Он цркву оптужује за „вјерски монопол“. Српску! Чију би другу смео да чачне
Фото: РТЦГ
Познат је да јавно не прозива људе. Каже.
Али их тајно одстрељује. Тврде!
Пендрек и сузавац су га устоличили а колективна несрећа утврдила.
А „крв је људска ‘рана наопака“, опомиње Његош.
Зна он то, али је забраздио предубоко.
Ту нема повлачења. Можда и би он али неће они. А много их је на гладан стомак преједених и ненадошћених. И газде се питају.
А заиграоло се жестоко на све и на свашта.
„Жртвовао је тридесет година живота“, препознајући европску перспективу Црне Горе, започету још у време књаза Данила. Његов владарски стаж ускоро ће достићи године живота књаза Данила.
Он зна како да од пукотине направи провалију. Код опонената наравно. Бори се ко лаф против конзервирања стања из прошлости.
„Уместо велике Србије, Велике Хрватске и Велике Албаније добили смо велику трагедију!“ Своју улогу у свему не помиње. Као да је јуче изашао из Пашићевог шињела.
Свој ратни ангажман у интервју Сенаду Хаџифејзовићу објашњава :
„Вођени идејом да одбранимо Југославију и сами смо постали жртве једне погрешне политике и пропаганде тог времена!“
Црква је ујединила народ. Он цркву оптужује за „вјерски монопол“. Српску! Чију би другу смео да чачне.
Мило Ђукановић (Фото: РТЦГ)
„Она опструира постојање правне државе“.
А држава је он. Он ће народом бранити државу.
Себе и свиту. Народом на народ, колико год да кошта. Већ лагано хушка „патриоте“ на „лудаке“ у литијама.
„И они имају право на свој став!“
Једне сматра јавно лудацима друге прећутно стоком.
„Изабрани смо да предводимо а не да следимо народ!“
Куне се у мултиетнички склад до последњег албанског и бошњачког гласа.
Тако аутократа види демократију.
Распоп Мираш облизује бркове:
„Држава ће одузети цркве и манастире и дистрибуирати их ономе коме то припада“, вели. Дистрибуција струје из малих хидроелектрана је припала сину Блажу, а тата ће на нејака плећа цркве и манастире.
Нико као он није знао да држи поданике под уравнотеженом и контролисаном тензијом.
Његов аутократски узор Јосип Броз се искључиво бавио собом. Он је тај модел унапредио до савршенства, са извесним „суфицитом политичке културе“.
Заорао је бразду по сред душе народа. Свашта му се, кажу, може оспорити, али да неко од њега боље лаже то му нико не оспорава. А он је оборио све што се могло обалити. Од обесмишљеног Устава до слуђеног народа. Позива се на грађанску државу црногорчећи Србе. Због идентитета. Зна да ни један Бошњак, муслиман, Албанац или Хрват неће постати Црногорац. А фали му само шест посто да направи већински народ.
„Српска црква чува инфраструктуру велике Србије“, открива оно што је и брозовићима промакло.
Остала му је црква да је усиса у партију. Српска црква ужива двотрећинско поверење грађана. Рејтинг какав ниједна странка. А црква јесте странка и то саборна Христова стара два миленијума.
Молитвено окупљање у Подгорици (Фото: Владимир Павићевић)
Комплексан је профил овог аутократе и аутокефалног атеисте, али му је тешко оспорити маестрално маневрисање, и политичка комбинаторику.
„Црна Гора је каже, 150 година пре аутокефалности српске цркве 1219. године имала краља Михајила”. Али прећуткује да у то време Црна Гора није постојала. Да је Михајло I Војислављевић био српски краљ који је владао Дукљом, Травунијом, Захумљем и Рашком.
Везу са аутокефалношћу нашао је преко ни мање ни више него Дукљанскo-барске надбискупује.
Протесте против Закона о верским слободама назива “грубом манипулацијом”, а сам Закон дефинише као “додатну хармонизацију Црне Горе са европским системом вредности”.
Тврди да протести више нису црквеног карактера као ни питање односа цркве и државе већ је то строго “политичко питање”.
„На тој политичкој платформи упрегнути су интереси разних структура који делују против државе Црне Горе и њеног грађанског концепта“!
„Ајде!!!“, рекао би Били Питон, шеф погребне мафије из филма “Маратонци трче почасни круг”.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Миша Вујовића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар