Ђаци у Зрењанину на великом одмору гађали слику Светог Саве

Извесно је да ти дечаци нису размишљали о последицама, нити размишљали да ли имају нешто против светог Саве, рекла је школски психолог Бранка Тишма

Свети Сава (Фото: mitropolija.com)

Снимак средњошколаца, ученика Техничке школе Зрењанин, који гађају слику Светог Саве у учионици, односно зид на коме се она налази, преплавио је интернет. Коментари су двојаки – једни то сматрају богохуљењем које је потребно казнити или макар осудити, а други кажу да је у питању дечји несташлук, као и да иконама и сликама светаца није место у школи.

„Дана 6. фебруара добили смо сазнање да се на друштвеним мрежама, а касније и на појединим порталима, појавио снимак на коме се види да се ученици Техничке школе недолично понашају у учионици школе. Они су за време одмора гумицама и ситним предметима гађали слику светог Саве“, наводи се у саопштењу које је „Блиц“ добио од ове школе.

Даље се наводи и следеће:

„Истог дана обавештена је Школска управа у Зрењанину, као и одељење МУП-а у Зрењанину. Такође су обавештени Просветна инспекција и Центар за социјални рад. У школи је одмах сазван састанак Тима за заштиту од дискриминације, злостављања и занемаривања са задатком да утврди чињенице везане за сам догађај.“

Такође сазнајемо и да је „покренут васпитно-дисциплински поступак против свих актера, тако да су педагошко-психолошка служба, Тим за заштиту од дискриминације, злостављања и занемаривања, одељенско веће, наставничко веће и директор школе предузели мере у оквиру својих овлашћења, а све на основу протокола и законских аката“, како пише у саопштењу које потписује директор зрењанинске Техничке школе Ђорђе Клаћ.

Тинејџери праве разне несташлуке, а овај је изазвао приличну буру. Док једни бесне и овај чин називају богохуљењем и крајњим непоштовањем, други наводе: “Србија је секуларна држава и икони није место у школи”.

То је свакако истина, међутим, у питању је свети Сава, зачетник просвете у Србији, тако да се даље поставља питање да ли би реакција оних који осуђују клинце била тако бурна и да је у питању урамљена слика неке друге особе која је много учинила за просвету, попут Доситеја Обрадовића или Вука Караџића?

Такође, није јасно зашто је у овој ситуацији потребно да реагује Министарство унутрашњих послова, као ни ко је дискриминисан, злостављан и занемариван.

На питања зашто је ово у надлежности МУП-а, и да ли је проблем то што су се ученици са непоштовањем опходили према школској имовини или то што је у питању слика православног свеца – од школе нисмо добили одговор.

„Ово су деца првенствено, зар не? Нису свесни шта раде, па чим снимају? Помодарство и неваспитање, ништа више. Да претите деци, одрасли људи, срамота. Ова деца ће одрасти ментално, али за вас већину који претите деци нисам сигуран“, једна је од реакција на оне који на друштвеним мрежама прете клинцима са снимка, јер њихов поступак тумаче малтене као удар на православље.

„Зашто омаловажавате Устав Србије који каже да је држава секуларна? Какве санкције ће да трпе, молим те објасни? Ово чак није икона, него урамљени постер“, приметио је један твитераш, такође незадовољан непримереном агресијом усмереном ка деци.

И док су неки очигледно заборавили да су и сами као тинејџери сигурно пролазили кроз фазе и правили глупости које су се њима чиниле смешнима, а одраслима као непоштовање и дрскост – примећују: “Ужас куда иде данашња омладина”, а други им одговарају: „Ужас куда иду ови религиозни фанатици”.

„Можда је све истргнуто из контекста“

Школски психолог Бранка Тишма за „Блиц“ каже да је сасвим могуће да је читава ситуација истргнута из контекста.

„Живимо у таквом времену да све изазива опречне ставове. Деца су у овом случају само окидач да се сукобљавају мишљења на друштвеним мрежама. Ту се сада додаје ко шта мисли… А да ли су се шалили, и зашто су то радили, то школа треба да сазна. Школа је испоштовала протоколе да би сазнали шта се десило, а то не мора да значи да ће деца бити кажњена“, каже Тишма.

Она је објаснила да укључивање МУП-а и Центра за социјални рад јесте део извесних школских протокола, али да је одлука да ли ће се држати баш тих протокола ипак на школи.

Она поново наглашава да реакције на друштвеним мрежама суштински немају везе ни са школом, ни са децом – то је претеривање, додаје Тишма.

„Свети Сава јесте школска слава. Извесно је да ти дечаци нису размишљали о последицама, нити размишљали да ли имају нешто против светог Саве“, закључује наша саговорница.

Опрема: Стање ствари

(Блиц, 10. 2. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. Децу треба освестити и постидети, никако казнити! Прошло је време када је из идеолошких разлога нечија, било чија слика била важнија од живота младих људи, и људи уопште. Деци треба дати прилику да схвате и нечију важност, и своје понашање и његове последице, и бити стрпљив при томе. Треба их исправљати, не правити од њих огорчене људе. Треба деловати позитивно и с разумевањем, не непријатељски и негативно.

  2. Ево најпре рецепта за узгој деце до средњошколског узраста.

    Одмах по рођењу дете прогласити за пацијента и евиндентирати у здравствени информациони систем а приликом уписа у вртић трајно га стигматизовати коришћењем ЈОБ-а и ЈИСП-а. (http://www.pecat.co.rs/2020/01/pecat-nedelje-321/)

    Тако сте дете успешно уписали на јеловник, пардон у “базе података”, у којима су у понуди њихове душе и тела. Трајно.

    У вртићком узрасту благовремено (чим се скину пелене) почети са сексуалним просвећивањем уз употребу сликовница (као што је рецимо https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-prva-slikovnica-koja-predstavlja-darvinovu-knjigu-postanak-unos-14201.html мада је на другу тему).

    Са информатиком не чекати први разред. Препоручене вежбе: паметним телефоном самостално се упиши у базу података по избору, играј игрицу док ми гледамо телевизију (па да се заменимо). Благовремено припремити дете да снима недолично понашање и користи снимак за подсмевање.

    Од првог разреда додати најмање две žlice информатикe недељно (или више, по укусу), наставити са сексуалним просвећивањем.
    Подучавати цинкарењу у вези догађаја који нису покривени видео надзором, као што се чини у школама једне (једине) бивше чланице Е&U.

    Реформа употребе рода (род) у Нашем на(д)родном језику до ће ускоро бити довршена и покривена уџбеницима најповољнијих добављача (на)страног порекла (ионако су већ из Е&U). За лектиру ће бити припремљена Сабрана дела добитника НИН-ове награде (Константиновић остаје за средњу школу).
    Реформом употребе рода (птица) биће обезбеђено све више слободних места за упис у све мањем броју школа.

    У случају нежељених дејстава рецепта обратите се МУП-у и Центру за социјални рад
    (јер “укључивање МУП-а и Центра за социјални рад јесте део извесних школских протокола”).

    И то је то, придржавајте се рецепта и успех је загарантован.

    Немојте само неизвесно користити “извесне протоколе”, као што су у предметној школи “испоштовали протоколе да би сазнали шта се десило”.

    А ево и рецепта за “читање” чланка:

    Видите да поштовањем “дела извесних протокола” можете сазнати оно што не знате, ако већ нисте у могућности да погледате снимак на друштвеним мрежама. Ето шта може да се деси ако се не почне са информатиком барем у предшколском узрасту (а после вас још стрефи посао у просвети).

    Чланак отвара многа питања па да и ја додам понеко:
    Где су родитељи у “извесним протоколима”?
    Где је граница између несташлука и прекршаја?
    У ком узрасту средњошколце (?) престајемо да третирамо као децу?
    А од ког узраста недолично понашање више не може бити сведено под несташлук?
    Да ли би просветни радници због овог чина позвали МУП и ЦСР да се ради о њиховој деци?

    Ипак, све ми се чини да најзанимљивије питање није овај догађај сам по себи, да то нису ни “извесни протоколи” (извесно сачињени од стране “извесних просветитељских мудраца”).
    Па чак ни чињеница да је школа поступила по протоколу да би сазнала шта се догодило (?!?) уместо да најпре сазнају шта се догодило па да поступе по протоколу који укључује МУП и ЦСР.

    Мислим да је најважније питање у вези овог догађаја (и у овом тренутку) његово медијско покриће.
    Како то већ иде – најпре на друштвеним мрежама па, корак по корак, до Блица и сродних му медија и Медеја.

    Да ли би прича уопште постала прича (а камоли да доспе докле је доспела) да је “у питању урамљена слика неке друге особе која је много учинила за просвету, попут Доситеја Обрадовића или Вука Караџића”? (Опростите, морадох и ово да цитирам.)

    А да ли којим случајем у нас већ данима бивају догађаји везани за Светога Саву, за Цркву у коју је уградио себе, надсуштно важни за све нас?

    Да ли су и какво медијско покриће ти догађаји добили? Или, далеко било, подршку?

    ДА Можда НЕ?

    Илити: Блиц (затвара) круг.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading