Наравно да нисмо затворили све тоалете у школи, дођите и без најаве да се уверите, поручила је директорка Данијела Ралетић
Школа 21. октобар у Крагујевцу (Фото: Сајт школе)
Због обнове мокрих чворова у Основној школи „21. октобар” у Крагујевцу часови су скраћени на 30 минута, ниједан тоалет није у функцији, а основци морају да трпе и не иду у ве-це док бораве на настави, навео је у писму које је јуче стигло крагујевачкој Школској управи и многим медијима, па и нашем листу, револтирано потписани Арсен Јанковић. У име групе родитеља ученика трећег разреда он пита зашто радови нису организовани у току летњег распуста када нема наставе. У писму се окривљује директорка осмолетке, захтева се да надлежне инспекције изађу на терен и санкционишу је јер је недопустиво да ђаци трпе зато што она не зна да организује радове у школи и на тај начин малтретира децу.
Да ови наводи забринутих родитеља апсолутно немају упориште у реалности, осим чињенице да су часови скраћени и да је најзад отпочело годинама ишчекивано преуређење школских тоалета, тврди за наш лист Данијела Ралетић, директорка крагујевачке ОШ „21. октобар”.
Школа је већ 50 година смештена у градском језгру. Све њене учионице су дигитализоване, а у тоалетима су остали чучавци из прошлог века. У њеном матичном здању 780 ученика похађа наставу у две смене.
„Наравно да нисмо затворили све тоалете у школи, дођите и без најаве да се уверите. Ради се прво ве-це у приземљу у коме су били распаднути писоари и чучавци из кога је заударао смрад с улазних врата. Ђачки тоалет на спрату функционише док сви у приземљу не буду преуређени, и тек онда ће и он доћи на ред за обнову. Деца за то време имају на располагању тоалет с две кабине у приземљу код фискултурне сале, али и наставнички ве-це који смо прилагодили нашим најмлађим школарцима до те мере да смо продужавали канапе за водокотлић да би могли да дохвате. Водили смо рачуна и да им надохват руке буду и топла вода, сапун, убруси за руке и тоалет-папир. Чак смо и испред тоалета ставили простирку натопљену дезинфекционим раствором асепсолом“, појашњава Ралетићева.
Родитељи и наставници, уверава директорка, били су одушевљени када је осмолетка од града добила средства за обнову тоалета. За ургентно преуређење школа има сагласност савета родитеља и школског одбора, тако да сви тоалети буду практично нови до средине фебруара, пре него што се деца врате с распуста у друго полугодиште. Ученици с инвалидитетом који основно образовање стичу у овој кући знања, у недостатку адекватно опремљеног тоалета, до сада су били принуђени да користе тоалет за наставнике, а после обнове школа ће имати и ве-це намењен корисницима инвалидских колица.
Реконструкција је почела 27. децембра, директорка каже, радило се свакодневно да би се груби радови у што већем обиму обавили пре него што деца крену у школу после празника. Док су ђаци на настави, нема изношења шута, због безбедности ученика простор који се преуређује заштићен је вратима да деца не могу да приђу и нехотице се озледе.
Нема просветне санкције кад родитељ уруши углед школе
Просветна инспекција дужна је да поступа по свакој пријави неправилности рада у било којој школи. Чак и када утврди да је захтев за инспекцијски надзор био неоснован, да су, рецимо, родитељи ученика лажним оптужбама урушили углед образовне установе или просветног радника – по том основу просветни прописи не предвиђају санкције за родитеље.
„Ко год хоће може да проспе гомилу лажи и да за то не одговара. Школа је дужна да за сваку оптужбу доказује невиност, а за неосновано урушавање њеног угледа нико не мари. Можете да пишете шта год хоћете, да се потпишете као Паја Патак и ја као директор морам данима да се бавим тиме, одговарам надлежнима, правдам школске поступке, дочекујем инспекцију, дајем на увид сву документацију да се провери да ли сам прекршила неки пропис, уместо да се бавим унапређењем образовно-васпитног процеса“, указује Данијела Ралетић, директорка ОШ „21. октобар”.
Миленија Симић-Миладиновић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
У држави која је под окупацијом, стране војске или банкарско-финансијско-политичко-медијским експонентима страних држава, унапређење васпитно-образовног процеса је немогуће. Могуће је постати директор школе, вољом колега и ученичких родитеља, и послужити окупаторима, уз свакодневне проблеме и стресове. Или, још горе у људском смислу, бити члан партије и служити партији, која служи странцима, али бар мало бити заштићен од медијских и инспекцијских малтретирања. Бољи избор је не бити директор и вратити се у наставу. Рад са децом јесте тежак али рад са одраслима је још тежи. Најбоље је отићи у иностранство и служити странцима у страној земљи и за страну плату. То је мање понижење и издаја свог народа, него слушати надлежног министра који прича о роботима и холограмима који ће да замене наставнике. Заменили су нашу материјалну производњу увозом, заменили су нашу интелектуалну производњу холивудским и осталим ђубретом, замениће васпитаче роботима, замениће народ мигрантима. Чича-Мича и готова прича.