Сетим се приче од пре неколико година. Небојша диже руке, одлази у емиграцију… воли Србију, али не може више да издржава силну децу
Корачам кроз Чубурски парк, погледа упртог у асфалт, који је прекривен неком врстом масне и прљаве емулзије, по којој се пресијавају ноћне светиљке. Стижем до IDEA. Купујем неколико такозваних артикала и долазим на касу.
Чубурски парк (Извор: belgrade-beat.rs)
– Да ли имате супер-картицу? – пита ме касирка.
– Немам. Имао сам је, али ју је појео пас.
Касирка се од срца насмеје.
– Извините што се смејем…
– Таман посла. Смех служи да се смејемо.
– А знате ли зашто сам се насмејала? Зато што је и мени пас све појео. Мислила сам да сам једина, али нисам. Појео ми је индекс…
Осмотрим је. Престара је за студенткињу.
– …који сам чувала…
Да јој не бих поставио глупо питање шта је студирала, или, не дај Боже, шта је завршила, кажем:
– Кажу да је пас човеков најбољи пријатељ. Никад нисам разумео зашто.
Касирка се смеје, а ја излазим напоље. Нисам сигуран шта би ми било драже, односно мрскије – да није завршила факултет, или да га је завршила, па ради на каси.
Поново стижем до парка. На углу улица Чубурске и Цара Николаја, велики билборд, на коме се смењују две рекламе, тако што се померају горе-доле. Једна је за Munchmallow, a друга за Lidl. На реклами за Lidl је наш познати глумац Небојша Дугалић, у карираној кошуљи. Осмехује се. Пошто стално иде горе-доле, делује као да искаче однекуд, баш као некакав jack in the box. Сетим се приче од пре неколико година. Небојша диже руке, одлази у емиграцију… воли Србију, али не може више да издржава силну децу…
Фото: Војислав Тодоровић
Можда је одлучио да не оде, онда кад је Lidl дошао.
Поново ходам кроз парк, ка кући, и никако не могу да одвојим поглед од мусавог и масног асфалта, на који су, заједно са кишним капима, пале и прљаве честице из загађеног ваздуха.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Војислава Тодоровића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар