Наим Лео Башири: Ако би Вучић Русима рекао „њет“, решио односе са Приштином – ЕУ би примила и неспремну Србију

Уколико би Вучић рекао друго „њет“, решио питање односа са Приштином, постоји веровање да би се на неспроведене реформе гледало благонаклоно

Наим Лео Башири (Фото: Медија центар Београд)

Доносимо кључне делове текста који је за Талас.рс написао Наим Лео Башири, директор Института за европске послове. Цео текст прочитајте овде

[…]

Исти проблеми у целом региону

Земље у региону суочавају се са истим проблемима, али су на различитом ступњу њиховог решавања. Свима је заједничко да доиста касне у спровођењу реформи. Албанија, Македонија, Црна Гора и Србија имају статус земље кандидата, с тим што прве две земље још увек нису почеле приступне преговоре, Босна и Херцеговина и Косово су тренутно тамо где је Србија била 2007. године.

Црна Гора и Србија напредовале су највише, али још недовољно за чланство, разлог је јасан – унутрашње прилике. Црна Гора је највише напредовала у преговарачком процесу, али су питања политике конкуренције, рибарства, статистике и четири слободе и даље камен спотицања. Ипак, претпоставка је да ће Црна Гора завршити своје преговоре до краја следеће године што јој је и план, међутим, за такав корак је потребно да се црногорске политичке елите отргну својих феудалних принципа управљања државом и друштвом.

Србија је отворила прво поглавље две године касније пошто су у јануару 2014. године формално отворени преговори. Поређења ради, за максимално шест година све земље Централне и Источне Европе су завршиле преговоре или постале чланице ЕУ. Тачно је да је процес прикључивања мењан, усавршаван и унапређиван јер је и ЕУ учила из тог процеса, али је јасно да је са отварањем преговора Србија у овом тренутку тек на половини, а то је лакши део посла.

Владавина права, људска права, слобода медија и независно судство су главни проблеми са којима се Србија суочава, поред односа Београда и Приштине. Често се заборавља да поглавља, 23, 24. и 35, која се односе на основне слободе, људска права, владавину права и Косово, имају суспензиван карактер. Другим речима, уколико нема видљивог напретка у редовном усвајању закона, њиховом примењивању и напретка у односу са Приштином било која земља чланица ЕУ може затражити да се преговори са Србијом обуставе. Србија је близу те одлуке будући да је у два циклуса отварања поглавља отворила само два. Заблуда је веровати да кад се питање Косова реши, да ће Србија одмах ући у ЕУ, јер остали проблеми у друштву неће нестати због правног регулисања односа Београда и Приштине.

Извор: Талас.рс

За Србију је симптоматично да је једино друштво у коме нема политичког и друштвеног консензуса за чланство у ЕУ. Подршка чланству, међу грађанима, у овом тренутку је нешто већа по 50%, поређења ради на референдуму у Словенији ‘За чланство’ у ЕУ гласало је 89% бирача, док је у Хрватској ‘За’ гласало 62%. Тако ниској подршци у Србији доприноси питање Косова, дуг период приступања, али пре свега негативна кампања против ЕУ коју воде политичари и медији, али и они којима не одговара политички стабилна Србија. Иако је наша амбиција да стигнемо Црну Гору за чланство 2025. године, сви су изгледи да се то неће догодити. Уколико би постојала политичка решеност да се реформе спроведу, што у овом тренутку не постоји, Србија би морала значајне напоре да уложи како би се представила као поуздан партнер и декларативне вредности спровела у дело. За то су потребна значајна финансијска средства, али и људски капитал којег све мање имамо.

[…]

По чему се Србија разликује?

Србија ће, за разлику од осталих земаља Западног Балкана, у ЕУ ући зато што ће то ЕУ желети, а не обрнуто. Остале земље у региону имају политички консензус и бирачко тело које већински подржава ЕУ интеграције, у Србији у парламенту седе анти-ЕУ странке, велико је негативно извештавање медија, а сваки напор ЕУ се оцењује као лицемеран и злонамеран.

То није случајно. Босна и Херцеговина и Србија су последње земље у региону на чије политичаре Кремљ има утицаја. Уколико одлуком Милорада Додика, БиХ настави ка чланству у НАТО, оставиће Србију као једину земљу преко које Русија врши утицај у региону. То само значи да ће већи притисак бити на Србији из Москве и Брисела. Уколико би Вучић рекао друго „њет“, решио питање односа са Приштином, постоји веровање да би се на неспроведене реформе гледало благонаклоно и одлука ЕУ би била да Србију прими у чланство иако није довољно спремна. Краткорочно, то није добро за Србију, али дугорочно већа је вероватноћа да ће се реформе спровести под кишобраном Брисела, поготово што се очекују унутрашње реформе ЕУ где ће се и земље чланице вредновати на пољу владавине права и људских права, механизма који сада не постоји.

[…]

Наслов, oпрема и скраћивање: Стање ствари

(Талас, 6. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Кол’ко бре има ових „института“ и њихових јалових директора?
    Ова смарачка прича не служи ничему. Премудро нам се објашњавају наводно јако важне чињенице због којих се не дешава ништа око уласка у ЕУ. Намеће се став да је улазак у ЕУ једино исправно решење, а ствари су потпуно супротне. ЕУ, односно прича о њој је замајавање и бескрајан извор аргумената за манипулацију. Ту нема никакве политике, нема никакве добре намере, нема чак ни значаја за Србију. Ствари се постављају тако да ми треба да испунимо некакве услове да бисмо били део „елитног и просперитетног“ друштва. Ми треба да потпуно себе подредимо њима да бисмо били њихово робље. Њима требају наши писмени људи и наше тржиште. Ситуација у Србији није само последица глупости наших владара, него је директна последица онога што ради ЕУ (односно водеће земље ЕУ и Америка). Шта више, избор тих владара је директно њихово масло. Наравно, мислим на избор кандидата који уопште имају прилику да буду формално изабрани.
    Оваквих премудрих коментатора је пуна Србија. Од председника до Баширија, сви причају исто, бесмислено и наопако. Суштина је у томе да смо поробљени и да се на најјефтинији начин, а то је испирањем мозга, покушава цементирање постојећег стања, односно његово погоршање у смислу формализовања и онако потпуно остварених зависних веза Србије са окупаторима. Нити неко има намеру да пита Србе шта мисле о својој судбини, нити ће оно што планирају да се деси зависити од наших (наводних) власти, избора, референдума и сл.
    Колико нас добро експлоатишу показатељ су управо овакви ликови који немају ништа сувисло да кажу. Ти наводни институти, експерти у њима, њихове активности и скупови коштају. То све плаћамо ми. Окупатору се то сасвим исплати. Јасно је да се ради о мањем делу зараде, који у односу на уложено даје довољно добре резултате.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s