Да није било Американаца и осталих Западњака, који су све забринуто посматрали са стране, жртава палих за слободу Пољске од мрске руске чизме било би далеко више

„Американци“ ослобађају Аушвиц (Извор: novoye-vremya.com)

Доста нам је историје која је окренута само прошлом времену. Нама су потребни историчари који ће да се баве измишљањем лепше будућности.

Као резултат таквих прогресивних научних напора дошло се до историјских открића која потврђују налазе пољских историчара да Варшаву није ослободила Црвена армија него Американци који су говорили руски. Американци су, како пољски научници тврде, ослободиоци док су Совјети поробиоци.

Исти су као Срби, додаје С. Бисерко потпомогнута Милом, Стипом, Тачијем Микијем и Џеријем.

По најмодернијем тумачењу свега што нас очекује, Варшавски устанак, у коме је страдало 18.000 бораца Армије Крајова и, у потоњој немачкој одмазди, око 250.000 цивила, дело су крвавих руских руку који су устанак и започели па се одмах, ка‘ курве, повукли остављајући наивне Пољаке на милост и немилост немачкој надраси. Срећом, за разлику од Руса, просвећеној раси, доказаним власницима европских вредности, Немцима, којима није ни на памет падало непоштовање људских права, родне равноправности и загађења човекове околине. Они су Јевреје и друге народе – да неко случајно не помисли на Србе – превасходно Пољаке, убијали чистих руку, понекад и у рукавицама из чисто хигијенских разлога. Историчари подвлаче да је то време када су се Немци звали нацистима што апсолутно нема никакве везе са усташама који такође нису Хрвати.

Била би велика грешка ако би неко помислио да су Пољаци током трагичних збивања седели скрштених руку. Напротив, они су кренули у отворену борбу прса у прса са очајничком псовком на уснама: Немци, маму ли вам вашу руску!

Кад је враг већ однео шалу, Руси су дошли на готово и направили правог ршумовића без икаквог реда и поштовања закона јачег. Једино што је било по правди и људском закону то је да је, приликом поробљавања Варшаве, Совјета изгинуло скоро исто колико невиних Немаца и наивних Пољака заједно. Овде Србе не рачунамо јер су неурачунљиви као и у јасеновачком погрому где су на списку Јевреји, Цигани, домољубиви хрватски антифашисти и други…

Да није било Американаца и осталих западних савезника, који су сва страдања забринуто посматрали са стране, жртава палих за слободу Пољске од мрске руске чизме било би далеко више.

Извор: Искра

Црвеноармејци су заузимањем (они тврде ослобађањем) Пољске дошли мечки на рупу са надом да је руски медвед свуда радо виђен гост.

Мало морген, данас одговарају Пољаци, уз поклич WELCOME! правим ослободиоцима и заштитницима од немани која их вреба са познате стране – азијатске.

Актуелним уласком америчке војске у Пољску и нескривена захвалност Немцима што су се уздржавали и онда када то нису морали, најбољи је доказ ко је добио Други светски рат.

Украјинци су изашли са тврдњом да су за Други светски рат криви Руси исто као што су Аустријанци открили да пуну одговорност за Први сносе Срби. Тајна веза, дакле, за изазивање светских катастрофа заправо је темељ српско-руског братољубља.

У Србији постоје разни одбори као што су месни одбори, одбори без меса, затим одбори за пријем као и одбори риболовачких друштава за заштиту родне равноправности код риба са стриктним упутствима која прописују да се, као у Европској заједници, на менијима српских рибљих ресторана, поред пијаног шарана, обавезно мора налазити и пијана шареница а сомице би, којима се у изузетним случајевима може тепати и са соњице, морале имати сва права иначе загарантована свим другим српским сомовима.

Међу свим тим одборима налази се и Хелсиншки одбор за људска права (изузимајући права Срба јер су сумњиви по питању људских особина) којим председава главом и брадом С. Бисерко, такорећи жена која се грози и најмање помисли на браду.

Та, као што рекосмо, грозоморна жена (грози се на браду) каже да „док се Европа од Европе нација трансформише у Европу регија, уз све актуелне изазове, српске елите све више централизују Србију“.

Соња Бисерко (Фото: Медија центар Београд)

„Историјски посматрано, дакле опет историја, свака српска политика почива на централизму. Било каква аутономија је демонизована кроз политичку пропаганду и третира се као сецесионизам и сепаратизам.“ Србима не пада на памет да се угледају на суседну европску Хрватску где су Истра, Далмација, Хрватска, Славонија, Барања, Западни Срем, Крајина и тако редом постали Хрватско приморје, Хрватско подунавље и Хрватска Хрватска.

Док су Хрвати извојевали величанствену домовинску победу а Срби се из Крајине кукавички извукли сачувавши оно мало српске земље што су у хрватске крајеве, још док нису били Хрватска, унели на својим опанцима, „Војводина је платила највећи цех ратова из деведесетих година 20. столећа (овде се мало ујела за језик, али то је било јаче од ње искључиво због браде) јер се преко њене привреде финансирао рат“.

Ето и одговора Чанку на сто пута поновљено питање: „А ди су наши новци?“

Неинформисани, обесправљени, уплашени, упишани, крезуби и, наравно, брадати грађани сељачке Србије не могу бити иницијатори било каквог развоја без учешћа Кине, сумњиве Русије и арапских терориста, српској браћи по бради, који као и неки Срби имају више од три прста иако показују само три, са нагласком на средњи.

Аутономију Војводине треба дефинисати по кључу како је некада било, док је Соња (може и Соњица) жарила и палила (сада само пали јер је схватила да се венац од коприве не може, као у њено време, носити око врата).

Не дозволити, завршава ова умна праведница, да се Великосрбија замени Великобеоградом и истовремено издаје наређење да се забрани извођење старосрпске националистичке и централизмом задојене песме „Ћа је Лондра контра Сплиту граду“.

Будућност Србије је, завршава председница, у чланству у Европској унији чиме би и она постала Војводина која већ има К унд К европско искуство, невладине организације Хабзбурга.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, Соња Бисерко, историја, сатира