Разумео бих да су снимили филм о Вучићу који се зове „Вучић“, то би било сасвим довољно, али реферирање на Макијавелија збуњује
Извор: Промо/N1
Не знам да ли су аутори филма „Владалац“ читали истоимено дело Николе Макијавелија, али ја јесам, па нисам баш сигуран шта су поменути креативци тачно хтели да поруче насловом свог филма. Разумео бих да су снимили филм о Вучићу који се зове „Вучић“, то би било сасвим довољно, али реферирање на Макијавелија збуњује. Ако је намера била да се просто укаже на неморал у политици, односно на примену нечега што су тумачи Макијавелијеве мисли post festum дефинисали као гесло „циљ оправдава средство“, онда је та порука јефтина и плиткоумна, јер бисмо онда, заиста, поштења и истине ради, листу бескрупулозних политичара могли значајно да проширимо, па на њој не би био само Вучић, већ, дословно, и сви остали.
Иначе Николо Макијавели је своје дело „Владалац“ посветио Лоренцу де Медичију, унуку величанственог Лоренца де Медичија, са жељама да се „попне до висина које му судба предсказује“. Медичи су, узгред, стајали на челу Фиорентинске републике и били мецене највећих уметника Италије и човечанства, међу којима су Да Винчи, Микеланђело и Ботичели.
Извор: Инстаграм
Макијавели је писао:
„Опште је познато да је за сваку похвалу владалац од речи, који живи поштено, не служи се лукавством. Но из искуства знамо да су у данашње време велика дела учинили владаоци који нису водили много рачуна о датој речи, који су вешто знали да обмањују људе и који су, најзад, побеђивали оне који су се поуздавали у њихову часност.“
Из овог пасуса можда се најбоље види Макијавелијева чувена прагматичност и нешто што представља савет младом Медичију коме је дело посвећено. „Владалац“, међутим, није објављен за живота Макијавелија, јер се томе противила католичка црква, управо због прагме које се коси са хришћанским моралом.
На крају остаје питање да ли аутори филма „Владалац“ деле вредности са католичког црквом из 16. века, или су само дволични душебрижници који Вучићу спочитавају нешто што нису другима.
Наслов и oпрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Војислава Тодоровића)
Погледајте још
Categories: Преносимо
Не видим ни један једини разлог зашто би мислеће људе збуњивао наслов “Владалац”. Та шира веза са Макијавелијем је само једна од нијанси, не чак ни примарна. Правило заната је да користите што мање речи да искажете потпуну мисао. Нема бољег појма од овог који су аутори употребили да осликају садржај. Осим тога, претенциозно је ауторима приговарати и сугерисати у избору назива њиховог дела. То би било као кад би сугерисали Војиславу да промени име у Стеван.
Nisam siguran da je Makijaveli ikada rekao da cilj opravdava sredstvo (mislim da je to rekla Karleusa :))), ali je, i to je ono sto ga cini velikim, razmatrao sta opravdava cilj i opravdanje je nasao u drzavnom razlogu.Makijavelijev “Vladalac” je poziv na bavljenje politikom.On smatra da je politicka nemoc ljudi njegovog vremena posledica hriscanstva i brige za dusu, a ne drzavu.Iza toga se, zapravo, krije problem koji postoji jos od antike, a sa hriscanstvom jaca, a to je depolitizacija coveka (okoncana njegovom ekonomizacijom i nomadizacijom, a sto se ogleda u savremenom nerazlikovanju slobode i ekonomskog standarda, odnosno materijalnih mogucnosti pojedinca (kod nas u formi nostalgije za titoizmom) i sveopstem nomadizmu u potrazi za boljim zivotom, u kojem vezanost za politiku sve vise slabi).Politiku Makijaveli posmatra raspetu izmedju licnih i drzavnih interesa.To je forma suprotstavljenosti pojedinca i zajednice, kako je on vidi.Zato on vladara ne posmatra kao idealnost, vec konkretnu psiholosku strukturu sa licnim interesima, zbog cega trazi ravnotezu izmedju licnih i drzavnih interesa.Posledica toga je raspolucenost vladara na ono sto mora da pokazuje drugima i na ono ko on jeste, jer Makijaveli nema pojmovni aparat kojim bi konstituisao celinu licnosti vladara, osim psiholoski, a on nije dovoljan da objasni samu pojavu vladara, odnosno njegovu politicku konstitutivnost.Iako odbacuje anticku vezanost etike i politike, on iz pozicije drzavnog interesa osudjuje mogucnost dolaska na vlast moralno indiferentne osobe, jer bi ona izazvala sukob sa narodom i ugrozila drzavni interes.Sa druge strane, drzavni interes dopusta nepravedno i necovecno postupanje.Ono samo mora biti u interesu drzave, a ne licnom.Zato se politika svodi na tehniku vladanja, odnosno osvajanja i zadrzavanja vlasti.Zakon je samo sredstvo vlasti i podredjen je tehnici vladanja, tako da se njegova primena moze objasniti samo time da je za VLAST vladara bolje da se drzi zakona (zakon treba da stiti 1) licnost 2) imovinu 3) zene i na to vladar ne sme da nasrce).Drzava je za Makavelija nasilna, a ne kao za stare Grke prirodna tvorevina.I on, kao i stari Grci, govori o ciklicnim promenama drzavnih uredjenja, ali posmatra prvenstveno one momente u kojima se drzava pokazuje kao sila, a ne pravni poredak, a to su 1) nastajanje – kada se na jednoj teritoriji stvori snaga sposobna da je brani 2) jacanje – iskljucivo ratom (za Makijavelija dve najvaznije institucije drzave su zakon i vojska) i 3) propadanje (iz dva razloga 1) spoljasnji – jaci protivnik 2) unutrasnji – propadanje naroda).Sta je ono epohalno, sto Makijavelija cini velikim misliocem u istoriji, saznali biste i vi komentatori, kada biste mi davali vise pluseva :))))
Sto se emisije tice, odgledao sam tri minuta, do konstatacije da je Vucic deo autoritarne cetvorke sa Putinom, Orbanom i Erdoganom.Izostavljanje Mila pokazuje dve stvari: 1) nedoslednost 2) moralnu pokvarenost iz koje izvire ta nedoslednost, jer se ono sto se pripisuje ostalim autoritarcima kao negativno, smatra pozitivnim, kada je u pitanju ostvarivanje nekih drugih ciljeva i vrednosti (tesko je naci u istoriji primer diktatora kakav je Milo koji je pokusao da izmeni istoriju, osnuje crkvu (kao cilj politickog programa stranke !!!???), uvede novi jezik.Takva totalitarnost nije postojala).Posebno je interesantno pojavljivanje Zarka Trebjesanina koji, kao psiholog, stvara utisak da daje psiholosku analizu politicira, sto em nije tacno, em je moralno sumnjivo baviti se necijom psiholoskom analizom javno n TV-u.Konacno, iz onog sto sam napisao o Makijavelijevom “Vladaocu”, a poznajuci, silom prilika, opuse ucesnika u dokumentarcu (narocito me odusevljava “novinar” Ljubodrag Stojadinovic, nekadasnji politicki komesar JNA, koji je rekao najgore stvari, mnogo gore nego o Vucicu, o Kostunici, prakticno ga optuzujuci za ubistvo Zorana (Sloba, Momo, Milo, Zoran, pozivanje po imenu, ne po prezimenu, Kostunica, Tadic, ima uvek autoritarne i ideoloske ciljeve).E, sad, zasto je Kostunica dopustio da tog i takvog Stojadinovica Sutanovac, njegov koalicioni partner, dovede u “Odbranu” stvar je Kostunicine bezzivotnosti)) podozrevam da ono sto kod Vucica njih najvise brine jeste mogucnost postojanja “drzanog razloga”, medju narodom poznatijeg i kao cekanja da se Vucic “preokrene”.Na zalost, to nije moguce, jer je Vucic, razarajuci drzavne institucije, puneci ih stranackim kadrom, oduzeo sebi mogucnost da uradi bilo sta za drzavu i da izvrsi preokret, a da ima iza sebe podrsku institucija (isto kao Sloba 5. oktobra)
I, jos jedna stvar.Kao sto Makijaveli ne zna kako drugacije da konstituise jedinstvo fenomena vladara, osim kao psiholosko jedinstvo licnih interesa, suprotstavljeno drugim licnim interesima i samom drzavnom interesu, pa pomirenje trazi u tehnici vladanja, tako i ucesnici u ovom dokumentarcu ne znaju kako da uspostave razliku izmedju sebe i Vucica koji je sada postao jedan od njih, EUropejac, miljenik EU i SAD i promoter zapadnih vrednosti, mnogo hrabriji nego sto su oni (npr. sa postavljanjem lezbejke za premijera, sto Zoranu i Tadicu nije padalo na pamet).Drugo, oni podrzavaju “Vladaoca” kada se on zove Milo, pa je vrlo tesko objasniti, ne razliku izmedju Mila i Vucica,vec samog sebe i vlastitu pokvarenost.Zato se sve svodi na “licni” obracun milovaca sa Vucicem, mesavinom psihologije iz lajf kouc jutjub emisija i “ti si rekao pre 27 godina (da ces me ozeniti”.
Праштајте @ Коментар чека извињење, али
зар није Мило наставио оно што је Бравар распламсао а што је мало старије од обојице ?
Аутор чланка је погодио. Аутори филма “ВЛАДАЛАЦ” су вероватно Вучића видели као Макиавелија – човека без скрупула и морала, човека који се служио свим средствима да дође до циља – што се у филму лепо види.
Мада филм износи само документе и чињенице, Вучић је реаговао хистерично. Пошто никада није успео да се приближи независној и слободномислећој елити, он је на ТВ Пинк окупио своју елиту – властима наклоњене новинаре и медијске стручњаке – и поручио филм “ПРОГОН”.
Обзиром да му је данас најважнија победа на изборима, он се неће либити да из државног буџета нашим новцем финансира промоцију своје партије и свој имиџ.
Пријатељи и владаоци – Вучић и Ђукановић – су у изборној кампањи. Обојица неограничено располажу државном касом. Да се то не би сувише видело, објавили су да су држава и црква нападнуте. И да ће их они (а ко би други) одбранити. Ако победе.
Владавина страха : уплашени да ће остати без посла, запослени у јавној управи пописују гласове за СНС :
http://rs.n1info.com/Video/Info/a574296/Medju-popisivacima-glasova-SNS-i-zaposleni-u-javnoj-upravi.html