Никола Маловић: Освештавање простора

Црногорске литије доказују оно о чему се 20 година није говорило: да је већинска Црна Гора све вријеме доминантно српска

Места у којима су одржавани протестно-молитвени скупови поводом изгласавања Закона о слободи вероисповести (Карта: Душан Дачић)

У вријеме оно – причала ми је баба Милица из плодне равнице Грбаљ – било је пуно гусјеница, толико да шћаше изјести све зелено! Па смо онда ишли у литије, и пјевали: „Крсте носимо, Бога молимо, гусјенице топимо!“ И да видиш, синко, мало времена иза тога није више било гусјеница!

***

Скоро три мјесеца смо свједоци чуда. И историјског тренутка, рекао бих.

Није ми знано да се неко дигао против зулума – молебанима и литијама.

Вјерни народ зна да се обично о храмовској слави иде у литију, или када је слава града (као за Спасовдан у Београду), што буде углавном једном годишње.

Но је народ у Црној Гори на позив митрополита Амфилохија устао (од 28. децембра 2019) да од Закона о слободи вјероисповијести, а заправо од квислиншког и похлепног режима, брани светиње, од којих су неке непокретне, као српски манастири и све православне цркве, а неке покретне, као што је непроцјењиво вриједна рука Светог Јована Крститеља, честица Часног крста, икона Богородице Филеримске итд.

Митрополит Амфилохије на богојављенској литији у Подгорици, 19. 1. (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

У почетку је на молебанима и у литијама људи било доста, но се режим надао како ће воља за таквим обликом протеста престати, те како ће српску жабу, симболично каже ли се, лако скувати до краја, посебно зато што није било устанка након нелегалног Референдума и отцјепљења Црне Горе од Србије, ни након признавања Косова*, ни након увођења лингвистички непостојећег језика, ни када је дискриминација приликом запошљавања у државним предузећима постала очита… Све су Срби ћутке поднијели, па је процјена била да ће и тзв. Закон, којим се суштински легализује пљачка црквене имовине.

Али не само да народа на молебанима и у литијама није било мање него га је протоком времена постајало више. И то сваког Божјег дана! У почетку су у литијама могли да се виде људи који обично недељом и празником иду у цркву, онда и њихове комшије, такође Срби, онда и њихове комшије који нису Срби, па труднице, па тек проходала дјеца, па млади парови, па брачни парови, па стари брачни парови, па људи боси, па са штаповима и штакама, па у колицима – понекад путем дугим на десетине километара.

Онда су се литије чак и по малим градовима до те мјере умножиле да су кренуле дословно одасвуд да би меандрирале свуда.

Обални градови попут Херцег Новог и Котора имају у истом дану по три, или чак пет вишекилометарских литија – током којих се, чак и баркама преко Заливског мора, повезују свештене тачке. Литије су за два мјесеца еволуирале, и умножиле се до мјере да већ читава насеља излазе у молитвени ход на чијем су челу иконе и барјаци, свештена лица, хорови, те се само из дронова може опазити (или пак пребројати!) колико је управо народа устало.

Литија у Херцег Новом, 23. 1. 2020. (Фото: Фејсбук страница Владислава Дајковића)

Бројкама се, дакако, спекулише. Да ли је досадашњи рекорд 200 хиљада душа?

Преполовимо: нека излази и (само) 100 хиљада душа. Ипак су све те душе оставиле у кући неког свог, двоје, троје, упослене, престаре или премладе, али срцем за идеју да се не одступи од историјског кода.

Црногорске литије доказују оно о чему се 20 година није говорило: да је већинска Црна Гора све вријеме доминантно српска. То објашњава и зашто нема адекватног одговора с друге стране.

Друга страна множину једноставно – нема.

Али нам сада ваља бити на опрезу.

Пазимо…

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић/Лагуна)

У литијским крсним ходовима, током којих је црквена купола замијењена небеским сводом, и током којих траје непрекинута молитва са жељом да се рука не дигне на брата, и да се власт дозове памети и повуче спорни закон, није било политичких, националистичких парола, нити ма какве нецрквене симболике.

Оно о чему нико до сада није причао нити писао, чини ми се, тиче се освештавања простора.

Да ли београдска Спасовданска литија освештава град? Свакако. Ваља замислити шта би било када би се из свих праваца, на Теразијама среле литије из цијеле Србије. Ко не вјерује у метафизику освештаног простора он је одмах иза приче бабе Милице престао да чита овај текст, а ево смо на пасус од краја. На путу према могућој устаничкој формули ваља замислити цијелу Србију како се зарад вишег циља прожима литијама, те како ријекама народа хита ка престоном Београду, све вријеме освештавајући собом простор који ослобађа.

Нико не зна како ће се вријеме обиљежено историјским литијама окончати. Постоји могућност да ће након неминовне народне побједе, као и много пута током српске историје, дизгине моћи преузети купљени а неспособни опозициони политичари, и све обесмислити. Не желим да вјерујем да смо џабе кречили нашу свакодневицу оволиким историјским мноштвом у црвено, плаво и бијело. Опозиција ће доћи на власт, и унутар непромијењеног система личиће она на Мила не одмах него кад схвати – а то опет зависи од народа – да нису литије једини начин за промјену парадигме.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 21. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

3 replies

  1. Коленопреклоно се молити Сведржитељу и Сведароватељу Тројичноме за појављивање и откривење мистагогијских литија које би из престонога града Србља и Србских земаља освештале најпрво саму ђавоиману престоницу ( од вражје куће цвећа, виа „круга двојке“ , до мамонског маузолеја на Авали), а онда се као потоци благодати разлиле и напојиле Србске земље… У супротном, страх ме јесте и неспокој, оста кула вавилонска, оста Србска “ Велика јабука“ брозом загрижена, оста “ појило златног телета“ на ушћу Саве у Дунав, оста да злогукује и богобори јоште дуго, оста да Свети Сава плачем Песму Неба савршава…

    Свиђа ми се

  2. У овом чланку се између осталог тврди да “Црногорске литије доказују да је већинска Црна Гора све вријеме доминантно српска”.

    Српско присуство у Црној Гори је нарочито изражено преко лета када многобројни Срби из Србије, БиХ и дијаспоре, тамо бораве. То се очигледно није допало Драгану Марковићу Палми који је данас позвао туристе из Србије да не летују у Црној Гори из како је рекао, „познатих разлога” :

    http://www.politika.rs/scc/clanak/448388/Dragan-Markovic-Palma-pozvao-srpske-turiste-da-ne-letuju-u-Crnoj-Gori

    Низ српских званичника – да поменем само Дачића, Вулина, Лончара и Палму – својим изјавама (које нажалост преноси дневник ПОЛИТИКА) стварају тензију између братских народа и директно шкоде Србима у Црној Гори.

    Свиђа ми се

  3. Zaboravili smo Mostar i Vukovar, a čini mi se da je i u Kumanovu bila litija.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s