Не доводи се у питање таленат писца, али човек је ишао у Сребреницу, зна шта се тамо дешавало и одлучио је то да негира, наводи Биљана Србљановић
Биљана Србљановић (Фото: Медија центар)
„Хандке не може да добије Нобелову награду јер је негациониста геноцида на самом крају двадесетог века“, започиње разговор за Талас Биљана Србљановић, професорка и драмска списатељица.
Како каже, најлакше јој је да своју позицију објасни следећим поређењем: „Да је у питању књижевник који је писао генијалне драме и има завидан опус, али је отворено негирао холокауст и ишао на сахрану Ајхману, да ли би икоме пало на памет да му додели Нобелову награду?“
Говорећи о одлуци Комитета за књижевност, она истиче да је у најбољем случају реч о огромном превиду, а у најгорем – о политичком ставу Комитета који „годинама грца у стравичним нерешеним проблемима“, од којих је издвојила прошлогодишњу награду за књижевност која није додељена због скандала у вези са сексуалним злостављањем.
„Не доводи се у питање таленат писца, али човек је ишао у Сребреницу, зна шта се тамо дешавало и одлучио је то да негира“, наводи она.
На питање да ли је уопште могуће одвојити политичко од књижевног, Србљановић одговара да би то можда било изводљиво у неким случајевима, али да би се увек постављало питање, док у случају Петера Хандкеа то једноставно није изводљиво. „Хандке не пише поезију о пролећу и цвећу, он пише политичку литературу, чак и његове најбоље старије драме су политичке пар екселанс, а у последње време пише политичке памфлете, не може да се сабере откад је посрнуо“, додаје она.
Када је реч о начину на који разговарамо о Хандкеу, Србљановић сматра да се читава расправа своди на једно питање – „то је за мене питање свих питања: однос према Сребреници. У било којој дискусији, довољна су два-три корака да дођеш до те тачке и ту се разилазимо. Има оних који сматрају да је то херојски чин или знају шта се десило, али мисле да је корисно и морално то негирати, а има и оних који сматрају да је то највећа срамота наше државе и да преко тога не може да се пређе.
Било која политичка дискусија, када бираш за кога ћеш да гласаш, у којој радњи да купујеш и које новине да читаш, своди се на то питање“, објашњава она.
Уз ограду да је недопустиво поредити било који злочин са холокаустом, имајући у виду његове размере и систематичност, Србљановић сматра да је на нивоу принципа могуће направити паралелу и поставити питање: „Да ли бисте куповали новине људи који негирају холокауст?“.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Србљановићка умишља да је њено мишљење битно, па га као износи и образлаже. Она је та која је била у Сребреници и која зна шта се тамо догађало, а упорно промовише бајку о геноциду над балијама (муслимане и балије не бркати). Исправно питање гласи да ли је она достојна тога да буде професор, а не да ли бисмо купили новине код некога. Својим злонамерним и пре свега неоснованим, значи лажним, изјавама обезбедила је себи оптужницу за клевету и ширење лажних информација. Није она та која ће да оптужује, него она која ће да се брани. Треба јој обезбедити максимално фер суђење.
Њена спознаја истине није ништа вреднија од моје. Њено право да пропагира није ништа мање од мога да негирам геноцид који не постоји. Њена срамота, која је огромна, али није упоредива са њеном кривицом. Једно је кад неко каже да мрзи Србе и воли све друге, а друго је кад Србима ставља окове за лажне осуде.
Узгред, она не би смела да стане на сенку Хандкеа. У односу на њега, она је неписмена ************* која тренутно ради са одабраном клијентелом. Кад се офуца и кад нађу, ****** ********* *****, остаће сама на улици међу Србима. Е, да је барем довољно паметна да на време одлети у Париз…
Smešna si.
Србљановић? Да промени презиме у Србомрзановић.
А по ком основу ово уопште даје изјаве?
Да “Л.Лазаревић” отвори конкурс за нове пацијенте ово би сигурно било примљено. И перманентно задржано.
Da se nadovezem na misljenje Don Quixote, nije bitno misljenje Srbljanoviceve,nije bitno ni moje misljenje, bitno je da su Srbi u Srebrenici ostavili tragove genocida. To je bitno !
Sve sto vise tu cinjenicu negiramo, jos dublje upadamo u zivo blato.
@civejogarddan
Немој се надовезивати на моје мишљење, боље се придружи Србомрзановићки у “Л.Л”.
Колико се сећам, Биљана Србљановић јеписала за крагујевачки четничкилист ПОГЛЕДИ)уосталом и као Никола Самарџић). Није ли геноцидпотекао у идеологији часописа у коме је стицала своје јавно име?
da, srbi su u vreme rata ,pucali na neduzne muslimane u civilu ,koji su posli u sumu , ali sa puskama u ruci ….onako , poneli za svaki slucaj!
I ako je od bivse francuske sobarice, zvuci predozirano. Da li je to bese ona bela orlovica koja je martenkama otvarala vrata studentske kantine I regrutovala nove orlice za zapadnu Slavoniju? Ili mozda ona koja je u zamenu za amnestiju schmrkanja pristala da saradjuje sa sluzbom? Prosto vise nisam pametan.
Genocid se osporava ili osporavanjem broja zrtava (diskutabilno je da li moze i prirodom zrtava, to sto su se “Indijanci” borili ili Sovjeti, ne menja genocidnu prirodu rata vodjenog protiv njih, nije genocid samo zica, gas i kama) ili osporavanjem da li se dogodilo ono sto se tvrdi.Medjutim, kod Srebrenice, ne mora da se osporava ni broj ni da li se zlocin dogodio, da bi se osporila primena pojma genocid na dati slucaj, jer tu se i radilo o novoj definiciji, mnogo fluidnijoj, genocida.A, to redefinisanje je imalo barem dva cilja:1) relativizovanje nacistickih zlocina i njihovo stavljanje u red “obicnih” zlocina u istoriji sa ciljem nove mobilizacije nemackog imperijalizma (potpuno nam je van vida ogroman rast japanske vojske, posebno, naravno, mornarice, koji potstice Amerika, huskajuci Japan na Kinu) 2) ko definise, taj ima moc.Definicija i jeste nejasnija da bi se otvorio prostor za izjednacavanjem znacenja i pozicije moci (politicke, medijske, vojne…) u kvalifikovanju.Posle Srebrenice je pocelo citavo takmicenje oko toga ko je vise genocidisan, a glavni sudija je Zapad, oni osudjuju genocid na Jermenima, pa ovi placu srecni sto je Senat, Gornji dom i ko sve ne, odlucio da je to bio genocid (inace, blagodetima “janicarstva” je predhodio pokusaj francuskog parlamenta da donese rezoluciju o pozitivnim stranama kolonijalizma, ali su se africke zemlje pobunile).
Sto se Biljane tice (mnogo se trubilo oko Handkea, da nam se ne zalomi Nobel za Biljanu sledece godine, daleko bilo:)))) nije bistra, nije narocito talentovana, deluje infantilno, ali je drzeca i imala je cetnicku fazu, tako da verujem da bi uz pravog muskarca :)))))))
Изјаве ове приглупе ********** и безначајне “списатељице” нису вредни пажње.
Она није чак ни на нивоу жваке залепљене за Хандкеов ђон.
Недостатак извесних средстава који подижу а после срозају је очигледно имају утицаја код оних без талента.
Завист је код таквих у толикој мери присутна да ће они увек наћи разлог да негирају онога којем се они не могу примаћи поготову ако онај са ћошка нема робу која их подиже.