Нема веће среће него кад схватиш да је то што је изгледало као велики врх било тек семе великог плода
Молитвено окупљање у Подгорици, 26. 1. (Фото: Владимир Павићевић)
Често се дешава да свечано отварање неког здања буде највећи догађај у његовој историји. За памћење.
На свечаности освећења Храма Христовог Васкрсења у Подгорици имао сам част да учествујем правећи са сарадницима свечани пратећи програм. Било је величанствено. А званице – оба, сада завађена, велика патријарха и многи други.
Добра организација, велико славље. Велики догађај. Пуно верног народа. Историја…
Храм у Подгорици (Фото: Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Нема веће среће него кад схватиш да је то што је изгледало као велики врх било тек семе великог плода. Да је по промислу Божијем све то било тек назнака прослављања и храма и Живе Цркве коју храм сабира. Васкрсење Народа Божијег у Црној Гори.
А сви који су љубављу подизали тај храм били су весници и будућности коју сад доживљавамо као садашњост и оне будућности са краја свега, васкршње.
И наравно да не дају светиње. Ни ову, ни оне које су добили у наслеђе.
***
Одувек сам помало завидео Русима због великог замаха срца на који су увек спремни. А сад сам као Србин поносан због замаха срца који високо носи браћу у Црној Гори.
Фото: Фејсбук страница свештеника Ненада Илића
Даће Бог да тај замах повуче за собом све Србе.
С друге стране – постаје јасно због чега са Запада на нас гледају као на „малу Русију“.
Иларион Михаиловић Прјанишњиков, Литија, 1893. (Фото: Artchive.com)
Нема то везе ни са политиком ни са родом, Дух је ту у питању.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар