Све моји до мојега срећом су, поред имена, ставили и занимање иначе нико не би знао шта су мада сви знају ко су
Ево и МОЈИХ 80 АПЕЛА, па ако би ме Матија Бећковић оптужио за плагијат, морао бих да докторирам како би Одбор за професионалну етику имао шта да поништи.
Месић избацио ћ. Много личи на српски. Сада се потписује са Меси и ликује како је Југославији забио смртоносни гол.
И Кучан би скратио презиме, али се плаши да не испадне Куче, јер је увек кад му се указала прилика Србе ујео за срце и лануо неку гадост.
Б. Лончар. Да ли му је то занимање?
И Богић Богићевић мења презиме. Верује да је први Богићевић који је прешао у Мухамедовиће.
Раиф Диздаревић се потписује као председник Председништва СФРЈ, а било би довољно само: Раиф Диздаревић, бивши.
Харис Силајџић, Азем Власи, Вељко Булајић и Богдан Тањевић су мешавина као кад се помешају све боје па на крају испадне црно. Овде је црно и на почетку.
Историчари(киње), писци(шкиње), драматурзи(шкиње), редитељи(це), глумци(це), социолози(шкиње), активисти(киње), слушаоци(шкиње или лице), адвокати(катице), је*иветри(трењаче) и други све моји до мојега срећом су, поред имена, ставили и занимање иначе нико не би знао шта су мада сви знају ко су. И без апела!
Шта би Иво Голдштајн и Филип Давид рекли да се негде потпише апел да Тел Авив више не угрожава мир, територијални интегритет и уставни поредак Палестине. Не би их задовољило „Уа, антисемити“!
Потписао се, наравно, и Филип Давид. И за то штиво са правом тражи да му се удели још једна НИН-ова награда. Добијао ју је и за мање. И он би могао бити Кучан у скраћеној верзији.
Момир Самарџић је исправио потпис у Никола Самарџић. Што се међусобно поништава тако да је резултат 0:0. Или две нуле.
Соњи Бисерко би било довољно да је написала само Серко. И сви би знали о коме се ради.
Владимир Арсенијевић никако да изађе из подпалубља а тамо је загађен ваздух и смрди на устајалост па човек не успева да дође ни до даха а камоли до свеже мисли. Понавља се а repetitio est mater stupidorum.
Прослављени Данашњи колумнистичар Басара дао потпис под утицајем чисте савести и не баш тако исправног алкохола. Син се одрекао очевог потписа па ће се отац убудуће морати потписивати скраћеницом: Свети отац. За данас је довољно.
Ненад Прокић је највеће изненађење. Нико није веровао да и он зна да се потпише. До сада је употребљавао само средњи прст умочен у мастило мржње.
Емир Хаџихафизбеговић користи три значајна појма за тако безначајно презиме и не може да прежали што се не презива Кустурица.
Чеда, Чанак и Чонградин за још једно „Ч“ дали би сва четири „С“. Захвална им Милова Черна Гора.
Нерзук Ћурак – Nomen est omen.
Есад Дураковић одбио да се потпише на руском.
Динко Грухоњић. Новинар истраживач. Открио да се Бањалучанке рађају са две ноге. Обе криве, а власнице здепасте.
Славиша Лекић, новинар који не уме да опише сопствену радост кад се у Србији појаве клизишта. Остали описи су му псовке и ту се много лакше сналази.
Бошко Јакшић плагирао Ђурино презиме па се сада представља као Србин шио ми га Ђура.
Гордана Суша, Прибићевић, Ковачевић, Кандић, Србљановић, Турајлић…. неке више нису међу живима, а неке не смеју да сушну да су живе.
„Латини су старе варалице“ – рече Латинка и потписа.
Кораксић лепо црта, а ружно мисли, док је Петричић једини карикатуриста који је толико мршав да би га требало забранити док сасвим не поједе самог себе.
Како ли ће се потписници АПЕЛА потписивати сутра кад се утврди сва његова позадина? Хоће ли са Павелић? Или их, можда, сутра не занима јер је и иначе мало. Довољно им је Данас.
Прочитајте још
Categories: Сатиристика
Духовита обрада појаве да током невремена и јаких киша отпадне воде често испливају на површину. Свака част аутору на тексту.