И последње кад дође магновење, / Погледом задњим Лепоту даровати
Избор: ФБ страница Александра Мирковића
Храм одсликава сунце док залази,
Румèни стабло, по Крсту пламује, –
Дан одлази. Без повратка одлази,
И, нестајући, Лепоту дарује.
Полаже лагано у ноћна окриља
Тврђаву земну што по води броди.
И птичји хор сад га благосиља,
И бели угар одлазак му кâди.
Праштај, праштај! Примам наравоучење:
За све захвалити, све прихватати,
И последње кад дође магновење,
Погледом задњим Лепоту даровати.
2001.
Препевао: Александар Мирковић
(Фејсбук страница Александра Мирковића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар