Око 800 лекара оде сваке године, држава нема стратегију како да заустави овај тренд

Србију, према подацима Лекарске коморе сваке године напусти чак 800 доктора

Фото: Д. Јевремовић

Како зауставити егзодус лекара и медицинских сестара? Плате им јесу повећане, али та специфична врста одлива мозгова није заустављена, јер им се у Немачкој и другим западним земљама нуде примања од две и по, до пет хиљада евра. Осим претњи немачком министру здравља, још нисмо чули шта је тачно стратегија државе.

Медицински факултет у Београду. Док чекају испите, многи студенти медицине и стоматологије слушају и приче својих асистената и професора о колегама које су срећу пронашле у Немачкој и другим западним земљама. Србију, према подацима Лекарске коморе сваке године напусти чак 800 доктора.

Анкета:

– Доста нас размишља да иде у иностранство. Али, размишљао сам у последње време и да неко треба да остане овде да нешто промени. Можда је најбоље отићи, направити нешто, стећи искуство и онда се тек вратити.

– Размишљамо и моје колеге и ја. У принципу је то увек Немачка или Швајцарска.

Н1: Зашто?

– Зато што су бољи услови и више се лекари цене. Бар су такве приче старијих колега.

– Најрадије бих остао у својој земљи, да овде помажем људима. Али, ако постоје неки много бољи услови, вероватно ћу размишљати у другом правцу.

– Већина се нада бољем животу у иностранству. Ја нисам тог мишљења. Мислим да је Србија земља за коју сви треба да живимо.

Борба против одлива мозгова, тачније кадрова у здравству почела је на необичан начин 26. новембра прошле године. „Шпан, фантастично способан немачки министар здравља… Е, долазим ја у Србију да покупим медицинске сестре… Е, нећеш мајци да долазиш овде. Рекао сам му немој да долазиш, бре, у лице сам њему рекао“, навео је тада председник Александар Вучић.

Немци нису одустали тако лако, па су и ове године покушали да организују званични конкурс за запошљавање медицинског особља, по уговору који је закључен са Србијом 2013. Министар Ђорђевић зауставио их је у последњи час.

„Ми смо ове године разговарали са немачким партнером. Договорено је да ове године не буде спроведено то (конкурс). А да следеће године видимо да раскинемо тај уговор. Партнер се сложио са тим“, рекао је Ђорђевић, 31. јануара.

Румунско решење – од 1.000 евра повећање на 2.700

Међутим, министар није још објавио предлог стратегије за задржавање лекара и медицинског особља. Сличан проблем Румунија је делимично решила повећањем плата лекара са 1.000 на 2.700 евра, као и повећањем плата за медицинске сестре на 1000 евра.

Председник синдиката лекара и фармацеута Раде Панић мисли да и у Србији постоји новац за драстично повећање.

„Шта то значи, а на то указује и Фискални савет већ три године. Ако је минимална основица 33.003 динара, прва медицинска сестра треба да буде на „пута 2.5“, дакле 75.000 динара, први лекар на „пута 4“ то је 120.000 динара, а највиша плата која би се исплатила у здравству треба да буде 240 хиљада. Тај новац имамо. Да се разумемо, РФЗО располаже са 2,2 милијарде евра, док буџет Србије располаже са осам  милијарди евра“, наводи Панић.

Када је реч о медицинским сестрама, Панић мисли да су њихов први проблем услови рада које имају у Србији.

„Друга најбитнија ставка јесте да се обезбеди довољан број извршилаца. Министарство и држава чине управо да ствари иду у контра смеру. Не држимо се правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности, не држимо се науке и истраживања о томе колико је лекара и медицинских сестара потребно да би се збринули пацијенти“, наводи.

Немачка зове и машиновође

Држава ће ускоро морати да прави стратегију и за машиновође.

Како пише, Дојче веле, тај тежак и стручан посао у Србији се плаћа око 70 хиљада динара месечно.

Немачка има мањак машиновођа, а Железничка техничка школа у Београду сарађује са фирмом Лендербан, која ученицима плаћа курс немачког и помаже им у стицању лиценце.

Петар Гајић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Н1, 10. 2. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

1 reply

  1. Имам ја! Школовање о државном трошку само за оне који намеравају да наредних десет година проведу у Србији. Остатак, или нека плати, и то по западним ценама, или нека изволи и студира другде.

    Такође, стати на пут швапско-унијској пропаганди, у медијима и Бироу за запошљавање, путем које се промовише одлазак у иностранство.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading