Привредно друштво „Мера инвест” Београд има порески дуг од преко милијарду динара а у власништву је Марка Мишковића
Табела: Политика
После скоро две године паузе, Пореска управа Србије објавила је јуче нове спискове највећих пореских дужника, закључно с 30. новембром ове године. На четири списка – пореских активних дужника од којих је могуће наплати дуг, дужника-предузетника, дужника у стечају и оних којима је привремено одузет ПИБ – налазе се 4.024 пореска дужника.
Само десет највећих пореских дужника, правних лица, држави дугује нешто више од седам милијарди динара. Највећи порески дужник – активно правно лице је Привредно друштво „Мера инвест” Београд, с дугом од 1.084.609.097,81 динар, који се наплаћује из принудне наплате. Власник „Мера инвеста” је кипарска компанија „Мера инвестмент фанд лимитид” Србија, чији је власник Марко Мишковић, син Мирослава Мишковића.
Други је „Магма пром” Шабац, с дугом од 990.446.890,90 динара, који ће такође бити принудно наплаћен из новчаних средстава, трећи је „Дунав група” АД Нови Сад, с дугом од 787.530.024,75 динара. Према подацима АПР-а, власник ове компаније је „Дунав група” ДОО, чији је директор познати бизнисмен Душан Боровица. Међу дужницима је и „Термол” ДОО Београд, који дугује 772.461.192,85, пети „Продексим” ДОО Београд са дугом од 726.148.016,85 динара, а следи Грађевинско предузеће „Гранит пешчар” из Љига, које је дужно 621.751.514,23 динара. На списку су и фирма „Мегалит-Шумник” из Рашке (552.478.816,02 динара), као и Холдинг корпорација „Комграп” АД Београд (526.158.984 динара). „Зекстра група” Београд, која је годинама била у власништву Драгана Ђурића, девета је на списку највећих пореских дужника, са дугом од 524.328.857 динара, а десети је „Бизнис универзал” Рашка, чији дуг износи 507.953.549,14 динара.
Међу овим дужницима, од којих дуг може да се наплати, налазе се и Индустрија пољопривредних машина „Змај”, са дугом од 116.539.488 динара, где је захтев за репрограм у току, као и концерн „Фармаком МБ” Шабац, рудник олова и цинка, чији дуг износи 34.410.154 динара.
Кад је реч о дужницима у стечају, ситуација је непромењена у односу на претходно објављени списак. Беобанка је и даље у самом врху листе с дугом од 33.163.708.372 динара, друга је Инвест банка (24.813.084.958), трећа Астра банка (20.677.584.402), а следе Београдска банка (17.896.971.470), „Застава аутомобили” Крагујевац (7.618.595.404), „Сартид” Смедерево (7.487.126.160), „Ресавска банка” Деспотовац (6.636.312.755), затим приватна фирма „Тим оил” Београд (5.387.033.795), „Индустрија мотора Раковица” (3.877.676.179), као и „Астра симит” (2.502.883.566) и „Агрожив” (96,417,680).
Највећи порески дужници којима је привремено одузет ПИБ су „Еполон” ДОО са дугом од 981.764.686 динара, „Слобекс” Буштрање, чији је дуг 946.068.688 динара, трећи је „Хаџи инвест” (902.171.180), четврта „Србијатурист” Нишка бања (655.368.731), а затим АМСС Врачар (612.804.500).
На списку највећих пореских дужника предузетника налази се чак њих 2.452, од којих се очекује да им дуг буде наплаћен. Прва на списку, с дугом од 121.409.489 динара, је Самостална занатска грађевинска радња Љубомир Опина из Лапова, а следе СТЗР „Металијум”, чији дуг износи 120.052.374 динара и СЗТР „Алманда” из Новог Сада, дужна 103.925.814 динара.
Јасна Петровић Стојановић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Случајно је дуговање сина Мирослава Мишковића за порез држави приближно једнако износу кауције коју је породица Мишковић дала за пуштање М. Мишковића да се брани са слободе негде 2013. године. Држава је то заборавила, али изгледа Мишковићи нису.
Mogu da mu pljunu pod prozor.
Прилично површан текст и неодговарајући наслов.
Није Мишковић млађани порески дужник, него фирма чији је суштински власник. Ако фирма не поседује имовину, тешко да ће се ишта од пореза наплатити (изузетак би био покушај примене института ,,пробијање правне личности” пред судом што води у спор од пар година или ако пореска управа кроз кривично дело не увеже њега као одговорног за неки део пореза где би држава могла лично њега да тужи).
Такође, фраза ,,који се наплаћује из принудне наплате” за овакве фирме као дужнике, по правилу има за резултат или ништа од наплате или нешто врло мало. Јер фирме које оволике износе дугују по правилу нису ликвидне, штавише пуштене су низ воду од власника.