Изненађује небрига за просторе који сведоче о ратним злочинима, посебно у нашој престоници
Топовске шупе (Фото: Слободан Малдини)
На „историјском скупу за човечанство“ поводом 75. годишњице ослобођења логораша из нацистичког концентрационог логора Аушвиц-Биркенау, у Јерусалиму су се срели лидери четрдесет земаља. Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку „никад више“. Недељу дана касније, у Пољској је обележено 75 година од када је Црвена армија ослободила логор Аушвиц. На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин.
Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла.
У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га уништиле 1945, сакривши своје злочине.
Хумке масовних гробница у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)
Ту је убијено више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Али, у Јасеновцу нису сачувани грађевински ни други остаци да не би подсећали на голготу, а тај простор данас пре изгледа као голф терен. Спречавајући међуетнички конфликт, Тито је миноризовао Јасеновац, а Хрвати су одувек улагали напоре да затру сећање на жртве логора смрти.
Али, шта чине Срби?
Од 1978. до данас начињена су три покушаја чувања сећања на жртве Јасеновца градњом споменика и музеја у Доњој Градини, у Републици Српској. Били су неуспешни. И сâм сам се пре неколико година суочио са снагом усташког лобија који је успео да заустави реализацију новог пројекта Меморијалног комплекса. Али, изненађује небрига за просторе који сведоче о ратним злочинима, посебно у нашој престоници.
У центру Холокауста у Србији, логору Сајмишту, живот је изгубило 32.000 Срба и 8.000 Јевреја. Данас је то запуштен, запостављен комплекс полуурушених зграда у којима бораве бескућници, а ту је место нашло и једно обданиште! Музеј Бањичког логора реновиран је још давне 1983, а том приликом јеврејске жртве нису споменуте. Када је 1990. откривена табла на улазу у Спомен-парк Јајинци, о јеврејским жртвама на њој није било речи. Кроз Топовске шупе, један од првих логора у Европи за Јевреје и Роме, прошле су хиљаде затвореника, убијене на стратиштима Београда. Данас је ова локација заборављена, запуштена, а постоји опасност да зграде које су биле саставни део логора буду уништене због најављене изградње тржног центра. Очигледна незаинтересованост власти за сећање на жртве, јасан је показатељ у којој мери је обележавање страдања у Другом светском рату данас споредна тема у односу на преокупацију историјским просторима као местима пословно-градитељских иницијатива новопечених моћника.
Опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 31. 1. 2020)
Categories: Преносимо
Музеј Бањичког логора су направили комунисти и његова концепција је оптерећена њиховом идеологијом и фалсификатима. Тако је до данас због пословичне српске немарности узпрема истини и везаности за наведену чињеницу.
Што се тиче Топовских шупа, не може се од сваког места страдања направити музеј, нити има потребе за тиме. Страдало се свуда у Београду, лешеви су немарно закоповани и под Београдску тврђаву, и у парку Мањеж, и у Лисичјем потоку, и у двориште Архитектонске школе … Треба таква места достојно и истинито обележити, а од Старог сајмишта направити музеј геноцида над Србима и грађанима Србије.
Сем тога, још много споменика треба подигнути историјски значајним људима који су обележили све области живота.