Први учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је др Ивана Петровић Христопулу (Атина, Грчка)
Дизајн: Небојша Ћосић
Уместо увода
После успешно одржаног састанка СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 на тему „Матица и расејање – како повратити изгубљено поверење“, одлучили смо да покренемо други округли сто (први је био „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“) на тему „Матица и расејање – како даље“.
Обратили смо се низу успешних појединаца, како у матици тако и у расејању, са молбом да одговоре на следећа два питања: 1. Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу? 2. Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?
Уверени смо да производ ове „мисаоне фабрике“ неће бити само прецизна анализа стања ствари, већ и конкретна акција.
Ивана Петровић Христопулу (Фото: Лична архива)
Ивана Петровић Христопулу живи у Атини. У Грчку отишла на студије филозофије, као стипендиста Министарства економије Грчке. Затим, као стипендиста Министарства образовања Грчке, била на постдипломским студијама. Докторирала такође на Атинском универзитету на тему појма слободе и личности у делима Достојевског, са аспекта филозофије.
Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу?
Постоји огроман и неискориштен потенцијал у нашој дијаспори. Не постоји суштински организован и координисан систем који би тај потенцијал и огромну енергију искористио на прави – или чак било какав – начин. Свакако да су ту присутни индивидуални покушаји пружања помоћи или економске и научне сарадње, али опет без великих резултата. Међутим, оптимиста сам јер постоји жеља и искрена љубав према нашој матици.
А најслабија карика су државне институције.
Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?
Предложила бих да се створе мање групе експерата из научних и друштвених наука, који ће, сходно својој бранши, организовати и окупити наше људе широм света; затим покренути пројекте или улагања према и по потреби наших националних циљева. Мислим да смо, живећи у боље организованим срединама, толико научили да свако ради свој дио посла и да радимо за заједнички циљ.
Погледајте још
Categories: Лаки одговори на тешка питања
Оставите коментар