Ресуверенизација, заштита животне средине, обнављање становништва и очување интегралистичке свести и бриге за Србе у ЦГ и РС најважнији задаци Србије
Фото: Танјуг/Филип Краинчанић
Са доласком нове 2020, Србија се приближава трећој декади XXI века. Шта су најважнији задаци наше земље у „двадесетим“? Одговоре на то питање за Спутњик дају историчар Милош Ковић, филозоф Миша Ђурковић и историчар књижевности Мило Ломпар.
Проф. др Мило Ломпар:
-
Мило Ломпар (Фото З. Јовановић)
Основни задатак је да се очувају српска интегралистичка свести државна брига о Србима у Црној Гори и Републици Српској, да се посвети брига за Србе у Хрватској и Македонији и да се питање Косова и Метохије држи на столу као питање које искључује било какво разграничење и било какве облике који би довели у питање територијалну целовитост Србије. То значи да треба афирмисати национално одговорну политику и једну врсту националне самосвести.
- Културна политика треба да потпуно буде промењена, треба да се заустави погубни талас денационализујуће свести која нарочито доминира унутар београдске административне и медијске номенклатуре.
- Ове две чињенице треба довести у везу са образовним процесом који мора да има другачији облик и који мора да буде везан за садржаје у којима ће питања српског језика и културе имати централни значај.
Др Миша Ђурковић:
-
Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)
Србија, нажалост, има исти задатак који је имала у претходним деценијама – да преживи. Задатак је да што више спречи процесе цепања српског културног простора и да очува макар идеју о јединству тог простора и српског народа.
- У самој држави често се говори да је демографски проблем највећи проблем. Србија годишње губи око 40.000 становника на основу природног прираштаја и вероватно барем исто толико који одлазе због посла или других разлога.
- Једна од нових ствари које нам се догађају јесу еколошки изазови. У последње време могли смо да видимо да су Београд и још неки градови у Србији међу двадесетак најзагађенијих градова у свету. То није био случај до пре пар година. Треба видети због чега се то дешава и како спречити да се сви не потрујемо.
- Хтео сам да укажем на то да постоје наслеђени процеси цепања наше територијеи покушаја утицаја да се мења наш идентитет. То је процес, како би један бивши амбасадор рекао, у којем би требало да прихватимо да нас је НАТО бомбардовао за наше добро, а постоје и нови изазови попут демографије и екологије.
Проф. др Милош Ковић
-
Милош Ковић (Фото: Спутњик)
Потребна нам је ресуверенизација Србије. У преводу, морамо поново да постанемо господари своје судбине. Морамо да повратимо контролу над нашом државом. То значи да наша држава мора поново да почне да брине о својим грађанима, укључујући нарочито оне на Косову и Метохији. Требало би да почне да брине о Србима који су остали у бившим југословенским републикама, пошто су између нас повучене нове крваве границе.
- Морамо да ресуверенизујемо наше медије. У медијима више не може да влада отуђена, радикална прозападна елита. Медији поново морају да припадну српском народу, који није баш тако оријентисан. Потребни су нам слободни медији који ће да промовишу српску културу. Они ће тако промовисати и светску и европску културу, јер припадамо Европи, али морају да промовишу српску културу, српску перспективу, гледање на себе сопственим очима.
- Потребна нам је ресуверенизација економије. Ово више не може да буде просјачка економија. Не можете да градите привреду на пруженој ручици према такозваним страним инвеститорима. Потребне су нам инвестиције, али привреда мора да буде поново наша, Србија мора да буде реиндустријализована.
- Морамо да имамо најбољу војску на Балкану, по угледу на неке друге државе, на пример Израел. Ако знамо каква је наша позиција, а веома је осетљива, морамо да схватимо да, уколико желимо да имамо мир, онда морамо да се спремамо за рат.
- У спољној политици, Србија мора да нађе начин како да обезбеди највећу могућу подршку Руске Федерације, а уз њену подршку мислим и на подршку Евроазије, пре свих на Кину. Искуство је потврдило да би то требало да буду најважнији ослонци српске дипломатије у догледној будућности.
Никола Јоксимовић
Наслов и опрема: Стање ствари