Jeромонах Игнатиjе (Шестаков): Подвиг љубави преподобног Серафима

Топлина коју Серафим сваком од нас дарује данас, овај миран дух и блаженство у Духу Светом, нека буду са свима нама

Свети Серафим Саровски (Фото: Православие.ру)

Свако од нас улаже много напора у изучавање закона Божијег. Посебно људи који тек улазе у Цркву и омладина која иде у школу. Њихов ум има способности за учење, и они теже ка томе да сазнају што више из веронауке, из богослужења, из догмата Цркве и из њене историје. И ми, нахранивши се знањима, почињемо да учимо ближње, људе из околине, и то је природно. Међутим, често запажамо да то не доноси никакав добар плод, да оне исправне и наизглед лепе речи које говоримо немају одјека у срцу ближњег, а то су речи из Закона Божијег. Зашто се то дешава? Зато што често заборављамо, поучавајући се у Закону Божијем и сакупљајући ова знања која су нам, наравно, потребна, да, пре свега – ако живимо духом, по духу треба и да поступамо. Данас нам о томе говори Апостол (Гал 5, 25). Уколико живимо духом, по духу треба и да поступамо.

Спомен на светог којег данас прослављамо у овом храму, на преподобног Серафима Саровског, у том смислу нас заиста буди и отрежњује. Овај човек, који се подвизавао у пустињи и који је разапео своје тело „са страстима и похотама“ (Гал 5, 24) стекао је миран дух, стекао је Светог Духа, и био онакав као што Црква пева: „Многима си био пут ка спасењу.“

Јеромонах Игнатије Шестаков

Он није завршио ни духовну академију, ни неки богословски институт. Наравно, то нипошто не треба да вређа људе који су их завршили, или да их заустави на овом путу. Међутим, главно је да сви треба стално да имају на уму да стицање Духа Светог, путем разапињања нашег тела „са страстима и похотама“, затим смирење, милосрђе и миран дух – оно без чега ће сва наша знања бити прапорац који звечи, како каже апостол Павле (1 Кор 13, 1).

Произносићемо бесмислене звуке, а дух наших речи биће мртав. Данас нам апостол говори такве речи, да вероватно ниједну од њих не би требало да пропустимо тек тако. Веома бих желео да све ово узмем, одштампам великим словима, исечем и окачим на зид, и да сваки дан читам.

А плод Духа јесте – пише апостол Павле – љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22-23). На основу ових речи треба да оцењујемо своје стање. Имамо ли дух љубави, мира, дуготрпљења, доброте, уздржања, као што је имао преподобни Серафим Саровски? Или ћемо, напротив, бити сујетни, љутити се једни на друге и завидети једни другима? Подвиг преподобног Серафима је наизглед био тако једноставан и прост, а опет тако тежак и неразумљив за наше савременике. Он је дуго времена тражио Христа, али не међу људима, не међу ученим и славним главама, већ у шуми, у молитвама, искушењима и страдањима. И тамо, у пустињи, овај испразни свет га је нападао. Сећамо се како су дошли разбојници који су тражили богатство, како су га претукли, али је он био толико смирен, да чак ни разбојнике који су га унаказили није хтео да осуди, није им желео зло.

Ето, такав изванредан пример имамо. Пример заиста смиреног човека, једноставног, а истовремено мудрог, мудријег од многих богослова, философа и познавалаца овог света. Код преподобног Серафима долазило је веома много људи, као што и данас долазе у Цркву код свештених лица, и сви су они доносили свој бол, своје бреме, своју патњу, и он никога од њих није одбијао. Са свима онима који су долазили делио је љубав коју је стекао у својим подвизима.

Носите бремена једни других и тако испуњавајте Христов закон (Гал 6, 2). Ове речи за њега нису биле просто нека поука, већ читав живот.

Топлина коју Серафим сваком од нас дарује данас, овај миран дух и блаженство у Духу Светом, нека буду са свима нама.

Амин.

Са руског посрбила: Марина Тодић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Православие.ру, 13. 1. 2020)


ИСПРАВКА: Ранија верзија овог чланка имала је словну грешку у наслову. Хвала коментатору @паја патак који је на то указао (16. 1. 2020. у 14:13).



Categories: Преносимо

Tags: , ,

2 replies

  1. Треба исправити две ствари:
    1. Наслов: “Подвих љубави преподобног Серафима“, јер није по среди никакав “подвиХ“, него “ПодвиГ“! У говорном језику, на руском се слово “Г“ не тако ретко изговара као српско “Х“ (али мало тврђе), али овде се ради о писаном тексту у којем је “подвих“ бесмислица. Дакле: “Подвиг љубави….“.
    2. (О преподобном Серафиму): “Он није завршио ни духовну академију, ни неки богословски институт“. Не знам како текст тачно гласи на руском језику (нисам могао пронаћи оригинал), али на српском језику реч “институт“ не означава никакву образовну установу, него искључиво научно-истраживачку на којој нема никакве наставе, па се зато никако не може “завршити неки институт“. У руском језику, “институт“ поред истог значења као и на српском (научно-истраживачка установа), када се ради о образовању означава неки факултет – у овом случају, дакле “богословски факултет“. Ствар компликује и помињање “духовне академије“ која, опет, на српском не значи ништа конкретно – а на руском означава богословске постдипломске студије (у правцу стицања магистратуре, односно доктората). Зато би најцелисходније у посрбљеном тексту о њему требало рећи нпр.: “Упркос томе што није имао никакво формално богословско образовање…..“.

  2. @ паја патак

    Хвала на примедбама.

    1. ПодвиХ је наша грешка, исправљено, нотирано.

    2. Што се тиче друге ствари, ми смо текст преузели са сајта Православие.ру па је тај сајт и преводилац Марина Тодић заправо права адреса за ту примедбу, ми заиста не можемо да мењамо текст који смо преузели. Верујемо да је од нас доста што ће остати Ваша примедба/упозорење.

    Срдачан поздрав,
    Александар Лазић

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading