Уколико би Вучић рекао друго „њет“, решио питање односа са Приштином, постоји веровање да би се на неспроведене реформе гледало благонаклоно
Наим Лео Башири (Фото: Медија центар Београд)
Доносимо кључне делове текста који је за Талас.рс написао Наим Лео Башири, директор Института за европске послове. Цео текст прочитајте овде
[…]
Исти проблеми у целом региону
Земље у региону суочавају се са истим проблемима, али су на различитом ступњу њиховог решавања. Свима је заједничко да доиста касне у спровођењу реформи. Албанија, Македонија, Црна Гора и Србија имају статус земље кандидата, с тим што прве две земље још увек нису почеле приступне преговоре, Босна и Херцеговина и Косово су тренутно тамо где је Србија била 2007. године.
Црна Гора и Србија напредовале су највише, али још недовољно за чланство, разлог је јасан – унутрашње прилике. Црна Гора је највише напредовала у преговарачком процесу, али су питања политике конкуренције, рибарства, статистике и четири слободе и даље камен спотицања. Ипак, претпоставка је да ће Црна Гора завршити своје преговоре до краја следеће године што јој је и план, међутим, за такав корак је потребно да се црногорске политичке елите отргну својих феудалних принципа управљања државом и друштвом.
Србија је отворила прво поглавље две године касније пошто су у јануару 2014. године формално отворени преговори. Поређења ради, за максимално шест година све земље Централне и Источне Европе су завршиле преговоре или постале чланице ЕУ. Тачно је да је процес прикључивања мењан, усавршаван и унапређиван јер је и ЕУ учила из тог процеса, али је јасно да је са отварањем преговора Србија у овом тренутку тек на половини, а то је лакши део посла.
Владавина права, људска права, слобода медија и независно судство су главни проблеми са којима се Србија суочава, поред односа Београда и Приштине. Често се заборавља да поглавља, 23, 24. и 35, која се односе на основне слободе, људска права, владавину права и Косово, имају суспензиван карактер. Другим речима, уколико нема видљивог напретка у редовном усвајању закона, њиховом примењивању и напретка у односу са Приштином било која земља чланица ЕУ може затражити да се преговори са Србијом обуставе. Србија је близу те одлуке будући да је у два циклуса отварања поглавља отворила само два. Заблуда је веровати да кад се питање Косова реши, да ће Србија одмах ући у ЕУ, јер остали проблеми у друштву неће нестати због правног регулисања односа Београда и Приштине.
Извор: Талас.рс
За Србију је симптоматично да је једино друштво у коме нема политичког и друштвеног консензуса за чланство у ЕУ. Подршка чланству, међу грађанима, у овом тренутку је нешто већа по 50%, поређења ради на референдуму у Словенији ‘За чланство’ у ЕУ гласало је 89% бирача, док је у Хрватској ‘За’ гласало 62%. Тако ниској подршци у Србији доприноси питање Косова, дуг период приступања, али пре свега негативна кампања против ЕУ коју воде политичари и медији, али и они којима не одговара политички стабилна Србија. Иако је наша амбиција да стигнемо Црну Гору за чланство 2025. године, сви су изгледи да се то неће догодити. Уколико би постојала политичка решеност да се реформе спроведу, што у овом тренутку не постоји, Србија би морала значајне напоре да уложи како би се представила као поуздан партнер и декларативне вредности спровела у дело. За то су потребна значајна финансијска средства, али и људски капитал којег све мање имамо.
[…]
По чему се Србија разликује?
Србија ће, за разлику од осталих земаља Западног Балкана, у ЕУ ући зато што ће то ЕУ желети, а не обрнуто. Остале земље у региону имају политички консензус и бирачко тело које већински подржава ЕУ интеграције, у Србији у парламенту седе анти-ЕУ странке, велико је негативно извештавање медија, а сваки напор ЕУ се оцењује као лицемеран и злонамеран.
То није случајно. Босна и Херцеговина и Србија су последње земље у региону на чије политичаре Кремљ има утицаја. Уколико одлуком Милорада Додика, БиХ настави ка чланству у НАТО, оставиће Србију као једину земљу преко које Русија врши утицај у региону. То само значи да ће већи притисак бити на Србији из Москве и Брисела. Уколико би Вучић рекао друго „њет“, решио питање односа са Приштином, постоји веровање да би се на неспроведене реформе гледало благонаклоно и одлука ЕУ би била да Србију прими у чланство иако није довољно спремна. Краткорочно, то није добро за Србију, али дугорочно већа је вероватноћа да ће се реформе спровести под кишобраном Брисела, поготово што се очекују унутрашње реформе ЕУ где ће се и земље чланице вредновати на пољу владавине права и људских права, механизма који сада не постоји.
[…]
Наслов, oпрема и скраћивање: Стање ствари