Данашњој Војводини, колико и самој Србији, неопходна је промена политичке филозофије вечито заокупљене тражењем криваца и изговора, написала Соња Бисерко
Соња Бисерко (Фото: Медија центар Београд)
Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко изјавила је да Србија третира Војводину као ратни плен.
„Војводина је из перспективе Србије одувек била третирана као ратни плен и зато је била изложена својеврсном инжењерингу кроз читав 20. век“, написала је Бисерко у тексту који преноси портал Аутономија.
Према њеним речима, док се Европа од Европе нација трансформише у Европу регија, уз све актуелне изазове, српске елите све више централизују Србију и унитаризују је, што се испоставља као главна кочница њеном развоју.
„Историјски посматрано, свака српска политика почива на централизму. Било каква аутономија је демонизована кроз политичку пропаганду и третира се као сецесионизам и сепаратизам“, навела је Бисерко.
Додала је да је Војводина платила највећи цех ратова из деведесетих година 20. века, јер се преко њене привреде финансирао рат.
„Данашњој Војводини, колико и самој Србији, неопходна је промена политичке филозофије вечито заокупљене тражењем криваца и изговора – подједнако колико јој је неопходна и нова законска регулатива која би претпостављени развој учинила могућим. Неинформисани, обесправљени, уплашени и егзистенцијално угрожени грађанин не може да буде иницијатор било каквог развоја – баш као што су и неизграђене, партократски окупиране институције кочничари сваког претпостављеног друштвеног развоја“, оценила је Бисерко.
Према њеним речима, политичка сцена Србије је „заробљена национализмом“ и темама које су грађане удаљиле од политике.
„Аутономију Војводине треба дефинисати у новом кључу у складу са европским моделима, наравно, уколико Србија још увек жели да припадне тој заједници. Централизам је довео до егалитаризације и осиромашења свих делова Србије, посебно најразвијенијих, односно Војводине. Историјски посматрано, Србија ће се централизма тешко ослободити, јер је на њему традиционално почивала свака српска политика“, написала је Бисерко.
Додала је да Војводина има и историјско искуство припадања Европи и поручила да је за будућност Србије и Војводине императив чланство у ЕУ.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Бескрајни низ сплачина које ова жена може да избљује превазилази спознају да она то ради за крваве паре. Ипак је јасно да се она продаје за мале паре, чим оволико дуго наплаћује своја баљезгања. Очигледно је није битан ни повод за неки њен иступ. Једноставно, по потреби, данас има причу о Војводини, сутра о Шиптарима, следећег дана о српским злочинима… У свему је најтужније што су њени покровитељи истовремено налогодавци власти у Србији. И то не само тренутних.
Само једном приликом је Војводина третирана као ратни плен. За време титоистичке окупације. Додуше, тада је и ужа Србија била ратни плен.
“Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко изјавила је да… Србија третира Војводину као ратни плен….и: додала да Војводина има и историјско искуство припадања Европи…“.
Одвратно, отровно коминтерновско-комунистичко срање!
Сам појам “Војводина“ је њихов политички фалсификат, створен искривљавањем историјског назива “Војводство Српско“ – што је и била само једна од 42 титула аустријског императора (и то последња у низу) и настала је тек 1849 г. (https://en.wikipedia.org/wiki/Grand_title_of_the_Emperor_of_Austria): “Надвојвода Војводства Српског“. Та папирна творевина је била празна “награда“ наивним Србима за њихову подршку у борби против Мађара у револуцији 1848 г. Ни тада није имала никаквог практичног значаја, а после формирања Аустро-Угарске и потпадања области Војводства Српског под Будимпешту и систематске насилне мађаризације тих области – што је све потрајало до 1918 г., поготово.
Моји малобројни српски преци по женској линији : чукундеда из Црепаје и његови потомци из Панчева и Црепаје – колико се као дете сећам (а сви они којих се сећам су били рођени крајем XIX века, док су њихови преци тамо дошли са југа Србије – у сеобама Срба у XVIII веку) никада нису помињали појам “Војводина“ (а како су и могли, када то није као појам постојало). Ако су о себи говорили – били су Срби, Пречани, Банаћани – а “Војвођани“ су за њих били нешто као Марсовци… Друга ствар је за оне нове – дођоше, вољне и невољне комунистичке пришипетље, путнике и потомке из “возова без возног реда“ – били они номинално Срби, или не. Многи од њих су прихватили тај коминтерновски појам и сада соле памет свим Србима у једином циљу подривања јединства нације и државе. Ако икада дође до оздрављења државе Србије – прва ствар коју треба учинити је укидање „Аутономне Покрајине Војводине“.