручује да ће власт у Српској пратити активности Србије, која „још увек није донела никакву декларацију”. Закључку да се прво сачека изјашњавање Србије придружила се, између осталог, и посланица Валерија Лекић „онај ко је дужан да се бави проблемима српског народа, не само у Црној Гори, Републици Српској, него и свугдје где се налази српски народ јесте држава Србија. С тога сматрам да је наше право и дужност да сачекамо одлуку Републике Србије која се бави овим питањима, а ми ћемо после тог тренутка, да дамо неко своје мишљење о једној таквој одлуци”.
Предаја 15.000 потписа (Фото: Студентски клуб Правног факултета)
Можемо рећи да држава Србија нити је уважила потписе 15.000 грађана, сакупљених од стране студената у року од седам дана (28.1. – 3.2.2020. године), нити поруке посланика из Републике Српске, већ тешку дискриминацију српског народа у Црној Гори оставила без икакве дипломатске подршке.
Држава Србија није упутила ни протестну ноту режиму у Подгорици
Студентски клуб Правног факултета имао је делегацију на сабору у Никшићу 21. децембра, који је сазвала Српска православна црква, пред само усвајање тзв. „Закона о слободи вјероисповести”. Хиљаде грађана из свих крајева Црне Горе исказало је противљење усвајању таквог закона и бруталном гажењу права на слободу вероисповести гарантованих бројним конвенцијама и међународним уговорима (нпр. Европска конвенција о људским правима, чл. 9, чији су потписници и Србија и Црна Гора).
По лошем времену, праћеном јаком кишом и ветром, народ у Никшићу исказао је свој „вапај”, за основним људским слободама, и противљење аутократи Милу Ђукановићу у намери да формира, како он то рече на партијском конгресу у новембру 2019. тзв. „Црногорску православну цркву”. Ако се сетимо да живимо у 21. веку и да један аутократа, склон криминалу, планира отимање имовине свуда признате Цркве, и најављује формирање партијске цркве, на партијском конгресу, без икакве осуде Европске уније, остаје да поново изнова поставимо питање важи ли међународно право једнако за све? Но, очи српског народа биле су упрте у Србију, као последњу узданицу у том времену. Ипак, није киша у Никшићу разлог зашто српска власт није послала највишу делегацију у Никшић 21. децембра 2019. год. као подршку Српском и Црногорском народу у борби за своја права и верске слободе, већ састанак у Тирани. Истог дана када је био сабор, Дон Мило је добио јасну подршку представника власти Србије. Да понижење српског народа у Црној Гори буде још веће, истог дана објављене су фотографије састанка у Тирани на званичним налозима на друштвеним мрежама српских власти, на којима се види присна шетња и осмеси председника Србије и Црне Горе.
Престала је и киша у Никшићу, режим Мила Ђукановића је усвојио закон – који практично у себи негира и право својине, одржај, сукцесију, за који скоро да није било јавне расправе и који је шамар и Валтазару Богишићу и Миланском едикту.
Посланици Демократског фронта су похапшени и противно свим идејама парламентаризма изведени из Скупштине Црне Горе, а неколико посланика одведено је у полицијској марици и привремено задржано. Народ је изашао, блокирао саобраћајнице, и покренуо неповратан процес, предвођен Српском православном црквом, митрополитом Амфилохијем и епископом Јоаникијем – бескрајне колоне литија и молебана, ради одбране светиња.
Званични Београд, пред усвајање спорног закона поручује директно и недвосмислено речи подршке Милу Ђукановићу. „Црногорска аутокефална црква и де факто и де јуре постоји и прије успостављања независности Црне Горе 2006. године. Ту цркву су на Цетињу формирали на правно ваљан начин.” , изјавио је председник Србије, на шта му је митрополит Амфилохије одговорио да је „незналица”.
Литије у Црној Гори, са јасним правним и политичким захтевом: повлачење спорног закона/односно измена спорних чланова, окупиле су десетине хиљада људи, сваког четвртка и недеље, и добиле подршку целокупне православне Цркве, представника других верских заједница, огромног броја јавних личности и народа свих нација у Црној Гори. Колико је подршка литијама велика најбоље објашњава подршка и јавних личности које су имале директну корист од црногорског режима као нпр. поједини глумци, који су водили партијске конгресе ДПС-а, а сада упућују подршку народу који се буни, скромну, али упућујући је јавно. Разлог је јасан, никада више народа није устало против неких поступака црногорског режима, а као и сваки ауторитарни режим – који је као кула од карата, улази у неповратан процес, где повлачење једне карте, руши целу кулу. Паника је толико велика да чак и црногорска служба АНБ покушава да процени може ли премијер Црне Горе Душко Марковић, заменити Ђукановића на месту лидера ДПС. Промена би се и десило уколико Запад процени да ће опстанак Ђукановића на политичкој сцени нанети неповратну политичку штету НАТО интересима и целокупној НАТО структури услед великог пораза (изборног/ или на улици) који би се десио ове године.
Колико су односи неповерења јасни између Ђукановића и Марковића, види се и по учествовању шефа дипломатије Срђана Дармановића у дијалогу са митрополитом Амфилохијем и правним тимом СПЦ, јер Дармановић важи за човека од огромног поверења код Ђукановића, а сам као особа која води дипломатију нема никакве везе са унутрашњим пословима, а ни правом.
Наравно, друштвену улогу Српске православне цркве у Црној Гори, митрополита Амфилохија као чувара пећког трона и других епископа, морамо увек доводити у везу са Косовом и Метохијом. Можда се ту крије и један од кључних мотива напада на ауторитет Цркве и митрополита у Црној Гори, који је један од главних и најважнијих брана којe се противe издаји Косова и Метохије, и потенцијалном уласку лажне државе „Косово” у Уједињене нације, те је као такав важан стуб који треба „сломити”.
Душко Марковић и митрополит Амфилохије (Фото: Влада Црне Горе)
Представници званичног Београда, услед професионалне деформације непрестаног читања анкета и истраживања јавног мњења, закључују незадовољство народа у Србији односом српских власти према Србима у Црној Гори, и долази до промене реторике, али и даље без икакве конкретне реакције. Ако се нека реакција и десила, а да није финансијске природе, она је најчешће била на штету српског народа (слање навијача да пале црногорску заставу, непримерене изјаве министара итд, које су само послужиле Беби Поповићу за креирање слике у црногорској јавности о „великосрпској” агресији) .
Поред захтева студената који се односи на усвајање Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори, истакнута су и три захтева српским властима на првом протесту одржаном испред Црногорске амбасаде 27. децембра, а који су и физички и електронски предати Министарству спољних послова и председнику Републике Србије. Тражено је:
- Да Република Србија иницира расправу о спорном закону о „слободи вероисповести” и положају Срба и Српске православне цркве у Црној Гори пред Саветом безбедности Уједињених нација и Саветом Европе;
- Да се актуелни амбасадор Црне Горе у Србији, Тарзан Милошевић, прогласи персоном нон грата и да се односи две државе сведу на конзуларни ниво;
- Раскидање уговора из 2014. године и избацивање дипломата Мила Ђукановића из српских амбасада, јер на основу овог уговора они имају смештај у преко 40 српских амбасада и тиме користе наше ресурсе, док непрестано угњетавају српски народ и Цркву у Црној Гори.
На саме захтеве, већ пуна два и по месеца нема никаквог одговора. За то време претучен је епископ Методије, хапшени су новинари, учесници литија добијају отказе на својим пословима, забрањује се улазак јавним личностима, привођена је омладина, свештенство се претреса на граничним прелазима, а народ трпи непрестане притиске и уцене због своје борбе за основну људску тековину која се зове слобода вероисповести. Колико је важно испунити ове захтеве и нанети дипломатску штету, а пре свега раскинути уговор из 2014. и избацити Милове дипломате из српских амбасада најбоље говори карактер његових дипломата, који јавно говоре ставове попут „треба спалити Храм и сва говеда тамо”, као што је на свом Фејсбук профилу поручила дипломата Мирна Никчевић.
Остаје да се запитамо зашто још увек нема никакве реакције српских власти на прогон Цркве и народа у Црној Гори? Наравно, једина пожељна реакција је она која би олакшала борбу народа за своја права и која не сме бити мешање у послове друге државе. Зашто се све свело на финансијску помоћ српским удружењима у Подгорици, која више делује као мито, а не искрена брига за српски народ у Црној Гори.
За крај, господине Линта, можда сте Ви и један од ретких у Народној скупштини код кога се види искрена жеља да се помогне Србима у региону, али сте и део власти, што вашу одговорност чини потпуном. Од укидања Министарства за дијаспору и Канцеларије за дијаспору, до небриге за животна питања Срба у региону, или повремене маркетинг/интересне бриге као што је масовно издавање држављанства Србије грађанима БиХ (Републике Српске) пред изборни процес, док питање двојног држављанства Срба у Црној Гори нико не сме ни да покрене.
Студентима остаје да наставе своју борбу и окупљања код цркве Светог Марка, уз поруку да нећемо дозволити онима који су издали Србе у Републици Српској Крајини, да издају и Србе у Црној Гори. Уз захвалност још једном што сте нас Вашим писмом подсетили на Устав Републике Србије, узвраћамо Вам исто: Косово и Метохија јесте неотуђиви део Србије, као и да члан 13 Устава гласи „Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству”.
Немања Вучковић
председник Студентског клуба Правног факултета
Нова Београдска литија
Студентски клуб Правног факултета, са благословом Његове светости Патријарха српског Иринеја, организује литију за спас српског народа и Цркве у Црној Гори, на Косову и Метохији и у свим српским земљама.
Литија се окупља у петак 13. марта код цркве Светог Марка у Београду у 18 часова, када ће се одржати и скуп подршке за српски народ и Цркву у Црној Гори. Планирано је да молитвени ход иде од цркве Светог Марка до Покровске цркве на Звездари, где ће бити приређен молебан.
Захтев организатора литије је:
Раскидање уговора из 2014. године и избацивање дипломата Мила Ђукановића из српских амбасада, јер на основу овог уговора они имају смештај у преко 40 српских амбасада и тиме користе наше ресурсе, док непрестано угњетавају српски народ и Цркву у Црној Гори.
Назив литије је: Београдска литија – Не дамо светиње! Не дамо Косово и Метохију!
Наредне литије биће заказане искључиво уз праћење препорука државних органа о јавним скуповима у вези новонастале здравствене ситуације у држави.
Categories: Моба
Оставите коментар