Јелена Ковачевић: Светло

Утврди се на очима његовим крв као камен / и он слеп постаде на светлу / и слеп остаде. /
А светло се рашири да никада не зађе

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Исекоше јој руке и ноге.
На земљу руке и ноге падоше.
Очи јој ископаше. Две рупе се отворише.
Изрезаше јој дојке обе и трбух распараше и
плод јој из трбуха извадише ножем и
плод пред њом на земљу паде.
Она не паде.
Без ногу стајаше и без руку плод свој узе
и у утробу га врати
и из изрезане утробе њене
плод не испаде, дете настави расти.
Из рана крв јој не потече и
у ране убадаше јаче и дубље нож гураше
да крв потекне,
али где су биле руке и ноге
уместо крви светлост изађе
и светлост провали из дупља празних и
зраци од млека потекоше и из трбуха огањ изби
и светлост разастре.
Крвник на светлу у мрак упаде и
очи му попуцаше и крв из очију крену,
па руке подиже крв да обрише али на рукама крв имаше.
Утврди се на очима његовим крв као камен
и он слеп постаде на светлу
и слеп остаде.
А светло се рашири да никада не зађе.



Категорије:Аз и буки

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Svaka rec je svetlosni zrak koji rasteruje tamu praznine izmedju reci, stapajuci se sa ostalim zracima u jedno svetlo.Pesma sija.Sjajno!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s