Шта би можда могао да одговори енглески краљ Џорџ VI на писмо које му је 1944. послао Божидар Ђ. Недић, брат генерала Милана Недића

Фото: Музеј жртава геноцида

СТВАРНОСТ И ДВА ПИСМА

Стварна историја

После педесет година држања у мраку, историчари и публицисти почели су да износе на светлост дана податке о „савезничким” бомбардовањима српских градова током 1943. и 1944. године. Овде преносим само део тих података, мада би за потпунију слику требало пренети и оно што се за то време догађало у Лондону (нарочито), Кремљу, Вашингтону…

– 20. октобар 1943. Прво бомбардовање српских градова Енглези и Американци отпочели нападом на Ниш, у 13.03 часова. Погинуло више од 250 цивила. Немачки објекти неоштећени. До краја рата Ниш ће бити бомбардован још 13 пута.

– Крајем новембра исте године у Јајцу, на предлог словеначких комуниста, Јосип Броз проглашен за маршала.

– 5. фебруара 1944. Јосип Броз комунистима у Србији упућује депешу и енглеског мајора Џ. Ханикера. У депеши стоји: „Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће пак одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује.”

– 30. март 1944. Ниш по други пут бомбардован.

– 5. април 1944. Треће бомбардовање Ниша. Погинуло 88, теже и лакше рањено 184 цивила. Немачки објекти и даље неоштећени.

– 30. марта 1944. Пеко Дапчевић шаље свом маршалу поруку у којој тражи да се што пре бомбардује Никшић.

– 7. и 8. априла 1944. Никшић разорно бомбардован и митраљиран.

– 15. април 1944. Четврто бомбардовање Ниша.

– 16. април 1944. Православни Ускрс. Рано ујутро Београд разорно бомбардован. На бомбама ћирилицом писало „Срећан Ускрс”. Погинуло око 2000 људи, погођене и срушене многе зграде, болнице, диспанзери, међу њима и два дома за децу српских избеглица из Хрватске. Немачки губици двеста пута мањи од домаћих.

– Истога дана бомбардовани и Цетиње, Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа…

– 26. април 1944. Радио Лондон јавља да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио захвалницу за обављена бомбардовања.

– Тих дана стари српски дипломата Мирослав Спалајковић изјавио: „Титов покушај продора у Ибарску долину и англоамеричко бомбардовање Београда представљају два повезана потеза исте ратне операције.”

– 27. април 1944. Божидар Ђ. Недић (брат Милана Недића, нап. ур.) пише писмо краљу Енглеске.

– 19. април 1944. Маршал Тито обраћа се Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу: „Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.” Дапчевић и Бакић радио-везом одговарају: „Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу.”

– 5. мај 1944. Подгорицу бомбардовало 120 тешких бомбардера. Готово сваки четврти Подгоричанин убијен или рањен. Немци имали 15 мртвих. Према немачким извештајима „60 одсто града је разорено”. Пеко Дапчевић задовољно јавља маршалу: „Према досадашњим подацима око 2000 жртава. Политички, војнички и морални ефекат бомбардовања добар.”

– 18. маја 1944. Београд бомбардован још суровије него на Ускрс. Најтеже страдали Пашино брдо, Котеж, Неимар и Чубура. Погинуло близу 2000 људи. Само из куће инжењера Василија Марковића извучено 48 мртвих.

– 9. јун 1944. Поново бомбардован Ниш.

– 11. јун 1944. На Смедерево „савезници и ослободиоци” бацили око 500 бомби, које су усмртиле 80 људи.

– Бомбардовања се настављају. Енглези и Американци бацају разне предмете – кутијице, пехаре, оловке, тубе за руж – који у рукама експлодирају.

– 23. јун 1944. На Ниш падају и фосфорне бомбе.

– 21. јун 1944. У депеши упућеној Брозу на Вис Коча Поповић предлаже да се бомбардује и „југозападна страна гробља на Бановом брду”.

– 23. јун 1944. Београд бомбардован седми пут. Највише страдала Чукарица.

– 22. јула 1944. Енглези и Американци тукли путнички воз на прузи Краљево-Чачак. Погинула 4 путника, 12 тешко рањено. Истог дана у нападу на станицу у Краљеву убијено 30 људи. Истог дана први пут бомбардован Крагујевац.

– Јули-август 1944. Бомбардовања су настављена. На мети се нашли Алибунар, Пећ, Ћуприја, Београд, Ниш, Житковац…

– Крајем јула 1944. Едвард Кардељ упућује писмо у Словенију, у ком стоји: „Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. Бомбардовања градова и уопште већа бомбардовања одобрава само Врховни штаб.”

– 29. јули 1944. Исти Кардељ с Виса пише својим Словенцима, а поводом њиховог предлога Врховном штабу да се бомбардује Љубљана: „Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непријатељ не би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин, тако да покривају целе површине. Можете лако замислити како би то изгледало у Љубљани. Била би крајња лакомисленост пред својим народом немати у виду све (те) моменте. То не важи само за Љубљану, већ и за друге тачке.”

– 28. јула 1944. Коча Поповић упућује депешу Брозу у којој извештава да су бугарске и недићевске снаге напустиле Лесковац у правцу Крушевца, Зајечара и Ниша.

– 29. јули 1944. Исти Коча у новој депеши Брозу предлаже „најхитније озбиљно бомбардовање” управо Лесковца. У поменутим депешама Коча тражи и бомбардовање Лебана, Приштине, Куршумлије.

– 6. септембар 1944. На рођендан Краља Петра Другог стравично бомбардован Лесковац. Од укупно 28.000 житеља тога града гине 6.000. Немачки губици: око 20 мртвих. Истога дана поново бомбардован Београд.

Савезничко бомбардовање 1944. (Извор: Расен.рс)

– 18. септембра 1944. Београд бомбардован једанаести пут.

– 20. октобра 1944. Брозови партизани са совјетским војницима ушли у Београд.

– 24. марта – 9. јуна 1999. Енглеска и Америка, заједно са још 17 НАТО држава, бомбардовале Југославију. До 4. јуна изведено око 20.000 налета, избачено више од 23.000 тона муниције…

– Јуна 1999. аутор књиге коју држиш у рукама саставио претпостављени Краљев одговор на писмо Божидара Ђ. Недића, полазећи од трију претпоставки: 1. да је енглески краљ ваљано упознат са стварношћу, 2. да је искрен и 3. да хоће да пише Недићу.

Недићево писмо Краљу Енглеске

„Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI.

Ваше величанство,

Опростите што се у својој скромности усуђујем да се на Вас обратим. Ја сам обичан ситан грађанин. Ви сте цар и краљ, који влада над пространим земљама са стотинама милиона својих поданика. Знам да Ви нећете себе преценити, као што ни ја нећу себе потценити, јер смо ипак сви ми обични људи, јер нас смрт потпуно изједначује. Што сам се усудио да се и на Вас обратим, имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи.

Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, кога светска историја не познаје ни по мотивима, ни по жестини. Тај злочин извршен је у име енглеског народа, на чијем се челу Ви налазите. Ето, зато што Ваша личност симболише енглески народ, ја се на Вас обраћам, што значи да говорим у исто време и енглеском народу.

Знам шта ћете Ви одмах приметити. Да Ви имате одговорну владу и да се изволим њој обратити. Опростите, тај пут за мене и мој народ је затворен, јер ми живимо у дубоком уверењу да оно што Ваша одговорна влада ради, бар у погледу моје земље, не одобрава енглески народ. И због тога, ја се обраћам Вама а не Черчилу, дакле обраћам се енглеском народу.

Ваше величанство!

Огромни напори авијације, натоварени тешким бомбама са ознаком на својим апаратима енглеске тробојнице, изручили су свој страховит товар над Београдом, најмногољуднијим градом моје земље. То су чинили на сам дан православног Ускрса, који је један од највећих хришћанских празника. Уместо радости нејакој деци и женама за свој празник, Ваши авијатичари разнели су утробе и обезглавили телеса у масама. Само мртвих побијено је око 2.000, а са рањенима број жртава прелази више хиљада. Можете мислити, Величанство, каква је несрећа задесила мој народ, који је у савезништву са Вашом војском водио рат, упропастио земљу, изгубио државу, и за три године по саветима Ваше одговорне владе саботирао окупатора, борећи се по шумама, па је нанизао још милион гробова. Сад је дочекао да га његови ратни другови и савезници, Ваши авијатичари, награде на тај начин што су му побили 10.000 невиних жртава и разрушили хиљаде домова.

Величанство!

Дозволите једно питање: Је ли овај злочин извршен по Вашем наређењу, или бар са Вашим сазнањем? То што питамо односи се и на енглески народ. Је ли он преко Вас дао свој пристанак?

Знам унапред Ваш одговор: Није. А ипак је српски народ поднео невине жртве. Ми не верујемо због тога што смо били савезници пријатељи, па колико јуче Ви сте венчали нашег младог краља, па смо се и ородили. Затим, у Вашој престоници седи једна емигрантска влада коју Ви још признајете, јер са њом општите. Напослетку, у нашој земљи имате симпатизере, да би овакав један вандалски акт био потпуно неразумљив. Па онда зашто је бомбардован Ниш, Никшић и Београд и зашто је уништено неколико десетина хиљада Срба.

Тај одговор очекује мој народ, очекујем га и ја, њен грађанин, некада радо виђен у енглеском кругу српских пријатеља у Лондону. Ма како била драга круна једном владару на глави, она не сме бити упрљана крвљу невиног света, нарочито кад је тај свет српски народ, који је био пријатељ и савезник у овом рату. У противном шта ће Вам круна упрљана крвљу невиног света, која ће вас потсећати на злочине извршене под њом. То би Вам узнемирило савест и учинило Вас врло бесрећним, а то Ви нећете дозволити. То је дубоко уверење моје и мога народа.

Ваше величанство!

Опростите што се Вама обраћам, али нас раздире бол сазнања да је са стране енглеског народа и у Ваше име извршен један акт кога хуманост и цивилизација називају злочином. Па ми је жеља да на време скренем пажњу Вама, енглеском народу и светској јавности на овај злочин јер би било смешно позивати се на правду, културу и цивилизацију кад дела која врши Ваша авијација враћају нас у доба Хуна и Авара, дивљака и незнабожаца.

Божидар Ђ. Недић”

Претпостављени Краљев одговор Недићу

„Господине Недићу,

Кад сте већ нашли за сходно да се обратите на нас – а било би боље да нисте! – онда ћу, ево, и ја Вас удостојити нашег одговора. Али, понављам: боље би било да сте одговор на своја питања напросто ишчитали из отворене књиге света, него што сте се дрзнули да прозивате мене и мој народ. Та књига света отворена је још пре човека, отворена је одувек, у њој све јасно стоји, и могли сте само погледати у њу. Али Ви, господине, као и сви Срби, однекуд сматрате да имате право на наш одговор.

Господине Недићу!

Џорџ VI (Извор: royal.uk)

Никакав одговор у смислу извињења, па чак ни жаљења, за оно што чинимо вашим градовима, од мене и мога народа Ви не можете добити. Једино јесмо вољни да Вас удостојимо одговора у смислу објашњења онога што се са вама чини, мада је то објашњење вама узалуд давати. Нисте ли исто то објашњење већ одавно могли сами такорећи видети пред собом, објашњење за оно што смо вам чинили и ми и други – ко год је могао. Али ви нећете да то објашњење, иако је оно темељ и кров овога света, видите и прихватите. Можда је оно за вас превише просто, можда је за вас ова стварност нешто недостојно? Или у својој охолости презирете законе овога света? Било како било, објашњење је заиста једноставно и увек је, откад је света и века, једно исто: већа риба гута малу! Или: јачи – тлачи! У овом случају ми, Велика Британија – прави господар света – када затреба узмемо па се послужимо вама Србима као обичним средством за наше циљеве – но, рецимо, за наше обрачуне са другим рибама које заиста нису мале, али су уобразиле да су веће од нас. Тако је то у васцелој природи, и тако је право!

Дакле, закон моћи, као закон природе и као једино природно право – то Вам је објашњење које тражите. А то је, заправо, основни смисао истог оног Царства земаљског кога се ваш Лазар, у своје и у име свих вас, оном приликом одрекао (а ви сте помислили да онда закони земаљског царства више не важе). Све ово ја вама могу отворено рећи, без опасности да тиме угрозим одржавање и у будућности оваквог односа међу нама какав је сада. Јер, ви ћете опет одбити да то коначно примите к знању. А што се тиче мога народа, он тај закон моћи негде у себи познаје и прихвата, само што још не воли – остало је у њему још понешто од хришћанског самозаваравања – да то отворено призна. Знате, мој народ за сада више воли да то што чини другима назива цивилизовањем, просвећивањем, или, чак, спасавањем.

Рећи ћу Вам, господине Недићу, шта је оно основно у чему се ви и ми разликујемо.

Ви сте изабрали Светога Саву и Лазара који и речју и делом (овај други и животом) проповедаху Царство небеско – светост ограничавања сопствене моћи. Ми Енглези имамо свог Дарвина (имамо и друге, али довољно је да поменем њега) који је научно исказао наше основно опредељење – ограничити моћ свакога другог, пре него што други ограничи нашу. Ви верујете у Божју правду и њу стављате изнад себе. Ми верујемо у Бога који подржава нас.

Уз све ово, ви Срби сте још и лоше разумели сопствене узоре и Царство небеско. Зато се међусобно делите и одлазите у две крајности: или се ругате Царству небеском (што значи да се потпуно приклањате земаљском, па онда неминовно служите туђину), или му се у заносу сасвим предајете (што значи да напуштате земљу, презирући законе који владају у њеном царству). Било како било, са вама је лако.

Нисте ли, господине Недићу, 27. марта пре неку годину устали против пакта са Хитлеровом Немачком, занети својим небеским позивом – и одмах се нашли на стратишту. А чак ни питање о томе шта ће се заиста догодити одбијањем пакта нисте поставили. Било је више него лако – као жабу у воду, како се то код вас каже – да вас гурнемо на улице, да нађемо ваше вође који ће вас чак и бесплатно повести у суноврат. Па ви чак нисте ни помислили да ће Хитлер напасти! Колики презир према стварности, колика охолост! Као да ваш симболички морални гест сам од себе у стварности зауставља зло.

Осим тога, тврдо верујете у савезништво с нама. Ево и Ви пишете о томе, о „ратном другарству” и, чак, „пријатељству”. Ето још једне ваше умишљене слике о стварности. Јер, никаквог савезништва ту никада није било – ви сте нама помагали да обавимо свој посао. Тачније: ви сте радили за нас, не за себе. Али, ко не зна ко му је савезник, не зна ни ко му је душманин.

Напослетку, примећујем да се бринете за моју савест и моју срећу. Пишете да ће ми „крв невиног света” узнемирити савест и учинити ме „врло несрећним”. А то је дубоко уверење Вас и Вашег народа. Још једна ваша илузија.

Господине Недићу,

Ту око вас и међу вама налазе се на хиљаде оних који за ове године рата поклаше и побише скоро милион Срба. Од тих хиљада убица и кољача наћи ћете, можда, њих десетак које ће узнемиравати савест. Огромна већина имаће дуг и здрав живот, баш као да су чинили добра дела, а не злочине. Шта тек да кажем ја, који нисам ни скидао беле рукавице?

Схватите, моћ се не зауставља пред моралом, већ само пред већом моћи.

Искрено,
Џорџ VI”

* * *

И ове, 2015. године, електроинжињер Душан ради у Западној Аустралији у једној електрани. Ту ради и један Енглез, машински инжињер. Више пута су њих двојица разговарали о разним темама, а у неколико наврата Душан је оптуживао Енглеску као земљу која је починила највише зла. Енглез се никада није љутио, остајући миран.

Но прошли пут, на Душаново поновљено пребацивање Енглеској за злодела, он је мирно и одсечно одговорио:

– You know what? Might is right!

Па одмах, још једном:

– Might is right! 

(Моћ је право, енгл.)

Извор: Јован Мирић, Призори моралне свести, Алгоритам – Балканија, Београд – Нови Сад, 2018.

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: Јован Мирић, Божидар Ђ. Недић, Србија и Енглеска, историја, савезничка бомбардовања