Џон Тејлор Гато: Тајно затупљивање сврха обавезног школовања

Основна теза коју доказује Гато јесте да масовно школовање шкоди деци, и да је потребно имати га мање, а не више

Џон Тејлор Гато (Фото: Политика)

Ево једне субверзивне књиге која уопште не претендује да буде таква – „Затупљују нас: тајна стратегија обавезног школовања” америчког педагога Џона Тејлора Гата. Говори о штетности масовног школовања у Америци, образовања које ствара послушне службенике, а сузбија у личности насушно критичко и креативно мишљење. У САД је ово дело имало више издања, код нас га је у преводу с енглеског Иване Миленковић објавио чачански „Градац”. Пошто је своје есеје објавио под овим насловом, и после низа предавања и гостовања у различитим америчким институцијама, Гато је добијао писма родитеља који су одлучили да своју децу образују код куће. Тридесет година предавао је, писао књиге и бавио се питањима америчког образовног система, а преминуо је октобра 2018.

Основна теза коју доказује Гато јесте да масовно школовање шкоди деци, и да је потребно имати га мање, а не више. Према мишљењу аутора, умрежене школе претварају се да образују, а у ствари нас џепаре, као што је то Сократ пре неколико хиљада година и предвидео.

„Један од најсигурнијих начина да препознате истинско образовање јесте чињеница да оно не кошта много, не зависи од скупих играчака и сокоћала. Доживљаји који омогућавају да се оно деси, и самосвест која га покреће су малтене бесплатни. На образовању је тешко од једног динара направити два. Али школовање је чудесна мутљавина, која непрестано бива све препреденија”, написао је Џон Тејлор Гато, који указује и на мисао математичара и филозофа Бертранда Расела да масовно школовање у Америци има дубоко антидемократску сврху, да је оно сплетка да се вештачки произведе национално јединство укидањем људске разноликости и поништавањем ковачнице која ту разноликост производи, а то је породица. Према мишљењу лорда Расела, како наглашава Гато, масовно школовање створило је препознатљивог америчког ученика: антиинтелектуалног, сујеверног, без самопоуздања, а који има свог пандана у било којој другој нацији, бившој или садашњој. Та школована деца, рекао је Расел, постала су грађани танушног „масовног карактера, који презиру изузетност и естетичност, бивајући недорасли личним кризама сопствених живота”.

Фото: Н1

Подстицај да напише ову књигу, по сопственом признању, Гато је добио 1990. године, када је освојио прву од неколико награда за учитеља године. Мислио је да само уљудно захвали на додели, када је од једног бившег ученика добио идеју да ипак јавно изнесе нека своја запажања. Тако је написао говор „Психопатска школа”, у којем је описао неколико образаца патолошког понашања код школске деце, како оне из богатих, тако и оне из сиромашних породица. Тај говор прочуо се широм државе, усменим путем, али и захваљујући мањим часописима, па су Гату затим масовно стизала писма и подстреци на то да објасни специфичне механизме као узроке овакве патологије. Гатов други говор „Наставник од седам наука”, одржан приликом прихватања награде за наставника 1991. године државе Њујорка, био је објављен у стотинама часописа. Убрзо је наставник који је држао предавања тринаестогодишњацима, позван да говори у старом здању Сената, Центру за уметности у Нешвилу, на инжењерском академском семинару васионског центра Наса, у компанији Епл компјутери, владиним агенцијама у Сингапуру, Куала Лумпуру, Боготи…

„Иако сам мењао реторичко рухо ових говора, да их прилагодим различитој публици и околностима, моја суштинска порука била је (и остаје) та да је принудно институционално школовање апсолутно немогуће реформисати јер је оно већ у потпуности успешно! Бриљантно извршава тачно оно за шта је првобитно било осмишљено, а то је да буде ’образовна’ компонента једне централизоване привредне масовне производње, којом се управља из шачице командних центара. Таква привреда има незајажљиве потребе: да би функционисала, она захтева одређену врсту ’људских ресурса’, посебно ону која компулзивно себе одређује куповином ствари, поседовањем свега и свачега, процењивањем свега из перспективе пријатности, физичке безбедности и статуса”, објаснио је Гато, додајући да су школе сјајан механизам да се услове надолазеће генерације на прихватање тоталног менаџмента, да се свима нама наметне једна врста доживотног детињастог понашања у интересу научног менаџмента, а њему су потребни „крњи људи” да би њима управљао, зато што они који су целовити одбацују „продужено старатељство”.

Књига Џона Тејлова Гата Dumbing Us Down (Фото: SlideShare)

Као наставник, Гато је уочио да су деца, због тога што им школа одузима време да одрасту, равнодушна према свету одраслих, нису радознала, немају осећај за будућност, окрутна су једна према другој. Материјалисти су, несамостални и пасивни млади људи, а лоше се осећају у испољавању присности.

Као решење за овакво стање Гато нуди жестоку националну дебату, која би трајала годинама. Ако ствари разговором не постану боље, он предлаже да се новац којим је дотирано школство, слије натраг у породично образовање, да зацели породице и излечи децу. „Истинска реформа је могућа, али не би требало ништа да кошта. Треба да преиспитамо темељне премисе школства и одлучимо шта желимо да сва деца науче и зашто”, сматра аутор књиге „Затупљују нас”, који закључује: „Животи могу да се контролишу механизованим образовањем, али ће увек узвратити напад оружјем социјалне патологије: дрогама, насиљем, самоуништењем, равнодушношћу.”

Марина Вулићевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Pozdravljam tekst Marine Vulicevic,prenet iz dela John Taylor Gatto. Odavno sam razmisljao na istu temu,jer sve ovo sto danas cini skolovanje dece, sluzi sistemu, a najmanje deci i njihovim zivotnim potrebama.
    Zamislite mladog coveka koji se 20 godina skoluje, da bi konacno poceo da privredjuje, da se oseca korisnim, opsluzujuci neku masinu koja je u funkciji elektronike, s robotskom logikom.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s