Владимиру Димитријевићу агенти иностраног утицаја не могу да опросте то што је Србе упознао са руском религиозном мисли
Владимир Димитријевић (Извор: Руска народна линија)
(Руска народна линија, 18. 1. 2020)
Павел Тихомиров: Против др Владимира Димитријевића, доктора филолошко-историјских наука, професора Чачанске гимназије и православног апологете познатог ван граница Србије, покренут је судски поступак по тужби удружења грађана „Да се зна“, које се бави заштитом права ЛГБТ заједнице. У српској православној патриотској публици, која са живим интересовањем прати ситуацију у Русији, Владимира су већ назвали српским „Олегом Платоновом.“[1] Каква је данас ситуација?
Зоран Чворовић: Суђење српском „Олегу Платонову“ почиње 22. јануара у 9 часова у Вишем суду у Београду.
Тужилац захтева од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице, објављеном на вебсајту www.vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године, и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long There Is One Hundred од 30. 05. 2018. године, извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“ Према речима тужиоца, др Владимир Димитријевић је извршио акт дискриминације тиме што је у јавно публикованим текстовима пренео истраживачке увиде о негативним друштвеним последицама пропаганде идеологије политичког хомосексуализма појединих светски познатих аутора из области друштвених наука који су навeдени у тужби, од Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа до Слободана Антонића и Наталије Нарочницке.
Сходно таквом разумевању права, тужилац тражи од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог вебсајта уклони проскрибоване текстове и да му забрани да убудуће на било ком месту јавно износи сличне вредносне ставове. Овакав тужбени захтев јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљење које је другачије од мишљења пропагатора идеологије политичког хомосексуализма.
Павел Тихомиров: Није случајно да се на удару нашао писац десетина књига и стотине чланака на хришћанске теме. Одлучили су да му затворе уста посредством организације која међу православним Србима пропагира „вредности Содоме и Гоморе“.
Зоран Чворовић: Са Владимировим текстовима се можете упознати на његовом сајту (овде).
Агенти иностраног интереса не могу да опросте др Владимиру Димитријевићу – не само његов вишедеценијски апологетски рад, већ ни чињеницу да је својим неуморним списатељским и преводилачким радом упознао Србе са руском религиозном философијом, руском поезијом, а посебно са историјом Светих Царских Мученика. Још пре деветнаест година превео је неке од најзначајнијих радова И. А. Иљина, а поред тога преводио је дела Владимира Соловјева, поезију јеромонаха Романа (Матјушина), написао је две обимне студије о Светој Царској Породици, књиге о старцу Кирилу (Павлову) и А. И. Солжењицину. Сарађивао је у научном зборнику Института за славистику Руске академије наука који је био посвећен односима државе и Цркве у Источној Европи у другој половини 20. века…
Павел Тихомиров: Реч је о зборнику радова „Государство и Церковь в СССР и странах Восточной Европы в период политических кризисов второй половины XX века“ (овде). Аутори овог Зборника су размотрили проблем компромиса и конфронтације у односима између цркве и државе и истражили питање заједничког деловања државних органа и цркве у кризним периодима из националне прошлости, посебно се занимајући за проблематику борбе световне и црквене власти за монополски утицај на друштвене процесе.
У Зборнику је објављен рад, који је Владимир Димитријевић припремио у коауторству с Вама, господине Чворовићу, – „Сербская православная церковь в условиях югославского кризиса и политических трансформаций Сербии (конец XX – начало XXI века). Политические, правовые и исторические аспекты.“
Зоран Чворовић: Осим тога, Владимир Димитријевић је био члан колектива аутора монографије „Листая страницы сербской истори“ (прва научно-популарна историја Срба на руском језику), која је 2014. године објављена, под уредништвом Јелене Гускове, у издању Института за славистику Руске академија науке и издавачке куће Индрик (овде).
Павел Тихомиров: Имао сам част да лично упознам Влада. Он је више пута објављивао на „Руској народној линији“. Свом душом сам са њим, а истовремено сам убеђен да ће руска јавност помно пратити суђење др Владимиру Димитријевићу – српском „Олегу Платонову“.
Са руског посрбио и напомену написао: З. Ч.
[1] Олег Платонов, доктор економских наука и директор „Института руске цивилизације“, објавио је 170 дела најзначајнијих руских мислилаца и 25 класичних руских енциклопедија. Против Олега Платонова се води судски поступак због његове тротомне историје масонства у Русији (овде).
Categories: Посрбљено
Чудна је та „елитна демократија” по чијим принципима си демократа само ако мислиш као они. У супротном, „тужилац се залаже да се др Димитријевићу забрани да било где јавно износи такве ставове”!!! Мош’те мислити! Јадан је тај тужилац који тражи од суда да човеку забрани да мисли!!! Ах…ти граџанери…које у комуникацији одмах познам по простачком обраћању са умишљене висине…и обавезно на „пер ту” јер, културу или немају или је „чувају” само за погрешно израчунате јединке којима је идеологија уништавање свега природног и надасве свега Хришћанског!
Скоро сам чула да се Владе уплашио суђења.Лично мислим, знајући га, да се он не плаши за себе већ за читаву ситуацију у којој се нашао србски народ а и цело православље.Зато се молим Господу да му да снаге да издржи ову и његову и нашу Голготу.
Gospodinu Dimitrijevicu zelim sve najbolje.Potpisao sam i apel koji se svojevremeno potpisivao.Pa, ipak, ostaje gorak ukus, da se tako ironicno izrazim, od one:”…i intelektualci moraju da jedu”.Nisam siguran da je to izgovorio gospodin Dimitrijevic, vec neko sa sigurnijim
i obilnijim obrokom.Nekada se intelektualcima radilo o glavama, sada se spustilo na zeludac, ne smem ni da pomislim gde se dalje moze spustati.
Ово је врло позитивно у смислу давања додатног публицитета опусу Вл. Димитријевића.
Такође је позитивно да се увиди (ко очи има и хоће да види) до ког је степена дошла неслобода мишљења у Србији.
И како је јануар и време снегу да падне, још је позитивно и то да звери, пардон, “удружени грађани”, покажу свој траг нечовештва.
Ни ту није крај позитивности, јер и судство има прилику да се истакне у позитивном смислу, и рецимо, одбаци оптужбу као неосновану, беспредметну и злоумишљеничку…
Треба да иде на суд, то ће му допринети популарности и још бољојј продаји своје публицистике.
Да брата у Христу, господина Димитријевића, закрили молитва Светог Јована, Претече Крститеља, Крсне славе скромног ми дома, крепким и мужевним у истини начини, да лаж као трње невештаствено у лицу огња сажеже…
@ Мица
Једна је дебилана да неко прича да се Димитријевић уплашио. А дебилана дебилане је то преносити, па као тумачити. Срби као Димитријевић нису од те дебилане, од било ког страшења – но од тврдог трајног ЗАВЕТНОГ МАТЕРИЈАЛА.
P.S. Тешка рука Светог Саве ће Димитријевића заштити, а наше и његове непријатеље ударити. Страх остављамо њима, а нама испуњавању Косовског = Новог Завета.
То није само суђење проф. Димитријевићу већ и српском народу који размишља и не слаже се са оним што је супротно људском разуму. Једна шачица удружених грађана која покушава да манипулише тобоже о некаквој дискриминацији, односно не признају да су ништа друго него лобистичке марионете. Ти лобисти су данас у политици у социјалним установама,у школама, медијима као и у Цркви чији великодостојници ћуте.
Зашто тужиоци који се баве оваквим стварима не пресавију папир и туже НАТО који је дискриминисао слободу једног целог народа и осакатио га у недоглед бомбардовањем уранијумом.
Не смете, јер су исти ти лобисти и у правосуђу „ да се зна”.