Због посљедица које је изазвао овај Закон, Уставни суд би требало по службеној дужности да покрене поступак, оценио адвокат Велибор Марковић
Манастир Острог (Wikipedia/Diego Delso)
Уставни суд је требало сам да покрене поступак оцјене уставности и законитости Закона о слободи вјероисповијести, с обзиром на полемике које овај пропис изазива и број људи који против њега протестује већ пар мјесеци, рекао је „Вијестима“ адвокат Велибор Марковић.
„Слаб је изговор неких који постављају питање зашто Митрополија црногорско-приморска (МЦП) још није поднијела иницијативу Уставном суду за оцјену уставности с обзиром на то да Уставни суд то може увијек да уради по службеној дужности, али зашто то не чини, то је ствар њихове процјене“, каже Марковић.
Адвокат МЦП Драган Шоћ подсјећа да је Митрополија припремила текст иницијативе за оцјену уставности и законитости Закона и предаће је Уставном суду када прође потребну верификацију.
„Текст постоји, али постаје званичан кад прође верификацију одређених црквених тијела и од тога зависи када ће бити упућен Уставном суду“, казао је Шоћ „Вијестима“.
Драган Шоћ (Фото: Вијести)
Марковић подсјећа на одредбе члана 55 Закона о уставном суду које прописују услове када Уставни суд по службеној дужности може да покрене поступак оцјене уставности или законитости.
„У тој одредби само се наводе два случаја, али са ознаком нарочито, што значи да Суд може увијек када то процијени да покрене поступак оцјене уставности и законитости по службеној дужности било ког закона“, казао је Марковић.
Он сматра да с обзиром на то да Закон не само да треба да се примјењује на територији цијеле државе, већ треба да га прихвате сви грађани, и имајући у виду толико људи који излазе на улицу, требало би да Уставни суд покрене поступак оцјене по службеној дужности, посебно спорних одредби 62, 63 и 64. Тим одредбама предвиђено је да се држави врате сви вјерски објекти који су били имовина Црне Горе прије 1918. године, а „за које не постоје докази о праву својине вјерских заједница“.
„Због посљедица које је изазвао овај Закон, Уставни суд би требало по службеној дужности да покрене поступак и да се макар када је у питању унутрашњи правни систем у том дијелу стави тачка“, рекао је Марковић.
Велибор Марковић (Фото: Филип Рогановић)
Из Уставног суда нијесу одговорили на питање „Вијести” зашто Уставни суд не искористи законску могућност и сам оцијени уставност и законитост Закона о слободи вјероисповијести.
Нијесу одговорили ни да ли има нових иницијатива за оцјену уставности и законитости овог прописа, након повлачења иницијатива из Београда.
Након Синода и Патријаршије Српске православне цркве, и београдска адвокатска канцеларија Радић повукла је почетком фебруара иницијативу за оцјену уставности Закона, наводећи да су то учинили како не би омели дијалог МЦП са Владом и јер не вјерују у објективност Уставног суда.
Представници Владе и МЦП разговарали су о Закону 14. фебруара и црква остаје при ставу да се мора говорити о измјенама тог прописа, а не о његовој примјени. Договорено је да се преговори наставе на експертском нивоу.
Демократе су јуче оцијениле да никад држава није устала конкретним правним средством да оспори савјесност државине црквама и вјерским заједницама, нити је имала основа.
„И сад им жели пребацити врео кромпир терета доказивања, умјесто да онај ко нешто тврди то и доказује, управо зато што су евиденције својинских права биле, кроз историју, или непостојеће или крајње лоше и некредибилне, тј. такве да би мало ко, да нема института одржаја, могао доказати својину предака од прије 1918. године. Управо зато је Венецијанска комисија дала јасну примједбу, а која није испоштована, а гласи: “У одредбама се не спомиње да ли се дуготрајни одржај стечен бона фидес може сматрати доказом”, саопштио је потпредсједник Демократа Момо Копривица.
Додаје да се Управа за имовину, на основу црквено-партијског програма ДПС-а, “већ претвара у вјерску полицију и започиње прогон свих цркава и вјерских заједница”.
Закон је усвојен 27. децембра 2019. године и због њега МЦП организује протестне литије у више градова Црне Горе.
Ник Ђељошај: Вјерски објекти су власништво грађана
Предсједник Албанске алтернативе Ник Ђељошај саопштио је јуче да мањине никада не би подржале закон који пропагира одузимање вјерских објеката.
„Мањине никада неће подржати власт која би угрозила вјерску слободу, било које религије у Црној Гори. Закон о слободи вјероисповијести, јасно и децидно само потврђује одговорност државе према вјерским објектима и културним добрима“, казао је Ђељошај.
Према његовим ријечима, де факто ниједан вјерски објекат није власништво вјерске организације, него грађана и њених вјерника.
Биљана Матијашевић
Опрема: Стање ствари