Умиј своје уморно лице, Србијо. Погледај се у огледало. Угледај своју лепоту. Угледај своје достојанство. Још су многе победе и радости пред тобом
Фото: Соња Ракочевић
Какво је твоје лице, Србијо?
Погледај се у огледало.
Погледај се у огледало, очисти блато са њега и види:
– Види лице Србије која је само у двадесетом веку у својој борби за слободу водила борбу са четири највеће силе: са царском Немачком, са Турском, са Аустро-Угарском, са Хитлеровом Немачком и једини бели народ који је устао у борбу против злочиначког НАТО-а.
– Види лице Србије која је у време кад је највећа криза владала удомила преко 300 хиљада избеглица и ниједна од тих избеглица није завршила испод моста! Док на богатом Западу – који нема санкције, који има плату хиљаде долара месечно – стотине хиљада људи у немилости спава расуто испод мостова и по улицама.
Жичана ограда на граници Мађарске са Србијом као одбрана од миграната (Фото: Танјуг/АП)
– Види лице Србије која у седам дана скупи 100 000 евра за лечење девојчице оболеле од рака, у време када народ грца да преживи и плати основне рачуне.
– Види лице Србије у којој су стотине младића положиле своје животе спасавајући своје рањене другове, не желећи да их оставе да искрваре до смрти.
– Види лице Србије коју је неколико стотина осамнаестогодишњих младића бранило и одбранило против вишеструко бројнијег непријатеља који је нападао и са копна и са неба.
– Види своје пркосно лице Србијо, лице које пева, игра и смеје се док бомбе падају и док је глава у торби.
– Види лице Србије која у Апатину наилази на једног бескућника који спава поред дрвета и одмах се организује и налази решење: Пошто бескућник није хтео да иде у кућу него хоће да је покретан, налази се добротвор који му додељује камп кућицу на којој пише: „Од свих Апатинаца за НАШЕГ Тарзана“ (Иван се зове, то му је надимак). Апатин се организује и уплаћује новац у једној продавници толико да тај бескућник сваки дан може купити храну за петсто динара за наредних 6 месеци. Види, Србијо, тог истог бескућника који је толико скроман да каже да је превише прљав и недостојан да уђе у ту камп приколицу, те наставља да спава поред дрвета. Види Србију која не одустаје од брата у проблему и наставља да га убеђује, на крају које приче долази медицински тим, ошиша га, окупа и смешта у старачки дом.
Фото: Радио Дунав
Нису га оставили да спава поред дрвета.
– Види Србију која је само у прошлој години скупила преко милион евра за фонд „Срби за Србе“ за помоћ породицама са више од четворо деце.
– Види Србију која сваког путника намерника дочека са осмехом, почасти пићем и храном и угости као човека што је данас у свету реткост.
– Види народ Србски који је изашао скоро сав на улице у Црној Гори бранећи светиње, где и трогодишње дете виче „Не дамо светиње!“, док су на западу њихове тзв. цркве опустошиле, те их онда они – будући да свему и човеку и светињи пришију материјалну вредност као роби – стављају на тржиште и продају као некретнину, а онда их за велик новац као нешто егзотично и ретко купују богаташи и тамо праве кафане, хотеле, дискотеке и куће, те на месту својих некадашњих „цркава“ уринирају, врше велику нужду, псују и раде остале недостојне ствари места на ком су некад прослављали име Божије. Зато се код нас у Црквама СТОЈИ пред Богом. Од стајања пред Богом све почиње.
– Види Србију која брани реке, види Србију која брани угрожене комшије од извршитеља, види Србију која удомљава напуштене животиње, види Србију у којој брат брату даје руку и не допушта да пропадне.
– Види Србију у којој је мени, када сам се повредила и нисам могла да радим неко време, човек којег не познајем нудио да прода своју кућу а он да пређе код брата да би ми помогао да прегурам док не оздравим. Наравно, нисам прихватила, не дај Боже да човек остане без куће, извукла сам се, прегурала некако и вратила на посао, али ме је тај његов гест дирнуо до суза. Тог човека не познајем, познајем његовог пријатеља. Такву милост и људску доброту доживљавала сам више пута.
Олга Бошковић из Косјерића цео живот носи свог сина Предрага (59) на леђима. (Фото: RINA)
Ту и такву Србију ја познајем. Тој и таквој Србији ја се клањам. Том народу љубим руку.
И кажем: Умиј своје уморно лице, Србијо.
Погледај се у огледало.
Угледај своју лепоту. Угледај своје достојанство.
Угледај своју милост, снагу, храброст, памет, достојанство и доброту.
Разуми свој значај.
Још многи хероји и опевани и неопевани спавају у недрима твојим.
Још су многе победе и радости пред тобом, јер си их заслужила!
Наслов и oпрема: Стање ствари