Изражавамо нашу најдубљу солидарност са прогоњеним новинарима у Црној Гори, и још једном вас молимо да се, у оквиру својих могућности, супротставите репресији у Црној Гори
Хапшење Гојка Раичевића (Извор: Печат)
Поштовани,
Позивамо вас да се, у оквиру својих компетенција, заложите за заштиту слободе јавне речи у Црној Гори, а нарочито вас молимо да захтевате заустављање полицијског, тужилачког и судског прогона уредника информативних портала у Црној Гори.
У последњих петнаест дана, најпре је 5. јануара 2020. ухапшена уредница портала ФОС медија, Анђела Ђикановић, да би недељу дана касније били ухапшени уредници портала ИН4С Гојко Раичевић и Борба.ме Дражен Живковић. Сви су задржани у притвору због наводног ширења лажних вести и „панике у јавности“, а када су пуштени, против њих је тужилаштво наставило прогон пред црногорским судовима.
Дражен Живковић и Гојко Раичевић (Фото: ИН4С)
Саучесништво Управе полиције и Тужилаштва у Црној Гори у настојању да се креира уређивачка политика медија која би одговарала властима, превазилази по бруталности иначе лош третман слободних медија у нашем делу Европе. У Црној Гори најугледнији новинари се хапсе као опасни криминалци. По аутоматизму им се изриче мера притвора, која се потом наставља судским прогоном. Више не може да се говори о појединачним случајевима гушења слободе мисли и говора, већ се ради о систематичном методу црногорских власти које полицијском репресијом, желе не само да дисциплинују медије, већ и да наруше професионално и опште људско достојанство уредника критички оријентисаних интернет портала.
Изражавамо нашу најдубљу солидарност са прогоњеним новинарима у Црној Гори, и још једном вас молимо да се, у оквиру својих могућности, супротставите репресији у Црној Гори. Не можемо да не приметимо да је до тортуре над новинарима дошло после „потернице“ коју је 19. новембра 2019. године издала Џуди Куо, отправница послова Амбасаде САД у Црној Гори, директно прозвавши портале ИН4С и Борба.ме као носиоце „погрешног информисања и манипулација“. Чињеница да се налогодавац сам открио никако не амнестира непосредне извођаче послова у Црној Гори.
Потписници (по азбучном реду):
- доц. др Будимир Алексић
- Весна Арсић, главни уредник билтена СКЦ Ћирилица Београд
- Милица Бакрач, књижевник
- академик Данило Баста
- др Душан Ј. Басташић, главни уредник портала Јадовно 1941.
- Богдан Беспаљко, члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије
- Новак Бјелић, некадашњи директор Трепче
- Љиљана Богдановић, недељник Печат, Београд
- проф. др Драгиша Бојовић
- проф. др Павле Ботић
- Стефан Бранисављевић, историчар и новинар (Jordan Times)
- проф. др Борис Братина
- проф. др Весна Братић
- Дејан Спиридон Булатовић (Радио Светигора)
- Никола Варагић (Стање ствари)
- проф. др Слободан Владушић
- Никола Врзић, новинар (Печат)
- др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије
- Ранко Гојковић, дописник Руске народне линије и уредник сајта Саборник србско-руски
- др Владимир Димитријевић, професор
- др Душан Достанић, Институт за политичке студије
- проф. др Јован Б. Душанић
- проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице
- Милорад Ђошић, пуковник-пилот у пензији (СКЦ Ћирилица Београд)
- др Миша Ђурковић, научни саветник (колумниста листа Политика)
- Слободан Ерић, главни и одговорни уредник магазина Геополитика
- др Александар Живковић, извршни уредник портала Стање ствари
- др Зоран Живковић
- Никола Н. Живковић, публициста и преводилац
- др Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија.орг
- Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
- Владимир Зотов, уредник информационе агенције Евроазија дејли
- Владан Ивковић (Блог Србист)
- др Слободан Јанковић, научни сарадник
- доц. др Јован Јањић
- Наташа Јовановић, новинар (Печат)
- др Васиљ Јововић, историчар
- Весна Капор, књижевник
- Стефан Каргановић, правник и публициста
- проф. др Зоран Кинђић
- проф. др Милош Ковић
- др Горан Комар, лекар и историчар
- Добрана Комненић, Слобода (Чикаго) и Српски радио (САД)
- проф. др Часлав Копривица
- Срђан Крунић (Стање ствари)
- Александар Лазић, главни уредник портала Стање ствари
- проф. др Александар Липковски
- проф. др Георгиос Нектариос Лоис, Универзитет у Патри (Грчка)
- Светлана Максовић, правник и преводилац (Стање ствари)
- Стефан Мачкић, новинар (Фронтал)
- Никола Маловић, писац
- Јован Маркуш, публициста
- Владимир Меденица, философ и публициста
- Михаило Меденица, новинар
- проф. др Александар Милановић
- Никола Милованчев, правник и публициста
- Милош Милојевић, заменик главног уредника портала Стање ствари
- проф. др Дејан Мировић
- доц. др Кристина Митић
- Сергеј Мојсејев, харковска друштвена организација „Троједина Рус”
- Желидраг Никчевић, књижевник
- Ален Новалија, магистар медиевистике
- проф. др Слободан Орловић
- академик Часлав Оцић
- проф. др Марко Павловић
- Миле Перић (РТВ Марш)
- Јован Пјешчић, правник (Стање ствари)
- Антон Половенко, председник друштвене организације ”Руско Црноморје”
- Јасна Поповић, библиотекар (Стање ствари)
- Љиљана Поповић, књижевни преводилац и есејиста
- проф. др Светозар Поштић
- Светислав Пушоњић, писац и публициста
- Милорад Раваси, власник и уредник Српског радија (Чикаго)
- др Мирјана Радојичић, Институт за политичке студије
- др Александар Раковић, историчар
- Соња Ракочевић, фоторепортер (Стање ствари)
- Редакција Српског књижевног листа
- проф. др Митра Рељић
- проф. др Слободан Рељић
- проф. др Бранислав Ристивојевић
- Крис Роман, председник удружења Еуро-Рус, Белгија
- проф. др Слободан Самарџић
- Милослав Самарџић, главни уредник Погледа (Крагујевац)
- Момчило Селић, писац
- Ана Селић, преводилац
- Данијел Симић, писац и председник УГ Фронтал
- Дмитриј Скворцов, публициста, Кијев
- Стан Смиљанић, уредник портала Britic Magazine, Велика Британија
- Војислав М. Станојчић (Стање ствари)
- Анатолиј Степанов, главни уредник Руске народне линије
- Љубомир Стефановић (Славија инфо ТВ)
- Милун Стијовић, истраживач-сарадник Историјског института, Београд
- др Рада Стијовић, научни саветник
- Татјана Стојановић, новинар (Евроазија дејли)
- Невенка Стојчевић, новинар
- Јелена Тасић, новинар (Данас)
- Павел Тихомиров, помоћник главног уредника Руске народне линије
- Војислав Тодоровић, писац
- проф. мр Мирко Тољић
- Ана Томашевић, новинар (Радио Београд)
- Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
- Трифко Ћоровић, оснивач и уредник портала Слободна Херцеговина
- доц. др Ања Филимонова
- проф. др Зоран Чворовић
- Марко Шикуљак, уредник портала Фронтал
- проф. др Марица Шљукић
- проф. др Срђан Шљукић
Напомена: Достављено свим релевантним адресама за заштиту новинара у Србији и иностранству
ИЗМЕНА: Накнадно додати потпис проф. др Светозара Поштића, проф. др Митре Рељић, проф. др Слободана Рељића, др Раде Стијовић, др Зорана Живковића и Владимира Зотова.
.
Categories: Моба
И шта сада?Нема у име Народа кога иначе и нема.Као и нас осим на списку.У једном протесту осим имена давали смо и Матични Број..У тројке у име Народа кога иначе више нема..остали смо само ми.
Добар текст, али му недостаје једна важна појединост. Испред којег удружења су потписници ове петиције? Ако су то грађани, по којем критеријуму су се организовали. Ако је петиција јавна што није објављена могућност њеног потписивања. Зашто само 107 људи. итд, итд…..Недостатак правих одговора на ова питања јача аргумент да је потписницима стало и до самоистицања, а не само до борбе за истину и правду.
@ Коста Дори
Није тешко видети да је критеријум “медијски”, да су ту заправо уредници, новинари васколики сарадници, а њима придодати (или је обрнут редослед примеренији) истакнути јавни појединици који су део виртуалног “Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања”.
Пошто видите само 107 потписника, јасно вам је да је ово пре “листа за одстрел” него за “самоистицање”. Уосталом, какву корист могу имати потписници овог Позива?!
Александар Лазић, као један од иницијатора овог Апела
Milo Djukanovic zna da se narod uvek moze potciniti volji vodje. To je lako. Samo mu treba reci da je drzava napadnuta i optuziti slobodnomislece za manjak patriotizma. Funkcionise svuda, u svakoj drzavi.
I u Srbiji se vlast tako drzi.
Vec godinama slusamo da smo okruzeni besnim alama koje hoce da nas progutaju.
@Александар Лазић
Можда Ви лако видите да је реч о “истакнутим јавним појединцима”. Ја их таквима не видим. Односно, неке видим, а неке баш и не. Ваш критеријум је у најмању руку субјективан, на шта имате право, али грдно грешите ако тај свој субјективан критеријум сматрате општеподразумевајућим. Понављам да се потпуно слажем са захтевима из петиције. Осим тога, рекао сам да се то може разумети и као акт самоистицања, а ви некоректно мењате тезе (што се види из контекста) и употребљавате именицу “корист”. Ја нисам говорио о користи, него о самоистицању о којој се може говорити ако имамо у виду “ексклузивност” коју су потписници пригрлили, а за њом, по мом суду, није било потребе, Напротив. Знате, имате право на “секташење”, али не можете “секташити” и очекивати масовнију подршку.
@ Коста Дори
Што рече (написа) Сима Милутиновић Сарајлија кад је дописивао један стих Његошу:
ТКО УМИЈЕ БОЉЕ
ШИРОКО МУ ПОЉЕ
Тако и Ви, поштовани господине, ако нисте задовољни нашим “самоистицањем” (sic!) направите боље, старије и лепше (а и височије), и без “самоистицања”.
Александар Лазић
@Александар Лазић
Не бих Вас ја више задржавао. Плашим се да ништа разумели нисте. Није поента била у томе да се ствар раздробљава, него окупља. Саборност, не секташтво. Нисам ја замандаљивао врата, него показао да су замандаљена.
Знате, та секта о којој говорим, зову се Амиши.
Свако добро Вам желим и збогом.
@ Коста Дори
Господине,
Уместо овог паметовања и понављања овешталих “фора и фазона”, боље би Вам било да сте енглеску верзију позива послали удружењима за заштиту новинара, релевантним медијима… Исто и са француском и руском верзијом. Знам да Ви мислите да “све је промоција”, али за ово је учињен неки напор да се осмисли, напише, скупе потписи и преведе на три језика. Ваше је право и да на то све пљунете, али дозволите и нама (или макар мени) да кажем(о) да ми је доста оних “матораца из Мапета” који седе, ништа не раде и пљуцкају.около.
Одмах да кажем да сам лично послао апел на релевенатне српске (УНС, НУНС, мин. информисања, Влада, Председник…) и иностране (Међународно удружење новинара, Фридом хаус, Амнести интернешнел, Европска комисија итд.).
Што се тиче “масовности” петиција, и уопште електронских петиција, верујем да нисам једини који види (и зна) да ниједна – ама, баш НИЈЕДНА – није дала никакав ефекат. Није ствар у масовности ни у сили (ако Ви разумете шта хоћу да кажем).
У сваком случају, леп и пријатан одлазак желим!
Александар Лазић