Шта човек добија ако у Америци постане богаташ, одседа у најскупљим хотелима, летује у егзотичним местима, има приватни авион… Ништа, стекао је иметак, а изгубио себе
Милан Распоповић (Фото: Википедија)
Недавно представљање романа Чеда Недељковића „Тамо или овамо“ упамтићу не само по изванредној посећености и расправи о књижевној вредности дела него и по једном покренутом питању социјалне природе.
Реч је о тзв. утилитарном реализму исказаном кроз дилему ТАМО (ако може и западније од Запада) или Овамо (бити у родној груди): ништа необично јер са том дилемом већ дуго живимо.
Но ту појаву треба шире посматрати као друштвени феномен који се дубоко укоренио и одређује понашање у свим, а нарочито у горњим друштвеним слојевима. Није то онај утилитаризам који су утемељили Бентам и Мил и који се заснива на принципу – добро је оно што је корисно свима него егоистички који полази од начела добро је оно што је корисно мени.
Но, без обзира на то о каквој је корисности реч она као морални принцип не може се олако прихватити. Сократу је, на суђењу, било корисније да се одрекне свога учења и оде у изгнанство, али је он испио отров од кукуте, изабрао смрт као етички исправно решење.
Сведоци смо све изразитије тежње за гомилањем материјалног обиља, помодних настојања да се облачимо како диктирају модни арбитри, да копирамо Париз и Лондон и тако докажемо властито богатство. Доста је породица које имају два аутомобила и ниједну књигу.
Од Фромовог бити или имати остало је само ово друго, јер дух (бити) очигледно тешко издржава у неравноправном двобоју.
Наведене асоцијације побуђује Недељковићев роман. Јовица, победник на више престижних такмичења и олимпијада је одличан студент на Колумбија универзитету и, при крају студија, ангажован је да буде сарадник на захтевном пројекту познатог института.
Вест да је он успешан тамо изазвала је сучељавање у породици овамо. Отац мисли да син треба да остане у обећаној земљи у којој су стварали Ајнштајн и Френклин и у којој ће најбоље продати оно што зна и уме.
Мајка, деда, бака и сестра мисле срцем и траже да се врати, јер „ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине“. И тако су будућем доктору математичких наука у Америку стигле две опречне поруке.
Жене најчешће одређују судбину мушкараца, а његова девојка, такође студенткиња на Колумбији, мисли да је отац њеног момка суво рационалан и да његов савет одлучи како је теби најбоље звучи себично.
Не смеш да постанеш похлепни, егоцентрични и самодовољни индивидуалац јер срећа је само оно што се дели са другима.
Шта човек добија ако у Америци постане богаташ, одседа у најскупљим хотелима, летује у егзотичним местима, има приватни авион, иде на важне пријеме, објављују му слике по новинама.
Ништа, стекао је иметак, а изгубио себе. И у Америци најкрупнији финансијски медведи пате од богаташке депресије и траже психијатријску помоћ.
И заиста тврдња да треба остати у обећаној земљи, јер тамо су каријеру стварали Тесла и Пупин данас све мање држи воду. Планета је сада једно сеоце, тачно онако како је предвидео Маршал Маклуан.
Ако данас напишете писмо и на коверти наведете само име и презиме, без икаквих других података о адреси, оно ће стићи ономе коме је упућено само у шест корака. У доба информатичког преврата најважнији процеси се одигравају у глави стручњака, а споља се само материјализују, а за то није неопходна Америка, ни Запад.
Знање је капитал далеко важнији од новца. Кинези стварају технолошка чуда без Америке.
И да закључим како сам и почео: не треба себично јурити за материјалним богатством, треба обогаћивати дух.
Аутор је дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Чудно да је овај текст пренео Данас. Коментари на интернет издању Данас су махом критички, додуше и прилично са правом, јер текст јесте површан.
Али зато дотиче јако битну тему. Између осталог и у делу промотивних текстова Данас и Блиц који имају наслове типа ,,Дао сам Србији шест месеци…” а онда је отишао на Нови Зеланд и после три месеца формирао став да је то рај на земљи, итд, итд.
Ne znam da ako je neko siromasan da je srecan ako decu hrani lose,kupuje jeftine I neudobne cipele,tiska se u malom stanu .
Moje skromno mišljenje je da je g. Raspopović napisao plitak, nerazborit i krajnje nekonzistentan, pa čak i protivrečan tekst koji ne napušta nivo predizbornog, političkog pamfleta. U prvom delu teksta autor suprotstavlja ‘imati’ i ‘biti’ iako se to dvoje međusobno ne isključuju. Suprotno od ‘imati’ je ‘nemati’, a ne ‘ne biti’. U drugom delu skače samom sebi u usta. Prvo uspostavlja oštru razliku između ‘tamo’ i ‘ovde’, jasno se opredeljujući za jednu opciju, a onda svoju tezu brani Makluanovim ‘globalnim selom’ čija osnovna poruka je da u modernom dobu ‘tamo’ i ‘ovde’ više ne postoji. Ostali delovi teksta ne zaslužuju komentar.
Професор се бави идеологијом а не животом. И свакако не истином. Он о Америци зна п’реко ЦНН-а и домаће штампе која три и по године сумња да је Трамп председник,,а и ако јесте тек што није збачен. А он улази у други мандат. Богатство не значи проклетство већ је избор, као и сиромаштво, да ли ћеш остати човек или ћеш постати нечовек или получовек.
Где су ова господа да кажу истину о друштву и држави у нас Срба. Ћуте као заливени. Срам да их буде све..А баве се америчким богаташима и њиховим психолошким проблемима. То значи да питање наших богаташа и њихове патологије треба да решавају Американци.
Многим Србима мањка у сувишку интелектуално поштење и стид.
Лидер српске филозофске мисли, протестантске етике, експерт за све и још понешто, највољенији, најоспораванији, најдемократскије изабрани, једноставно вођа наш, рекао је да би млади требало добро да промисле пре него што крену и иностранство. Професор је само мало разрадио ту генијалну мисао али је промашио поенту. Није вођа мислио на научнике који иду на Колумбију, Јејл, Стенфорд, Харвард, Оксфорд.., вођа је мислио на средњошколце који завршавају образовање на дуалним смеровима. Србија толико улаже у стручњаке таквих профила, био би велики губитак за спонзорисане стране фабрике за мотање каблова када би још требало да нове раднике бесплатно обучавају током 3-5 дана. Лист Данас је схватио поруку, тј. они који га плаћају су им објаснили како функционише процес схватања.
Kada intelektualna gromada, prof.dr M. Raspopović, sa 60 god.naučnog delanja “ovamo to jest ovde”iza sebe, i skoro 200 knjiga napisanih, takođe ovde, uradi prikaz knjige Č. Nedeljković, onda treba ozbiljno poslušati najlepši profesorom savet:samo je znanje, najveća moć i snaga, i najjači kapital. U osnovi života je želja za stalnim sticanjem novih znanja, koje god i koliko god, ono bilo.