Саслуживање митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Пуљићем представља један од израза процеса одступништва од Православља
(Руска народна линија, 28. 1. 2020)
Како извештава Информативна католичка агенција Бискупске конференције БиХ, у прошлу суботу су надбискуп сарајевски (врхбосански), Винко Пуљић, и архијереј СПЦ, митрополит дабробосански Хризостом, одржали екуменистичку молитву.
Екуменистичка молитва је одржана у српском православном храму у главном граду БиХ. Кардинал Пуљић је у обраћању присутним указао на узнемирујуће податке о прогону хришћана и критички се осврнуо на равнодушност јавности према тим страдањима.
Помоћник главног уредника Руске народне линије, Павел Тихомиров, анализирао је овај догађај у разговору са нашим сталним аутором, професором Зораном Чворовићем.
Павел Тихомиров: Римокатоличка црква 25. јануара слави празник Обраћења св. апостола Павла. Тог дана се у Руској православној цркви празнује српски просветитељ Свети Сава.
Пошто Срби прослављају Светог Саву 27. јануара, а не 25. јануара, изгледа да у избору овог последњег датума нема симболике. Према мом суду, ипак постоји извесна двосмисленост у томе што је баш тај датум изабран за одржавање ове редовне екуменистичке активности.
Павел Тихомиров (Извор: Руска народна линија)
Шта одликује екуменистички покрет у Србији?
Зоран Чворовић: Екуменистички покрет је у Српској цркви прошао кроз три фазе.
Рана идеалистичка фаза у Краљевини Југославији, када је у екуменистички покрет био укључен и Свети владика Николај (Велимировић) и када се није занемаривао основни догмат о „Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви“.
Друга фаза почиње шездесетих година прошлог века са уласком СПЦ у Светски савет цркава и тада екуменизам почиње да се шири упућивањем младих богослова, будућих владика, на школовање у иностранство: у Институт Св. Сергија у Паризу, а такође и у Грчку и Рим.
Трећа фаза започиње деведесетих година прошлог века и она корелира са масовним повратком људи Цркви, када екуменизам почиње да се масовно шири у форми јеретичке „теорије грана“. Тада први пут почиње да се формира „екуменистичко монаштво“ и да се овакве идеје шире међу парохијским свештенством.
Павел Тихомиров: У чему се садашња фаза разликује од претходних?
Зоран Чворовић: Раније је су српски екуменисти спољну подршку налазили, пре свега, у Англиканској цркви, док су данас главни промотери екуменизма особе блиске Фанару.
Зоран Чворовић (Извор: Искра/Јутјуб)
Павел Тихомиров: Шта погодује ширењу екуменистичких идеја у СПЦ?
Зоран Чворовић: Под диригентском палицом старог прекаљеног монаштва људи су следили дух Светог Предања. Данас нестаје старо монаштво….
Павел Тихомиров: И људи почињу да се навикавају да сами бирају „правац правилног духовног живота“.
Са руског посрбио: З. Ч.