Апел 88 се бави искључиво упозорењем на рат, на сукобе, на све оно што је одредило модернију историју
Снежана Чонградин (Извор: Данас/Твитер)
Због тога што је у Србији тренутно на власти ратнозлочиначки дует Вучић – Дачић, зато сам потписала Апел 88.
Зато што су Ивица Дачић и Александар Вучић током ратних деведесетих инспирисали, манипулисали, наводили људе на националну, верску и мржњу према свему што није „српско“.
Зато што су оне који су били против убијања, клања, силовања, етничког чишћења и прогањања називали издајницима који заслужују исту судбину као они који су рођени као Бошњаци, Хрвати, Албанци…
Како сам, онда, као потписница тог апела одједном испала подржаватељка власти Александра Вучића и Ивице Дачића?
Иако се садржај петиције односи искључиво на осуду њихове ратнозлочиначке политике и упозорење на могућност понављања катастрофалних последица.
Па, тако што су потписници Апела одмах сврстани као бранитељи политике црногорског председника Мила Ђукановића.
Небојша Стефановић, Ана Брнабић, Александар Вучић и Ивица Дачић на представљању програма Србија 2025.
У Апелу 88 се готово свака реч односи на критику Вучића и Дачића и ратнозлочиначке клике, односно Српске православне цркве и националистичке опозиције, који, бар у вербалном делу, изазивају на мржњу наших суграђана црногорске националности тако што им поништавају национални идентитет, подсмевају им се, говоре како нису то што мисле да јесу, већ да су Срби.
Њихове изјаве у вези са Црном Гором искључиво су сведене на поништавање тамошње државности и одржавања контекста великосрпског пројекта, пројекта који је у последњој деценији прошлог века изазвао стотине хиљада мртвих, обичних људи, само зато што су рођени под једном другом заставом, а не српском.
Кривци за ту трагедију данас су на власти у Србији. У већинској опозицији преовладава мишљење врло слично том. Подстичу се Срби који живе у Црној Гори на побуну тако што се све време пласира наводна великосрпска истина о томе да Црногорци не постоје, да су измислили нацију, да су измислили идентитет, веру, и то са првим и основним циљем – уништавањем њиховог – српског.
Како су потписници Апела 88 критиком оваквог стања постали заправо сарадници Вучића и Дачића у накнадној интерпретацији?
Тако што је увелико заступљено мишљење о томе да су Александар Вучић и Мило Ђукановић у криминалном договору.
Међутим, тема је и овог пута промашена, услед националистичког бујања и мржње, трабуњања. Потребе сличне оној коју имају Вучић и Дачић, значајан део опозиције и СПЦ, да Црну Гору сматра државом нижег реда, за подсмех и као пројекат поништавања велико српског осећања. Јер, Апел 88 се бави искључиво упозорењем на рат, на сукобе, на све оно што је одредило модернију историју, током деведесетих година, и то не само регионалну, већ по катастрофама, размерама злочина, геноцида – и европску и светску. Односи се на власт државе чији су потписници држављани.
То, међутим, услед снажне постратне пропаганде, која је по моћи, али и главним ликовима истоветна оној из времена рата, једноставно није јасно ни најљућим противницима актуелног режима.
Како је до тога дошло? Па, тако што тим најљућим противницима Вучићевог режима у Србији не смета његова ратна прошлост, инспирисање на злочине, геноциде, прогоне људи на националној и верској основи.
То што је мазнуо лову на ратном профитерству, што је после двехиљадите наставио са истом таквом политиком, у дозвољеним оквирима, срећом без прилике да са својим злом коракне на територију неке од држава бивше Југославије, већ само да продубљује назадност и ојачава манипулацију сиромашним људима у сопственој.
Некако се догодило да је Апел 88 изашао у прави час. А за њим и потврде његовог садржаја.
Најпре су навијачи дивљали палећи црногорску заставу а потом је Ивица Дачић, Вучићев шеф дипломатије, наступио са чистим фашистичким изјавама, попут оне да би свим Црногорцима који се не слажу са њим и његовим шефом у вези са законом о верским слободама требало одузети српско држављанство.
Чини се да се ова двојица понашају као да су главни ликови Апела 88? Зато што то и јесу и зато што од тога већ три деценије не одступају.
Дачић и Вучић, притом, имају врло конкретан интерес – опстанак на власти, задржавање ратнопрофитерског богатства, привилегија, а највише избегавање тренутка правде када ће изманипулисани и сиромашни грађани схватити колико су им штете нанели.
Какав је интерес ових потоњих?
Да се од тога што пре ослободе, и да почну да осуђују више Вучића и Дачића него лидере других земаља, јер од њих им директно судбине и животи не зависе. А ако им је већ толико стало до српства и Србије у Црној Гори и другим државама, онда нека се усмере на оно на шта могу да утичу, а то је да униште вредност националистичке реторике у сопственој. Тако ће бити јачи и бољи за све, и себе и друге. Ако им је стало.
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Баук издаје кружи Србијом.
Оставља трагове адског смрада нечовештва и улизиштва.
Повампирени злодух колаборационизма са окупатором увлачи се у кости издаји склоних, остарелих и усахлих човечица.
Нељубљене и одбачене из здравог народног ткива, оне се плоде отровом самомржње и уздишу оргазмичким трзајима самопонижења, док облизују крваве окупаторске цокуле.
Пишу и потписују се у књиге срама и издаје по надахнућу окупационог злодуха лажи и обмане, а кости њихових предака тону у дубину гроба од многогравитационе силе стида.
Баук издаје кружи Србијом…
Госпоја би увек потписала сваки апел који је против Срба и ко год је на власти.
Случајносрбијанка по вокацији, ако није Србијанка још боље.