Уколико СПЦ пристане на уплитање Цариграда у наше унутрашње питање, направићемо силну грешку – легитимисале би се све јасније претензије Цариградске патријаршије

Седиште Васељенске патријаршије (Извор: Борба за веру)

Поводом најновијег мешања Цариграда у унутрашње питање Српске Православне Цркве у Северној Македонији није лоше подсетити се на изјаву патријарха Цариграда у интервјуу за Политику од 21. 2. 2019:

„… Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба…“

Разјашњење:

1. Цариградска патријаршија сматра да МОЖЕ да мења чак и Устав и границе аутокефалних Цркава. Сматра да може да преправља већ додељене Томосе о аутокефалији, и да преиначује стогодишње одлуке. Уосталом, то су посведочили својим деловањем у Украјини. Сада само потврђују да то није јединствени случај него да је у питању modus operandi садашњег патријарха Цариграда.
2. Даље, ова изјава потврђује да цариградска патријаршија никада не прекорачује границе других цркава ОСИМ онда када цариградски патријарх одлучи да треба да их прекорачи.
3. Судећи по најновијим збивањима, и изјавама Цариграда о питању Цркве у Северној Македонији, “односни захтев” из Северне Македоније је очигледно већ стигао, и “већа црквена потреба” ће највероватније ускоро бити медијски проглашена Urbi et Orbi. (види тачке 1-3 испод)

Уколико СПЦ пристане на уплитање Цариграда у наше унутрашње питање, направићемо силну грешку. На тај начин би се делимично легитимисали сви скорашњи упитни потези Цариграда и њихове све јасније космо-еклисиолошке претензије. Положај страдалне канонске Цркве у Украјини би се отежао, забио би се нож у леђа свима онима који одолевају притисцима да се црквена питања решавају по (гео)политичком диктату, и који настоје да деескалирају и зацеле садашњи раскол који је настао неканонским деловањем. И сами себи бисмо пуцали, не у ногу, него у стомак, јер би се притисци на нашу Цркву само појачали.

Патријарх Вартоломеј (Фото: Печат)

Уколико СПЦ не пристане на уплитање Цариграда, уколико им културно одговоримо како смо разочарани њиховом одлуком да се мешају у наше унутрашње питање, без претходних консултација са нама, без нашег позива, и без нашег пристанка да они посредују у решавању овог проблема, и обавестимо их да настављамо настојања за проналазак решења са јерархијом у Северној Македонији по мандату Сабора наше Цркве, бићемо изложени медијском линчу. Односно врх Цркве, Патријарх и Синод, на првом месту биће изложен наставку медијског линча који траје још од прошлог Светог архијерејског Сабора након јасно израженог јединственог става наше јерархије по питању Украјине. Поред већ постојећих спинова на цео низ тема, кренуће медијски спин на тему Северне Македоније у три главна правца:

1. Спиноваће се о томе како ми заоштравамо ситуацију са Цариградом, а Цариград само жели да помогне.
2. Како смо неспособни да решимо македонски раскол и како нам ипак треба „Мајка“ да нам реши проблем.
3. Како смо немарни према спасењу милиона верника у Северној Македонији.

Међутим, боље је бити нападнут правде ради, него бити похваљен неправде ради.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Ведрана Гагића)

Categories: Преносимо

Tags: „МПЦ“, Ведран Гагић, СПЦ, Фанар, Цариградска патријаршија, македонски раскол, украјински раскол