Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног команданта, наводи се у документима британске владе
Фото: EPA-EFE/UN-DUTCHBAT/PETER VAN BASTELAAR
Напад снага босанских Срба на Сребреницу у јулу 1995. испровоциран је од бошњачке стране, а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног команданта, наводи се у декласификованим документима британске владе, који су објављени на сајту Националног архива те земље.
У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона након што су у њу ушле трупе Војске РС, преноси бањалучки портал Независне.
„Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава”, истакнуто је у документу.
Наводи се да је напад извршен само с једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.
Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су бошњачке снаге током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента, као и да се контингент повукао у своју базу у Поточарима након што је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли да стрељају 30 холандских војника које су узели за таоце.
Из Хан Пијеска, где је била српска команда, како је речено у документу, објашњено је да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, као и да ће Холанђани бити ослобођени током дана, а у наредном пасусу се сугерише да Срби нису планирали улаз у Сребреницу, већ да су се на то одлучили након што су констатовали да је отпор Армије РБиХ слаб.
„Акција армије босанских Срба је директан одговор на притисак на њихове линије комуникације, а она је реаговала тако што је притиснула бошњачке снаге назад ка Сребреници. Када су Срби увидели да је отпор слаб, били су у могућности да крену даље од онога што су оригинално планирали. То их је довело у директну конфронтацију с УН, па је за Србе било веома тешко да се понизе враћањем на почетне позиције”, описано је у документу.
Даље се наводи да би укључивање ваздушних НАТО напада Срби могли да схвате као стављање на супротну страну.
Обавештајни подаци указују и на то да Срби нису планирали ширење активности на друге енклаве, јер су, како је објашњено, њихове трупе биле развучене услед јунске офанзиве око Сарајева, коју су против њих покренуле бошњачке трупе.
„Не верујемо да проблем Сребренице указује да би Горажде могло бити у већој опасности него раније. Чак и ако би ескалирање ситуације око Горажда остало опција армије босанских Срба, они не би могли да покрену офанзиву с било каквим реалним изгледом у повољан коначни исход”, пише у документу.
У документима је више пута изражавана сумња на оно што се дешавало око Сребренице. У једном документу су наглашене и „мрачне сумње” канадске владе зашто су бошњачке снаге у Сребреници пружиле слаб отпор, те је постављено питање да ли то и Срби и бошњачка страна желе да Унпрофор оде.
Описујући оно што се дешавало након уласка Војске РС у Сребреницу, наглашено је да је генерал Ратко Младић запретио да ће отворити ватру на холандски камп ако не разоружају остатак бошњачких трупа који се наводно ту налазио и тврди се да у том кампу није било наоружаних припадника Армије РБиХ, већ око 3.000 цивила, те око 20.000 људи изван кампа, махом жена и деце.
„Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије РБиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве. Младић је водио психолошки рат”, наглашено је у документу, преноси Танјуг.
Додаје се и да не постоје докази да је Београд укључен у управљање и контролисање противваздушних ракета босанских Срба којима су претили НАТО авионима, наведено је у депеши Делегације Велике Британије при НАТО седишту у Бриселу.
Како се наводи, овај документ сачињен је ради процене о евентуалним везама које би Србија могла имати у вези са системима који су се налазили на територији коју је тада контролисала Војска Републике Српске (ВРС) током НАТО кампање у лето 1995, а брифинг је пружио заменик начелника војне команде.
„Он је пружио нове податке о везама ПВО босанских Срба с Београдом. Иако је постојала физичка повезаност система, део система којим располажу босански Срби могао је оперисати потпуно самостално, чак и у случају да се везе покидају”, истакнуто је у овом документу, израђеном у јулу 1995. године.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
А ако будемо добри (и опет им послужимо против Немаца) опростиће нам што су нас тукли!
И сад ми као треба да будемо срећни што се ето разоткрива истина? Ово служи само да се дресирају муслимани и да им се каже да неће имати подршку убудуће уколико не раде како им се каже. То са страдањем Срба, са истином, са правдом нема везе. Ово сад је, као и увек, најобичнији инструмент управљања. Да неће можда да ослободе Србе из Хага осуђене на основу лажних сведочења? Знају они од почетка како стоје ствари и ко је шта радио и за шта је ко крив.
Не упуштајући се ни у какве друге коментаре о извесним британским документима морамо да констатујемо, да је Амерички јеврејски конгрес објавио једно србофобично писмо америчком председнику Билу Клинтону, преко целе странице у „Њу Јорк Тајмсу“ од 26 априла 1993. године, које гласи…
A J Congress
SHALL WE PRAY THAT THEY ALL DIE, MR. PRESIDENT?
An Open Letter to Bill Clinton
Dear M. President,
We write this Open Letter to you as friends. Your presidency has given new hope and vitality to our nation and to the world. You have challenged us to live up to our ideals, not to succumb to our fears.
Regrettably, the courage and decency that have characterized your approach to the nation’s challenges at home have so far found no resonance in our response to massive Serbian aggression and brutality in the Balkans. We know you are distressed by Serbian aggression, and you have urged a tightening of sanctions and the enforcement of a no-fly zone. But as the genocidal shelling of Srebrenica and Sarajevo resumes, it is clear these measures will not stop the massacre.
Slobodan Milosevic, president of Serbia, mockingly thanked you for not intervening in the slaughter. He and his Serbian allies in Bosnia believe they have been given a green light from America (European leaders gave them the green light long ago), and have resumed their onslaught on Srebrenica and Sarajevo with unrestrained brutality and fury.
Observing the atrocities committed by the Serbs, Larry Hollingworth, the senior U. N. refugee official in Sarajevo, said of the Serbs: “I hope that their sleep is punctuated by the screams of the children and the cries of their mothers.” But what about us, Mr. President? Is our sleep disturbed by the screams of the children and the cries of their mothers?
The question of why the worlds did nothing to prevent the Holocaust has haunted the civilized world. Tragically, we now know the answer to that question. It is for the same reason that the world is doing nothing, and that we in America are doing nothing, to stop the ethnic cleansing, the systematic rape of women and little girls, the slaughter of innocent, outrages that are now assuming genocidal proportions.
It was cowardice, callousness, and a massive failure of the moral imagination in the Western world that made the Holocaust possible. Have we really learned nothing from that experience?
Is the world’s most powerful nation, its only super power, helpless in the face of brutal Serbian aggression? There are those who maintain this is so. But you yourself, Mr. President, argued persuasively during the presidential campaign that stopping Serbian aggression does not require that we send large American ground forces. You maintained that air strikes, ending the arms embargo against Bosnian Muslim, and other limited measures can effectively deal with the worst of Serbian aggression.
Later this month, there will be worldwide commemorations of the six million Jews who perished in the Holocaust, victims of the world’s indifference no less than of Nazi brutality. You, Mr. President, will personally participate in the dedication of a new U. S. Holocaust Memorial Museum. IF the memory of those victims does not move us to respond to suffering and persecution in our own time, what conceivable purpose does memory serve?
If we cannot muster the resolve to stop the carnage in Bosnia, then at least let us not interfere by preventing Bosnian Muslims from defending themselves. Mr. President, and the arms embargo now!
Your own team of experts who just returned from Bosnia urged that you end the embargo. They also called for military intervention to protect cities under siege swelled with surviving refugees who have already suffered beyond human endurance, and to safeguard food convoys to these starving people. Act on their recommendations, Mr. President!
The New York Times of March 20th describes a little girl being brought into Srebrenica hospital, the lower half of her face blown away by an exploding Serbian shell. “I must confess we all hoped and prayed that she would die,” a U. N. official is quoted as saying, “and die she did.”
Is that really the best we can do, Mr. President? Should we pray that the Muslim of Bosnia all die?
As you have so often said, Mr. President, we can do better. And in the worlds of the sage Hillel, “If not now, when?”
Henry Siegman, Executive Director
Robert K. Lifton, President
American Jewish Congress
This Open Letter has been made possible by the generous contributions of member and friends of the American Jewish Congress. Contributions to enable us to repeat this Open Letter in other publications and to continue efforts to end the slaughter in Bosnia will be gratefully welcome (Види: A J Congress, An open letter to Bill Clinton, The New York Times, Monday, April 26, 1993, стр. A16)..